kiklop's blog

Kad sam ga vidio prvi put, i Zid i ja bili smo još u punoj snazi: sredinom osamdesetih. On je imao 25 godina, ja četrdeset. Podignut je 1960, jednoga dana i jedne noći.

Foto by Mark Šnajder (mart 2010)

Dalje...

Nedavno je, u 98. godini, umrla žena po imenu Irina Sandler.

Za vreme Drugog svetskog rata ona je dobila posao u Varšavskom getu kao vodoinstalater-zavarivač.

Budući da je bila Nemica, znala je za planove nacista po pitanju Jevreja. Na dnu svoje torbe za alat počela je da iznosi decu iz geta, a u zadnjem delu svog kamioneta imala je džak u kome je sakrivala veću decu.

i promocije radio emisije „Peščanik“, koju u foajeu Kulturnog centra u Pančevu u utorak, 16. marta, organizuje Građanska akcija Pančevo. O baštini prvog demokratskog premijera Srbije i stanju u našoj zemlji sedam godina nakon atentata, govoriće Svetlana Lukić, jedna od autorki „Peščanika“, Vesna Pešić, sociološkinja i narodna poslanica i Srđa Popović, advokat i zastupnik porodice Đinđić na suđenju Zoranovim ubicama.

A. Rose, J. Leonard / nedelja, 14. mart u 18.00h / Magacin, ul. Kraljevića Marka 4, Beograd

(TV Pančevo i nedeljnik "Pančevac") iliti daleko bilo.

Na škrge

Nema dalje...

Rodio se u Maglaju, umro u Zenici. Iza njeg je ostalo devetero djece, ostarjela supruga, dvosoban stan u prizemlju ružne, oronule radničke spavaonice, jedna mala filmska uloga i greška koja je skoro postala fakat. Arif Heralić, radnik iz vatre, svoj je lik dao u milione jugoslavenskih novčanika. On je bio čovjek s hiljadarke

Ovako je bilo u Zenici, na kapiji Željezare, ili negdje oko nje, tamo s kraja šezdesetih prošlog vijeka. Ako ima neko da kaže da nije i da zna drugačije, neka šuti, pogotovo ako će kvariti priču:

Milicioner: Arife, evo ti na parama.

Arif: Sto su mene stavili, što nisu kak'og inžinjera. Ja sam radnik, sirotinja...

Blog post od Blogowski stavljen u kategoriji Business, Social media. Tekst je tagovan pod: Društvene mreže, Online pleme, Plemena

Postoje verovatno od kada postoje i ljudi. Po Wikipediji, osnovna definicija je da su plemena srodna skupina ljudi koja deli zajedničku istoriju, jezik i teritoriju, u nekim slučajevima povezana u šire labave saveze, konfederacije, njima obično jezično srodnim.

Plemena_Photo by * hiro008

Pored već uobičajenih natpisa na ulazima u prodavnice tipa: “Zabranjen ulaz sa sladoledom”, ili “Zabranjeno piti ispred prodavnice”, evo i najnovijeg:

Hm, dobro je krenulo, šta je sledeće?

Rasulo

Blic online, Alo/Ratko Femić | 22. 02. 2010. - 14:38h | Foto: AP | Komentara: 222

Mirjana Marković, udovica bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića dala je intervju za dnevnik "Alo" u kojem je rekla da više ne razmišlja o povratku u Srbiju. U ekskluzivnoj ispovesti Markovićeva govori o svemu što je tišti i raduje, o svom "izbegličkom životu" u Rusiji, porodici, političkoj situaciji u Srbiji...

Tranzicija je, naime, pristojno ime za jednu od najprljavijih operacija koja se u jednom društvu obavlja u mirnodopsko vreme.

Stojan Cerović

Kulturbunt.com

Mislim da je pamćenje rep koji smo, srećom, zauvijek izgubili u procesu evolucije. Ono upravlja našim kretanjima, uključujući i seobe. Uz to, sam proces prisjećanja sadrži nešto očito atavističko, ako ni zbog čega drugog, ono zato što taj proces nikada nije linearan. Isto tako, što se čovjek više sjeća, možda je bliže smrti.

08. Himna sv Savi

Himna svetom Savi je pesma posvećena svetom Savi, koja se peva na Savindan u svim školama u Srbiji. Od momenta nastanka, falsifikovana je 25 puta, a posle dvadeset godina - još 27 puta. To mi nije baš najjasnije...

Ples koji se pamti... Jovan Bulj, saobraćajac kojeg su obožavali vozači.

Penzionisani beogradski saobraćajni milicioner Jovan Bulj (71), koji je početkom '70-ih godina prošlog veka bio zaštitni znak jugoslovenske prestonice, preminuo je. Bulj je regulisao saobraćaj na izlasku iz Terazijskog tunela, kod Doma omladine i na Terazijama, a bio je atrakcija prestonice zbog neverovatno gracioznih, gotovo baletskih pokreta.

Glave se skidaju čak i spomenicima

Inspirisana Kišovom rečenicom iz „Bašte, pepela”, o naratorovom ocu koji bi rečitošću i filozofijom hteo da zbuni i samu smrt, drama „Enciklopedija izgubljenog vremena” (na paketu je pisalo da je šalje „Folklorni ansambl Turopolje”) pobedila je na prvom eks-ju konkursu Kraljevskog pozorišta Zetski dom sa Cetinja, za komad inspirisan Kišovim delom. Iza „Turopoljca”, koji uz to još i „tancuje”, krio se Slobodan Šnajder, jedan od najvećih savremenih dramskih pisaca, ne samo eks-ju prostora. „Kod nas se ne vole ilegalci” – komentariše on svoj „anonimni” proboj na anonimnom konkursu. „Tako nešto u Hrvatskoj bilo bi teško zamislivo – da se šifre ne provale pre vremena, te bih i ja bio najpre provaljen, a onda prevaljen”.

Glavni junak vaše nagrađene drame, „zbirni” kafkijanski junak, balkanski Gregor Samsa, rešen je da se odupre i samoj Smrti, i Bogu. O kakvom „izgubljenom vremenu” je reč?