an archos's blog

Ja sam naravno otišao, nema potrebe da me banuje modus-moderatorum.Nemojte sumnjati u moje iskrene namere vezane za ovaj portal, te tako mislim da mogu da kažem ono što smatram potrebnim, ne meni već ovom portalu.
,,Formalno-pravno,, ovo je Zox portal, ali kao i svaki drugi on pripada blogerima koji tu pišu, jednostavno bez (dobrih) blogera nema ni dobrih portala.
Duh portala (spiritus) je duh blogera.Ako je taj duh dobar, on sam sebe reguliše, poseduje sposobnost da razlikuje dobro-zlo, rečju, sposoban je za odgovornost.

Zahvaljujem Vam se na pažnji i ponekim zanimljivim trenutcima.
Ne mislim da mi ovde i bilo gde neko može raditi stvari sa kojima nisam saglasan.(brisati commentse bez obrazloženja i ostalih ,,pederluka,,)
Dakle, budite pozdravljeni.
An archos

,,Gospodo sudije, popušite mi kurac’’
Prof.dr.Vojislav Šešelj

E jebiga, samo licemer može da ne otpoštuje ovo. Nema veze na kojoj si strani.To i nema veze sa ideologijom, odnosom prema Hagu.
To je kao kad bih ja rekao:Gospodo, suborci od 8.sednice, preko 9.marta, šetnji i 5.oktobra (pazi bre koliko se toga izdešavalo), Gospodo zaista, zaista Vam kažem: marš u pizdu materinu!

ovde

Tekst je najstarije pisano svedočanstvo o osećaju beznađa, Melanholiji.
Napisan je na papirusu,Egipat, oko 1850. godine pre nove ere.
Termin – ba, označava dušu, a Maat predstavlja sklad, pojam ravnoteže, istine.

Čovek
Obraćam se svojoj ba kako bih joj odgovorio:
Postaje mi previše teško zato što mi se moja
ba danas nije obraćala.
To mi je postalo tako nepodnošljivo da su čak I krici
uzaludni koliko ona na mene ne obraća pažnju.
Neka me moja ba ne napusti!
Neka mi bude naklonjena kada vidi moje očajanje!

Klatno

Uvek kada se neko rodi, uvek, čim zaplače, pokrene se klatno njegovog sata. Misli se da ga taj plač pokrene,to je neizostavno.Ima dece koja se rode a ne zaplaču. Ne znam šta tada pokrene klatno. Ne sećam se. Ali, pokrene se.

RTS 1 22h.03.06.2008.

Tijanić: G.Tijanić, u kolikoj ste meri Vi lićno zaslužni za fenomanalan profesionalni i nacionalni uspeh Eurosonga?
Tijanić: Pa ja sam tu najmanje zaslužan, hm, nešto malo naravno, ipak sam ja to sve organizovao.Znate, RTS, Država i Nacija su dokazali da nemaju premca.To ne kažem Ja to kažu stranci.
Tijanić: Da li je ovaj fenomenalni uspeh RTS-a i Vas lično, dokaz da je RTS najzad postao Javni Servis?

Što bi rek'o gos'n Čer, sastav na temu - letnju.

Ima u srednjem Banatu selo, Stari Lec.E u njemu ima propalo barokno zdanje( ima toga skoro u svim selima Banata) u kome je smeštena psihijatrijska bolnica još od 45-te.
To baš i nije bolnica, više nekako pansion gde završavaju pacijenti iz svih ostalih pravih bolnica, dakle nema tu više terapije, izlečenja, već samo sedativi i koliko ti je još ostalo da živiš.

O majkama, majku im….

Nikada o ovome nisam, mislim...to je moja stvar.Možda bi i trebalo tako da ostane.Aleks-Dunja me je ...ona je kriva, po definiciji.Bar za ovo što sledi.Dakle, moja majka.

by Adonis May 12, 2008

Long ago I screamed at the city:

Bring me that chair.

(Translated, from the Arabic, by Michael Beard and Adnan Haydar.)

PAKAO I

So what? Eto, ne javljam se nikome.Idem ulicim, gledam svoja posla.Uglavnom nešto slažem i preslažem po glavi, to mi prija, baš dok idem ulicom.Imam I racionalno opravdanje.Izašao sam da kupim šargarepe, toalet papir i to. Baš zgodno. Što bi ja sad tu zverao okolo i – Dobar dan, dobar dan, kako ste?-. I sad sam ja ,,onaj,, što se ne javlja nikome!?-,, Onaj odvratan! Zamisli, prođe i ništa, a znamo se.,,

Meni nikad to nisu davali. Verovatno su s kapirali i sami da to ne bi imalo smisla .Tako su svi u redakciji imali obavezu da pokriju jedan mesec godišnje radom na rubrici – Na današnji dan-.Ja nisam ni znao da mi to radimo.RTS ionako ne gledam, pa nisam imao ni pojma o toj dnevnoj emisiji.
Dakle! Pre jedno dve godine zove mene sekretarica (redakcijska) i kaže: Znate, šef je naložio da uradite –Na današnji...- jer nema ko. Neko je bolestan, neko na odmoru, tako da znate vi radite Jun mesec.

Reći ću: Ja volim srednji vek!
I onaj rani i onaj srednji-srednji i onaj kasni.Volim svih tih hiljadu i kusur godina.
Pastrmke su tada bile vesele, mačori debeli i pokvareni, zalasci sunca - to se neda opisati, a mirisi...mirisi...jutarnje rose, sokova pokošenih livada koji se u kapima cede sa rukom iskovanih kosa, topla, zanosna isparenja stajnjaka koji se zorom trakasto šire i podvlače pod slamnate krovove kuća sa usnulim nabreklim dojkama i muškim žilama.
I mir.Mir.