суицид (или) клопка живота

Састав на тему . . . .висећу

докон листам подебели Дневникми из 2003 те набасам на прибелешку у циклусу . . . за разраду

(краниста)
1997,мај .Ј.сам затекао на градилишту новог Хилтона на малти.Тера крана .ожењен,немају деце.она, М.конобарише по кафејима .избеглице су из Сарајева .чекају папире за канаду. посао нас повезао па се дружисмо пар година .вазда ми је напричао о себи,говорљив.после се нешто са одласком у обећану земљу прекокеана покарабасило И он . . .пуче .након болничког лечења рад накрану није долазио у обзир а и малта га почињала гушити омеђена Водом те одлазе 2001 за србију ,она има рођену сестру тамо удату па да се пробају скућити .неуклапају се у окружење и настају му наново психички проблеми те његово поновно лечење и онда . . .

(усмрт ајмо)
након небројених психотерапијских сеанси и вишемесечне хоспитализације, лекови којимасе вазда опирао напосљетку (ипак) недају резултате, па му је након 2 мучне године, 'камен у прсима' почео бујати, крути осећаји јачати стисак и малко-помало наступиоје психички крах који је резултирао вешањем ошљиву удну србијанског дворишта.
истовремено са његовим крахом код женему се разбуктава депресија која је годинама - неприметно за околину - тихо тињала, и нажалост окончала (такође) суицидом ,о таванску греду, једне среде.

(животе, јебемте)
не без ироније анализирати окружење те живот Ј.& М. обележен аутоматизмом условљеном припадношћу нижој ‘ средњој’ класи; наиме живело се радећи што се морало, беспоговорно и бесконфликтно (не)прихватајући стварност каква јест и оно што долази у невидљивој измаглици избора

(одлука)
из свега неумитно следи како се наши животи накрају испостављају крајње непредвидљивим, насумичним и посве отпорним на већину покушаја контроле . уствари ми смо напросто заробљени у клопку xивота те се не треба чудити када након дуготрајне борбе са депресијом самоукокавање постаје доказ како се ипак поседује слободна воља да се управља властитом судбином .

(правдање предсобом што ваздаприсутне недоречености наново дотичем)
ништа ново,рећиће начитани. тужна судбина каквих има а и бићеих ,но посебност 'овом случају' даје сазнање да сам са поменутим се дружио , личили су на посве уобичајене људе били слични размишљањима мени умногоме. & онда . . .присећам се речи Ј. када ми се у овдашњој болници 'правдао' због своје болести те му назрех обећање да ће он већ умети да реши своју бољку, да небринем.но нерече како.
пост феастум одговор ко да уоyих кроз стихове познатеми поетесе И. у песмијој >ти оклеваш да уђеш у моје снове< :
''док сасвим не нестанем. . . . . и престанем да постојим (публика увек пропусти овај други део) а што мени сасвим довољано записање оњима двома неприлагођеним,беше.

(опаска)
уз ово горе,наиме читам у штампи ( 9 нов. 2005 ): током осам месеци ове године у србији је било 636 суицида, од чега су жртве 492 пута били мушкарци, а 144 пута жене .
и у овој години најчешћи начин је било вешање: 431 пут