знаци Тирона
састав на тему . . .брзописа
жудњу за успостављањем комуникације у разблистано подручје јутра некидан,тај најадекватнији амбијент који се за умишљеноми уопште замислити може нарушаваше сонични опијати механичких ритмова бродских мотора.огромних.очигледно би да покушај према једном донекле другачијем приступу тумачења стенографије је осуђен на неуспех .
елем,
усних тускоро цицерона ,веле ,оратора за она времена пре ере наше ненадјебивог .умео је понет усенату сатима да негаси свое клепетало усно и то би што он исприча верујем векови у заборав одлепршали да му,цицерону ,
при устима небеше тирона роба његовог који се досети да бележи на воштаним плочама СВЕ што му газда изрече.
Како, јебога ?
па досетио се даса (када је цицерон почео да се бави изучавањем ораторства, заједно су отишли угрчку, где се претпоставља да је тирон први пут упознао брзопис) очигледно виспрен,да осмисли 'куке & вериге' које су речи и појмове, чак целине изговорене, верно приказивали ,претечу данашње стенографије ,тако ими ето можемо да пратимо цицеронова размишљања гласна.а има томе како поменути . . . . .више неказује башништа.
подуго сам већ у уверењу да воде мора и океана ( које памте) покушавају да ступе санама људима уконтакт и то посредством таласа.ужелела природа да нам поруке за опстанак наше девастаторске врсте упути па како воде по плавој планети има баш свугде ето најбољег посредника за контакт.сигурно сте докони некад посматрали таласе од оних O громних,
упозоравајућих, до таласића тек назирућих.детаљно их посматрајући као да им на рубовима уочих знаке , који изгледом на речи чак и реченице целе, које се у моменту појаве личе, да би се тако брзо и у другом ,трећем. . . . запису аква-графски приказале, такорећи приповетка читава, стенографију природе (порукули?) коју треба умети протумачити , тјст. поступак обрнут од тироновог.
ајдсад.
лепо умислих реализацију уснутог укрштеног са имагинарним и стварним истраживањима на исту тему, међутим сцену ето запоседоше својим обиљем звуковља бродова мноштво .
огромни баш а кои ме деконцентрирати успеше.'бемлии.
овогпута.. .
dok namalti
ne pocnu da zvone telefoni kojima niko slusalicu ne dize, kao kod Stanislava onog, sve je pod kontrolom, a i to na nekom drugom ostrvu, nebeskom, bese.
Pozdrav g.Cerevican i hvala za pricu.
O vodi pamtecoj.
с х2о слуђен
фала г Zelenovic-у на коментару ,да вода је чудо заиста и откако сам острвљен сасвим је другојачије појмим.
или можда као сваки клаустрофобични становник отока тако се спасавам од панике у глави од евентуалног цунамија, па се води додворавам, макар причицом .незнам.
Pamet vodena
me zaokuplja jos od kada sam prvi put cuo rec homeopatija.
A sada, skoro, naleteh na rezultate dugogodisnjih istrazivanja dokonih japanskih naucnika koji su utvrdili da voda zamrznuta na -12 stepeni C, prepoznaje karaktere prisutnih ljudi, sto se ocitava razlicitom kristalizacijom, slicno biljkama kojima su promene na auri snimane Kirlijanovom metodom.
Stavise, u prisustvu nekog veceg zlikovca nece ni da se kristalise.
voda...
taj isti japanski nauchnik - masaru emoto je napravio i eksperiment tako shto je u chistu destilovanu vodu dodao par kapi eterichnog ulja neke biljke. razultat je bio da kristali vode, mikroskopski posmatrano, dobijaju oblik cveta te iste biljke.evo na slici cvet kamilice i kristal vode pomeshan sa kamilicom;-)
lep post, kao i obichno g. cher...!
трагом Посланице
хвала г/г LKJ/zelenovic-у на едукативним коментарима.да, вода је чудо. свакодневно гледам море ту снагу ту моћ па се присетих да је ОВАЈ новонастали век почетак новог еона (двохиљадугодишта ) тјст циклуса који се вазда понавља.Сама реч (еон) потиче од речи aevum што и значи пун циклус ( на грчком ).Но ТА реч је значила и нешто више - влагу,тјст сам животни циклус који почиње и завршава се у води.Па нисмо ми безоснове давно као пубертетлије прижељкивали гласно
- мој те боде исподводе, замишљајући изазовну просвирену Лорелај (о којој начусмо на књижевним вечерима подно камара сламе где су наши школованији мештани редаљке са фуфама сеоским одрађивали ) како се санама , у развоју , појединачно мази у мутном плићаку (тада још) плавкастог Дунава.
елем,
умишљам ,колико је само хвалоспева настало из уста људских
о мору ,о води уопште ,а тек колико жалопојки , из уста истоветних
- из истих уста излази и благослов и клетва (посл.Јаковљева 2, 3-7, 9)
(No subject)
ето СВИ за
г zokster-у , уме да одушеви то што сте вазда прилогом актуелни.алалВам!.
voda
# Nizvodno
Dok lutam predelima svoga sklopljenog oka
gde ni jedan cvet nije uzaludan niti izmišljen
ona mi ispere glas i smiri ga, pesma bez reči
pošao sam negde a udaljavam se o vodo
Ti si glas ptice posle ponoći vremena
anđeo s dvostrukim licem i potaja
daleko iza svetlosti daleko iza časova
kada je smrt velika maska sunca
Izmenih se pevajući kasnim te reko
u noći zasađenoj najlepšim baštama
duh mi valovlju sličan al istrošen na bizarne
cvetove
što cvetaju u našem oskudnom znanju
Dan se udvaja gde se rađa vreme buduće noći
veliki vodeni duše nad gorama kad grom mi
snuješ
u sluhu kad mi prostore pomešaš
reko sa srcem od vetra kada mi sve nade zbuniš
Možda bi trebalo da pevam tako
da se ne razlikujem od drugih koji silaze po
vodu
ali pored tebe najbolje sazreva moja podsvest
smeštena između sunca i meseca
branko m.
џонбастим слаповима ка кркобушу
омиљени ми обое и +Песник и AlexDunja ме потсетише и на моје једно обраћање води. у стиху, офскроз . . .
баш избрках, штами би?
јутро ме је пренуло из снова
слатких снова и постеље меке
у загрљај бупнуло изнова
да ме носи догађању реке
међ брзаке хитре и слапове
мноштво стена ко џонбе на путу
снене рибе мимоходом плове
ево чујем и корњачу жуту
где пијуком понор зауставља
кркобуша . . шта ти га ја знам
место чамца шкољка ми се јавља
нешто слутим отпливаћу сам
са собом у мраку безумља
шантишколе љубак цупкоход
да ме ушћем широким заљуља
у сепију излакиран брод