надомак Ура
састав на тему . . .потсета
вести из ирака преплавиле су свет ,с разлогом , а мени ето прилике да спасем од заборава успомену једну.понеком кључу Јовичић је ,било је то пре педесетпет година , награбусио ко жути ,због инфорнбирова ,те сорганизованим превозем заглавио пар зима на Отоку 
касније и шире познатом. доообро се налупо камења заништа и онда покајнички сав се здао новој Власти те нам у техничкој предаво историју и уистину је кривац што ту науку, иако лажљиву, ја знатижељан за бивше ,прихватих, те нетреба да Вас чуди што почесто у мојимВам обраћањима има понечег . . . . и од протеклог.
речит ,нама (углавном) незантересованим дрвио је итупио о Револуцији (тада) најсвежијој те појашњавао разлоге зашто се десила а на добробит свих нас ,те ишире гредајући.мене је посебно задужио маштовотим приказом оне друге ,стаааре Историје , у којој није било потребе мењати ништа ,него је начитан везао приче о Сумерима,
Асирцима, Египћанима, Грцима те Римљанима не улазећи баш у детаље ,јер штаће то грађевинцима будућим .довољно је ,по школском програму, било и површно дотаћи теме. а прелазне оцене из историје ионако су се за све нас подразумевале .једино је ,уз мене, још 1 изБечеја, неки ,Пижон смо га звали, показивао знатижељу кад се помињаше ,крсташи рецимо, или Ханибал док се на слоновима грудва наалпама.
е надаље отом би, пар реди ,Пижону ,Вам казивао:
његови су му изнајмили стана у нсаду и то у непосредноми комшилуку па смо се баш дружили, ишли ушколу заједно,учили , веслали по дунаву, посећивали игранке, а недељом је долазио код мојих на ручак па смо после у дединој библиотеци сатима седели уз књиге историјске и листали ,листали . . .набасасмо једног дана и на Асирце, те Ниниву ,Вавилон па Ур, а на Набукодоносора се попалисмо баш. тигар и еуфрат ,како су нам звучали примамљиво.зареко се тада Пижон да ће кадтад отићи на те просторе да види остатке бивших моћи.
добро.
средњу школу завршисмо и свако се својим путем усмери ,но у контакту остасмо. пижон се вратио у бечеј и запослио ,потом оженио , децу изродише .често се сретасмо ,нарочито спочетка осамдесетих века кљокнутог када се запослио у новосадској фирми које се бавила мелиорацијама и убрзо добио посао у Ираку.од њега ,сећам се, нико сретнији не беше јер етому прилике да испуни сан те једног дана посети оне историјске знаменитости о којима маштасмо у средњој школи,поодавно.
уследила су ми потом писма и фотоси : купање у тигру ,снимци на остацима Вавилона и Ура 
, те једрење по персијском заливу са колегама ирачанима.долазио је сваких 6 месеци кући у посету фамилији па смо се сретали .био је препун импресија ,мамио и мене да му се придружим - посла је тада тамо за грађевинце било вазда.малко је фалило да ме и убеди .
саставио је пижон у пријатељској земљи осам година печалбарења,финансијски се пристојно стабилизовао ,у бечеју сазидаше повелику кућу ,у нсаду купио станове ,сваком детету по 1, и онда ,вест од жене му да се једног викенда у бесомучној журби да превали дистанцу од градилишта до Басре/стана и туша те се поврати од напорне радне недеље закуцо у зид јединог објекта на том путном правцу , и то баш надомак . . .остатака Ура.
од шевролета остаде изгорео крш ,од Пижона .. . . и мање.
(No subject)
г Јанићу
дубоко сте управу својим коментаром,хвала,јер моје приповетке све више онима којих нема више, нагињу.
bez naslova
Dragi Cere,
ne volem istinite price sa tuznim krajem:(
Slicnu, ali samo slicnu zivotnu pricu zivi moja bivsa mi koleginica, uciteljica.
Samo sto njen covek, bogdamudusuprosti, ne stize da sirocad i zenu mu obezbedi, pa se sama kroz zivot probijase i decu podizase kako je mogla i znala.
I pobedi ona. Kcer zavrsi skolu i radi, a sin eno ga na faxu - gura da sto pre zavrsi, da materi svojoj makar malo uzvrati za sve ono sto je ona za njih ucinila.
ха
гђо bravar живот је уистину . . .сачулатац ( ма шта то значило). неком мати а неком . . маћеха, кажу ународу.но битно је не посустати суочен пред изазовима, што схвати и вама Позната те резултат,као што написасте, . .ние омануо.
хвала на дружењу.
priče, kao i voda, izvorište su života
-kaže Brus Fejler u uvodu knjige "Tragovima Biblije" - gde piše i: Biblija smešta Eden blizu Sumera, pošto se kaže da je Vrt na stecištu četiriju reka, jedna od njih je Eufrat, a druga je Tigar..
Eh..Znadem i ja jednog gradjevinca koji je nekim drugim tragovima krenuo, pa pustio i on korenje na mestu gde su koreni civilizacije..
Pošto se tamo jako trude da zatru sve, otud valjda i velika potreba za gradjevincima, te on tamo trulli radeći i čeprkajuci po vremenima BC..
Neko samo čeprka, a Brus je i zapisivao, na radost nas radoznalih, koji smo drugačijim putevima krenuli..
..setih se sad i sjajne knjige Jamesa Michenera, Izvor se zove..
Taj se Izvor solidno otisnuo u meni..U knjizi, tim arheologa vrši iskopavanja u Galileji. Nalaze u različitim slojevima artefakte, a majstor oko svakoga ispreda priču. Ljudsku, uz puno podataka, objašnjenja, istorijskih činjenica vešto umetnutih.. A tu je i ptica pupavac koja je deo svake price, kao nemi posmatrač, lajtmotiv.
Taj mi posmatrač kljuca po malom mozgu: Samo vi trošite vaše zivote, verujte, ne verujte, volite, mrzite, ratujte, gradite i rušite.. Život će, šta god vi radili - ići dalje..
ruku pod ruku sa smrću.
bez naslova
Život će, šta god vi radili - ići dalje..
ruku pod ruku sa smrću.
Jer, za neke je smrt samo prelazak iz ovozemaljskog neke druge svetove u sta verovase i gorepomenuti nam sa izvorista civilizacije:)
ма котозна
гђо bravar шта је после живота .ако је за утеху ти други светови могуће и постоје но је велики залог да се то и провери (упс)
стога . . предајмо се судбини, тјст . . имајмо стрпљења јер поменуто сазнање нам негине.
лутањем у трагању
мрс blue занимљив Вам је коментар, усмерава на размишљање о смислу љуцког постојања.тема баш онака са којом се може
поприлично слудити ал и одговора правог . . . .ненаћи.
хвала на посети.
хвалисава птица
. . . . u turobnoj i sasušenoj šumi, nemarno žive sve ptice sveta. Jedan dan, Pupavac – prastara i najmudrija ptica od svih, vrati se sa dugog putovanja iza sedam Dolina. Odatle donosi veliku vest – ptice imaju kralja! - Veličanstvenog Gospodara Simurga. Kao dokaz za svoju tvrdnju, Pupavac na trenutak pokazuje Simurgovo pero koje jednim bljeskom oživljava i rascvetava celu šumu. Zadivljene ptice ostaju bez daha. Pupavac ih poziva da krenu za njim na veliko putovanje do Simurgovog dvora....
и у мојим снатрењима ноћним ,јер сан ме како старим све мање хоће, ија им се . . удруштву нађох.
(овако, има томе, започех приповетку о орнитофауни једног драгог ми локалитета прозван оглашавањем птице пупавац назване вероватно по специфичној јој јавки - Upupa epops, Hoopoe)
Upupa epops, Hoopoe
Od najstarijih vremena, otkako su ljudi zivjeli u zemlji Izraela, pratila ih je cudnovata ptica pupavac koja ih je zabavljala vise od bilo kojeg drugog zivog stvorenja. Bilo je to strkljasto stvorenje, visoko oko osam incha, crno bijela tijela i ruzicaste glave, a glavna je njezina znacajka bila da je vise hodala nego letjela. Uvijek zaposlena, zurila je s mjesta na mjesto poput kurira u vaznoj misiji cije je pojedinosti zaboravila. Cinilo se da ta saljiva ptica hoda u krugovima, nastojeci se sjetiti sto mora uraditi.
Grotesknost njezina izgleda pojacavala je glava oblikovana poput vitkog, finog cekica koju je micala gore dolje iznenadjujucom brzinom. Jedan kraj te glave bio je jednostavan: zhuti kljun, dug oko dva incha. Kad se zurila zavirivala je u rupe s crvima, heh, dok nije otkrila lichinku ili uhvatila skrivenog insekta, a onda je cekicastom glavom micala gore dolje sve dok dugackim kljunom nije zgrabila zrtvu.
Otkako su se ljudi sjecali, tu smijesnu pticu zvali su pupavac-krestalica zbog njezina kratkog, ruznog, ostrog glasa. Nije mogla pjevati kao s h e v a
ni gukati kao golubica. Za Egipcane je pupavac sveta ptica, za Kanaance pametna, jer joj je Baal dao odvratan miris pa su u njezina gnijezda sakrivali rijetke dragulje kako bi miris otjerao kradljivce. Za Zhidove je pupavac bio simbol porodichne vjernosti, jer su mladi pupavci pazljivo njegovali roditelje pokrivajuci ih u hladnim nocima i cupajuci mrtvo perje s njihovih krila u doba mitarenja
..
Osim svega, shaljive male ptice mogle su i letjeti
..
Poslednjih godina vladavine kralja Davida u Jeruzalimu, u gradu Makoru zivio je inzenjer koga su gradjani zvali pupavac jer se i on cijeli dan zurio zavirujuci u rupe na zidu. Poput ptice po kojoj je dobio ime, taj niski, debeljuskasti prijatelj, bio je tako srdachan i plemenit da je guverner u rijetkim trenucima nadahnuca rekao: - Pupavac je najsretniji covjek u ovom gradu jer voli svoj posao, svoju zenu i svoga boga, poredane upravo tim redom...
(The Source - Izvor)
.....
разоткривен
ето г Zelenovic-а алалму кои у моменту наслути драги ми локалитет овде на малти ( nature reserve) где и уочих пупавца или по малтешком daqquqa tat-toppu (кукавица са перчином).
