fruškoMorski koMo 20

Makni se čobane. Od sada ćeš spavati na podu. To su bile njegove prve reči, a onda sam osetio jak udarac u stomak. Tako smo se upoznali. Ni u najluđim snovima ne bih pretpostavio da je još prilikom kucanja šifre, špediter Šela osmislio naš prvi susret.

Šta te boli? Nadvio se nadamnom. Nisam bio siguran da li je spreman da mi pomogne ili još jednom da me šutne. Kao zmija sam se izvio ispod njega i nogom ga udario po ledjima. Srušio se svom težinom na krevet. Kao neki džak. Da nisam osećao tako oštar bol u stomaku, mislio bih da sanjam. Tukli smo se u mraku kao dve babe. Bili smo slabi i nevični tuči, ali nas to nije sprečavalo da potkačimo jedan drugog gde god stignemo. Postao sam svestan dužine svoje kose tek kada me je cimnuo za jedan pramen i obesio se o njega, a ja se od bola srušio na njegove noge. Nije me puštao i od muke sam ga ugrizao za cevanicu. Stigao sam da osetim i blato na pantalonama, ali ga nisam puštao, kao pit bul terijer, nebili prestao da me vuce za kosu. Instinktivno je cimnuo nogu naviše i raspalio me po bradi. Ležao sam, držeći se za vilicu, sve sa nogama u vazduhu, očekujući kontra napad. Ali ništa. Proderao se sa drugog kraja ćelije: Šta te boli? Uhvatio sam se za počupanu kosu i počeo da trljam potiljak. Pola kose me boli! Jesi ti normalan? Kao da je izgubio strpljenje, čuo sam da juri ka meni vičući: Šta te boli, jebo te bog, odgovori na lozinku! Već mi se uneo u lice i mogao sam da nazrem postarijeg čoveka i dah koji je zaudarao na rakiju. Čekaj, čekaj, sad ću da se setim. Već sam sa olakšanjem počeo da shvatam da je to stigla moja ispomoć u radu, da smo se bezveze tukli, ali nikako da mi padne odgovor na pamet. Rekao mi je Šela da će poslati pojačanje i da ćeš me pitati 'šta te boli' i znam da je odgovor bio logičan, ali ne mogu da se setim da me ubiješ. Pričao sam brzinom svetlosti i držao ruke na njemu, za svaki slučaj, ali matori se odmakao i seo pored mene. Čuo sam kako zavrće pantalone i trlja ranu, valjda tamo gde sam ga ugrizao, a onda me upitao: Jesi li pelcovan? Opet me je zaplahnula rakija, i kao da me je razbistrila i tako sam se setio odgovora na lozinku: Ono što si udario, izleteo mi je. Ne mogu da verujem, nastavio je, pricali su mi da si smotan i kako si tumarao, ko pijan, od tvrđave do Prikine Glave. I da znaš da im nisam verovao. Mislio sam da si profi. Top elita. Onda je udahnuo vazduh i počeo da cokće, kao da mu je nešto zapalo za zube. E, a ti si samo jebeno smotan. Smotan u pičku materinu! Opet se čulo ona jegova nogavica, valjda kako je spušta, i opet je progovorio, malo življe: Samo da znaš da sam se usrao kad si me ujeo! Mislio sam da imaš neki otrov u očnjaku... ipak si ti iz Australije. Specijalci se tamo inspišu florom i faunom. Nije to šala. I ono, kako si se izvio, kao zmija, pa taj udarac u zadnjicu. Per-fi-dno! Nisam ga očekivao, i jeste da je bio glup, ali mislio sam da je to taktika. Uuuu, mnogo si me razočarao. Mislio sam da ću imati čast da naučim cake od tebe, neku Ozzie fintu – do sad sam imao iskustva samo sa Amerima. I njihovim marincima. Opaaaasna sorta. Ha, tu sam se već glasno nasmejao. Ma ja sam ti rastao uz ovce. Ne znam ja ništa od tih tvojih taktika, samo da znaš! Pokušao sam da se opustim, iako sam se osećao nelagodno. Pusti ti tu tvoju priču sa ovcama i matorim Vićentijem. Sve već znam, i muka mi da te slušam. Čovek je proveren, svešteno lice, uzoran i poštovan. Nećeš ti sad nama prodavati te tvoje priče o pedofilima, ovcama i običnim ljudima – odmah smo mi tebe prokužili. Po zadahu sam osetio da mi se opasno približio. I da utuviš jednom u taj tvoj kortex, ovde ne-ma običnih ljudi. Svi su neobični, do eks-tre-ma! Polako sam se odmakao. Mislio sam da se kaže 'do ekstremiteta', ali sam ćutao. Nisam se usuđivao da zucnem, jer nikad do sada mi nije bilo toliko stalo do nečijeg prijateljstva. Baš nikad.