слатки живот
састав на тему . . . . бонбоне исећања
шта ти је старост .све се више несвесно призивају догађаји од пре пола и више века ,сви некако јаснији бивају што се године на леђима товаре.рецимо, усних неку ноћ докон, бонбоне.
и то какве.
у силесији данашњег избора слаткиша походишеме свилене бонбоне.оне које је материна мати (маајка се коднас усрему каже) пред спавање вадила изџепа кецеље и пажљива каква је била уз пољубац у чело те молитву за лепе снове стављала ми уста. није у моди тада јоw било прање зуба пред починак тјст након прања зуба никакво конзумирање било чега да се деци бактерије неби ноћу по зубима јарцале.није наиме ни бактерија тада још било. додуше ни зуба укомплету ,јер . . .смењивали се млечни.
Е сад, било их је ,тих бонбона,које усних ,пар фела,сећам се, некесу биле у облику рибе,било језека,кашика,чизама. другачије су биле божићне од ускршњих, разликовале су се оне намењене деци ,ал' све беху свилене изгледом .куповале су се на славским вашарима у црквеној порти ал' не да се ома једу ,него да потрају . . . .доновог вашара.
у једну штаницлу се одмерило покиле они на ментол да личе па је олизаним врхом плајваза мастиљавог од којег јој је језик попримио љубичасту туфницу руком несвиклом писању маајками натрукала назив садрxаја јој да небуде грешке у избору каснијем.надругу штаницлу писало би се; медене .е, те сам обожавао а личиле су изгледом на мале лутке па ми чисто их жао било посисати.знам се да сам се сну отимао како би што дуже усти потрајале.
оне прве изгледом ко дугмета са јоргана су ме малко пекле погрлу ,ал' је то било здраво за дисање,говорила је материна матими. те сам углавном гуто целе набрзака.
нема деценијама већ маајке Зорке ми док бонбоне никад заборављених укуса ,другачијих мириса од савремених,које беху саливене великим мајсторлуком тадањих шећерџија и у сваку
уливен дах времена ондашњег да трају занезаборав ево их одзвањајуми непоновљивим укусом непцом под зубном протезом . . . . & након охохо без обзира што редовно одржавам хигијену уста пред спавање зубним пастама намирисаним баш.
i sama
se uvek raznezim,
kad se setim svoje bake :))
pazljive :))
svi valjda tako, i sve vise,
sto vise ide vreme.
hvala.
nadoh neke bozicne:)
mada savremenije, rekla bih
a riba nema, samo skoljke
било је итаки
фала на коментару AlexDunja ,пажљивасте ко и вазда.ево док посматрам овај ваш излог бомбона филм присећање поодавног ома аутоматски креће . . .и то овде на градилишту малтешког друма док под једним камијоном пресом контролишем набијеност путне подлоге.
bez naslova
Sta god da je iz detinjstva - dodje slatko.
I batine:-) mada ih nije ni bilo - nesmem gresiti dusu:-)
Moja majka je o tim svilenim bombonama vazda govorila. Prica slicna. Sete je oblici ovih danasnjih, ali nista nije bilo tako slatko kao te, svileno-detinjske:)
Slabosladukusac bombona, a posebito cokolada... nemam tih slatkih secanja, nazalost.
Ja samo pamtim bakino slatko od smokava sa vrha zelenog sifonjera jedne spavace sobe - koje vise nema.
PS mislim da na Zelenom vencu postoji jos uvek jedna radnja koja pravi te - svilene:-)))
Bombondzijska radnja. Gde je
Bombondzijska radnja. Gde je to na Zelenom Vencu? Divno! Moracu, kada dodjem u Beograd da odem tamo i da udahnem duboko miris radnje, onako na karamel. Bio jedan bombondzija na Cuburi,drzao radnju sa sestrom. Nikada nesto nisam ni jela njegove bombone, ali sam zato otkidala na ratluk, najlepsi na svetu.
па још
сорајима унутри у 3 боје га се сећам па кад уја дође стерена онда нас децу покупи па код муслике који га је правијо и купинам ратлука колко . . . . можемо да поједемо.асто била времена .
фала на коментару гђо Eugenija.
e, eugenijo:)
evo ostavila jj
adresu
sinoc, isto bila neka sentimentalna prica o beogradu:))
ima i ratluka!!!
Bez naslova
Dear Eugenijo:-)
U Gavrila Principa, preko puta Manakove kuce.
I da zanas, prave i rahatluk - extra:-)
себичност одрастања
после они сањани бомбона нејлепшији је непчани провод бијо китникез одгуња, онако са шифоњера ,малко тек прашњав озго, ушећерен, одливен у модлама ко шаапе. мммм . .
ал то се добијало само по заслуги, акос бијо добар и послушан и ако ниси једио маајку, па се ондак стим китнкезом попнем ома надуд увр да неморам сдецом посокаку да делим.
слатко ние био обичај унашем селу.додуше код госн.апотекара који је био ожењен са србијанком то се нудило ал одвишања поподне ускафу и сећам се једаред им дошо неки род прекофрушке горе угосте па га понудили, причонам главати дуле син апотекаров наш пајташ, а тај гост онда узо да једе ,па једе ,па . . . у једном моменту вели
- ја немогу више , опростите
умеђувремену домаћини се само згледали јер у тегли политри остала тек надну која вишња .
фала на дружењу гђо bravar.
bRez naslova
Uh, kitnjikest:-)
Njega znam iz druge price:)
I voleeem...
A o onom gospodinu, gostu im, sta reci.
Domacini su trebali u manje tegle slatka praviti:)
Za me, ipak:-)
A za Vas - izvolte:-)
од моје стране
СВИ који наиђете изволите истепсије сецнути коликоВам воља китнкеза. пријатно.
počinjem da starim :))
Mnoge se stavri promeniše, moge su uzgubile ukus, ali te svilene bombone i još poneki ukusi tih vremena kao što je malina sa sodom zauvek nastaniše me i ostaše zapisane negde u meni..Zaista nije! Evo sada čitam i vraća se...Osetih pod nepcima škripanje belog šodera (kakav nekada posut beše u gradskim baštama), začuh muziku periferisjskih orkestara, a nozdrve mi ponovi ispuni dim roštilja na kome su se pekli ćevapčići..Osetih opet da pripadam onim izumrlim porodicama koje su nekada svoju decu izvodile na nedeljni ručak i osetih kakao mi to neko sretno vreme klizi niz grlo..na Cvetku beše baka neka koja praviše domaće karamele i svilene bombone...Posle se tu otvorila neka fancy mesara ali kad god prodjem tamo osetim taj miris i ukus koji..Sve one stvari koje nam nisu padale na pamet dok smo užurbano jeli u MC Donald's -u i cevčili Coca Collu iz automata...
гђо maryjane
присећам се мојих милих, већ старих, како су говорили
- ма ниш ние ко пре.
а нама младима то бивало малко смешно. сад, како старим све чешће компарацију тог типа и ја ( додуше у себи) промрмљам.
драгомије да сте удруштвунам.
(No subject)
bRez naslova
:-)))
шварцкинцлер
(исквареним немачким)су називали унашем селу оне који су који су имали умеће да ураде нешто што остали умели нису.е домаћин наш г зокстер је управо то умеће указао својим видео коментаром.хвала. сад још кадбисе могло закуцати урачунар команда да нас на основу фотоса тренутног реално прикаже за година ( па само упишеш датум). и ћарибу - ћубури . . етонас.
е сад уколико се ништа не појави . . . значи у међувремену рикнусмо.
а шта велите, бил нас таки било који би тај програм тели хаснирати, се питам ?
tesko :))
tesko
:))
Eh, ta stara dobra
Eh, ta stara dobra vremena...i sam se ponekad sećajući detinjstva, sa setom setim tog sveta koji je davno nestao, i koji još živi samo u našim uspomenama...hvala Vam za ovaj blog...
мени пак
г Radovanovic-у задовољство чини дасте намој састав пажњу обратили .хвала.
шта ти је
шта ти је старост .све се више несвесно призивају догађаји од пре пола и више века ,сви некако јаснији бивају што се године на леђима товаре
evo već nekoliko dana sanjam na javi kako sam bila gipka i mogla razne Yoga poze izvoditi a sad ležim ukočena, pijem lekove i grejem krsta. Stiglo me odjedared, malo ranije nego što sam očekivala al je ipak došlo.
i breee
Malena, ne daj se... Nego kad krsta prodju, put pod noge pa samnom na neki planinarski vikend ..
Pa tako ponoviš više puta, ima da budeš kao nova ;))
зашто могла
разне јогине позе изводити? гђо malena ако сте се једном на јогу усмерили онада се она непрекида. то умеморишите . дисциплиновани по том питању неби требали да имају поменута укочења ( деценијско искуство на то указује).
наравно желим Вам што скорашње откочење . . .
sweet dreams...