Intervju: James Lyon

Kada i bivši šef Međunarodne krizne grupe (ICG) za Srbiju i Crnu Goru James Lyon izbjegava direktne odgovore na pitanja o političkoj situaciji nastaloj nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, kada na tome čak insistira, onda je to više nego jasan signal da se ovdje stvari odvijaju u rđavom pravcu. Čovjek koji je još od 1997, od trenutka kada je ICG u Beogradu otvorila svoju kancelariju, ljudima otvoreno i u lice saopštavao najsurovije istine o ratovima i zločinima počinjenim na prostoru bivše Jugoslavije, o tajkunima, Miloševićevom nasljeđu, čovjek koji je stvari nazivao pravim imenom, danas odbija da govori o temama koje mu, kao stanovniku glavnog grada, mogu, kako sam kaže, "samo doneti nevolje".

"Znate kakav me ovde bije glas" - pravda se. "Sve da prošetam Knez Mihajlovom u onoj Koštuničinoj majici na kojoj piše: Kosovo je Srbija - ne bi pomoglo. Opet bih bio 'srbomrzac'!" Tu etiketu čak nije uspio da ublaži Lyonov drugi brak sa tridesetčetverogodišnjom Beograđankom Majom Ilić.

Toliko omražena Međunarodna krizna grupa je nezavisna, neprofitna, nevladina organizacija, koja radom na terenu pokušava da spriječi konflikte i potencijalne sukobe u zemljama širom svijeta. U Srbiji se prvenstveno bavila Miloševićevim režimom i tadašnjom opozicijom, a nakon 5. oktobra, njeni izvještaji su fokusirani na reforme u zemlji, probleme u odnosima s Crnom Gorom, manjinama i Kosovom. Zatvaranje kancelarije u Beogradu bilo je planirano 2003, ali je do promjene plana došlo nakon ubistva premijera Zorana Đindića.

Kada je MKG krajem 2005. konačno odlučila da objavi fajront, u Srbiji je mnogima laknulo. Nadali su se da će Lyonu, tom "vesniku svih srpskih nesreća", konačno vidjeti leđa. Greška! Kao što je bila greška ocjena koju je, povodom zatvaranja kancelarije, dao sam James Lyon, a koja je glasila da ovdje "više nema mogućnosti za izbijanje novih sukoba ili da su šanse znatno smanjene". James Lyon je i dalje u Beogradu.

DANI: Šta radite u Beogradu? Srbi nikako da dočekaju da Vam vide leđa!

LYON: Radim sve što smo radili dok je ovde postojala kancelarija Međunarodne krizne grupe, s tim što su resursi smanjeni. Iz Beograda pokrivamo Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Makedoniju. Naročito smo zainteresovani za srpsku stranu kosovskog pitanja.

DANI: Šta to znači?

LYON: To znači da se bavimo ne samo srpskom vanjskom i unutrašnjom politikom nego i reakcijama Srbije na situaciju na Kosovu. Nas interesuje zvanična i nezvanična reakcija države i Vlade na diplomatskom, bezbednosnom nivou, na nivou civilnih administrativnih organa na Kosovu i sl.

DANI: Šta se podrazumijeva pod zvaničnim, a šta pod nezvaničnim reakcijama?

LYON: U srpskoj vladi su u poslednje vreme postojala ogromna neslaganja po mnogim pitanjima, naročito po pitanju odnosa prema EU i kosovskoj nezavisnosti. Ministri su davali potpuno različite izjave, tako da često nije bilo moguće utvrditi šta je zapravo Vladin zvanični stav.

DANI: Hoćete da kažete da čak ni Vama nije uspjelo da definišete šta je zapravo zvanični stav Koštuničine vlade?

LYON: To ni sama Vlada nije uspela da utvrdi. U poslednje vreme je stav Vlade postala promenjiva kategorija koja je zavisila od trenutnih političkih interesa stranaka, a često i od ličnih hirova pojedinih ministara. Videli ste da su Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka potpuno različito tumačile stav Vlade o potrebi očuvanja "državnog integriteta i suvereniteta". DS je to videla kao mogućnost za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s EU, dok je za DSS takav stav značio potpuno odbacivanje jedne takve ideje. Zbog toga je pala Vlada.

DANI: Zbog čega - Kosova ili Evrope? Ili je to zapravo ista stvar?

LYON: Na neki način, to je ista stvar. Iako EU, Boris Tadić i njegova DS uporno pokušavaju da te dve stvari razdvoje, jasno je da su one vrlo povezane. Naročito u kontekstu daljnjih događaja na Kosovu, ali i predstojećih parlamentarnih izbora.

DANI: To pitanje je predmet političke manipulacije, pa se ovdje, kao početkom devedesetih, građani ponovo dijele na "patriote" i "izdajnike". Da li je to jedina podjela koju u društvu izaziva pitanje rješenja statusa Kosova?

LYON: Nije. Ovde je uvek bila prisutna podela javnosti na ljude koji misle da politika Srbije mora biti okrenuta ka Zapadu i one kojima je ideal Istok, odnosno Rusija. To su nerešena pitanja koja su i danas ovde aktuelna. U vreme Kraljevine Srbije srpska politika je bila bliža zapadnim silama, istovremeno održavajući dobre odnose s Rusima. Sudeći po anketama, srpsko javno mnenje je danas opet podeljeno, s tim da je većina i dalje opredeljena za konzervativnu, prorusku i nacionalističku opciju. Rusija je tu našla svoj interes.

DANI: Kakav?

LYON: Interes Rusije je pre svega sprečavanje proširenja NATO-a. Osim toga, mislim da u Rusiji postoje određeni krugovi čiji je cilj ne odbrana međunarodnog poretka, nego i sprečavanje proširenja EU. Ne treba zaboraviti ekonomski interes koji Rusija svakako ovde ima. Pogledajte kontroverze koje je u srpskoj javnosti izazvala prodaja NIS-a.

DANI: Gdje tu Srbija vidi svoj interes?

LYON: U pokušaju odbrane Kosova, gde se, navodno, srpski i ruski interesi poklapaju. Međutim, čini mi se kao veoma loše to što Srbija polako posustaje na putu proevropske, pronatovske politike i što kao da pokušava da se vrati u doba Josipa Broza Tita. Srbija hoće nekakvu nesvrstanu politiku. U toj igri odustajanja od Evrope koriste se sva sredstva - od Kosova do NIS-a.

DANI: Zar ne mislite da Koštunica Kosovo koristi kao alibi za svoj suštinski stav o protivljenju ulasku Srbije u EU? U tome mu - svjesno ili nesvjesno - Tadić vrlo dobro tercira. Koštunicu Evropa i evropske vrijednosti ne interesuju!

LYON: Slažem se. Sudeći po njegovom dosadašnjem ponašanju, načinu vođenja politike, govorima, lako je prepoznati antizapadnu konstantu Koštuničine politike. On je mnogo više sklon patrijarhalnoj, pravoslavnoj, proruski nastrojenoj Srbiji. Njegova stranka je ista takva: konzervativna, tradicionalna, partija koja pre septembarskih izbora 2000. nije prelazila cenzus. U ideološkom smislu, DSS je uvek bila bliska radikalima, s tim što je među njima postojala jaka društvena razlika. Ne politička, nego društvena.

DANI: Šta znači - društvena?

LYON: Članstvo Srpske radikalne stranke je uglavnom nižeg socijalnog sloja, lumpen proleterijat, radnička klasa, izbeglice… Oni su nezadovoljni životnim standardom, reformama i sebe doživljavaju kao deo društva koji mora da plati ceh tranzicije. S druge strane, članovi DSS-a su predstavnici takozvane inteligencije. To su fakultetski obrazovani, urbani ljudi, intelektualci koji se nikada privatno ne bi družili s članovima SRS-a. Sebe doživljavaju kao elitu. A ideološki su radikalima veoma bliski…

DANI: Što Vam, sigurna sam, niko od te elite nikada ne bi priznao. Ali, O.K. Kakve su Vaše procjene rezultata parlamentarnih izbora? Ko će nakon 11. maja praviti novu vladu?

LYON: Kako stvari stoje, koalicija koju čine Tadić, Dinkić, Čanak i Vuk Drašković može da osvoji 37,38% glasova, radikali oko 39%, Koštunica i Velja Ilić između 9 i 10%, dok bi Liberalno demokratska partija i Socijalistička partija Srbije pojedinačno mogle da osvoje blizu 6% glasova. Jako interesantno je da na ovim izborima gotovo da neće biti neopredeljenih.

DANI: Šta to govori?

LYON: To govori o dubokoj polarizaciji srpskog društva.

DANI: Kada govorite o procentima, koliko je skandalozna odluka Haškog tribunala da Ramuša Haradinaja oslobodi optužbi da je vjetar u jedra nacionalističkim snagama u Srbiji?

LYON: To je sigurno bio jak udarac za srpsku javnost. Trenutno razmatram sve relevantne informacije, uključujući i dokumenta iz Haškog tribunala, tako da nisam u mogućnosti da dam bilo kakav komentar dok stvar ne proučim.

DANI: O.K. Šta nam govore brojke koje ste naveli? Očekujete vladu Koštunice i radikala?

LYON: Da bi formirala vladu, DS mora da uđe u koaliciju s LDP-om, manjinama i SPS-om, što je, pretpostavljam, za LDP neprihvatljivo zbog toga što se SPS još uvek ne odriče nasleđa svog osnivača i predsednika Slobodana Miloševića. Međutim, kada bi takva vlada i uspela da bude formirana, s obzirom na jedva 51% podrške u parlamentu, bila bi vrlo nestabilna. Ponašala bi se kao manjinska. Za Čedomira Jovanovića je neprihvatljiva saradnja i s Koštuničinim DSS-om, tako da ni mogućnost koalicije DS - DSS - LDP ne dolazi u obzir.

DANI: I onda? "Patriotski" blok formira novu vladu?!

LYON: Radikali, DSS i SPS. Ne samo što imaju potrebnu većinu nego su ove tri partije vrlo ideološki bliske. To je prirodna koalicija koja bi napravila vrlo stabilnu vladu. S obzirom na to da znaju da nemaju kadrove, radikali su svojim budućim koalicionim partnerima spremni da ponude mnogo više od DS-a.

DANI: Mislite na mjesto premijera?

LYON: Da. Tomislav Nikolić je nedavno dopustio mogućnost da nakon izbora Koštunica ponovo bude premijer.

DANI: Doživotni premijer! Šta bi takva vlada značila za Srbiju?

LYON: Postoji "škola mišljenja" koja smatra da bi takva vlada vodila Srbiju u izolaciju i postoji velika verovatnoća da ta "škola mišljenja" ima pravo. Međutim, možda bi nas radikali mogli iznenaditi!

DANI: Kako?

LYON: Videli smo kako se u Hrvatskoj transformisao HDZ. Ne zaboravite da su radikali svojevremeno Mađarima nudili mesto u vladi.

DANI: Kao dekor! Mislite da Tomislav Nikolić zaista ima kapacitet da postane srpski Sanader?

LYON: O tome je u ovom trenutku teško govoriti. Nagoveštaja o transformaciji još uvek nema. Međutim, pozicija radikala, upravo zbog toga što od početka vode nacionalističku politiku, je mnogo bolja. Oni nemaju potrebu da se dokazuju kao "patrioti" ili da pravdaju neke svoje poteze, što im otvara mogućnost vođenja politike na način mnogo liberalniji od Koštuničinog DSS-a.

DANI: Kada smo kod Hrvatske, kako ste razumjeli posjetu američkog predsjednika Busha Zagrebu?

LYON: Američki predsjednik je svoju posetu Zagrebu iskoristio da pošalje jasnu poruku svim državama bivše Jugoslavije. Pre svega Hrvatskoj. Čuli ste njegov govor i pohvale na račun hrvatske politike i države. Prisustvo predsednika Makedonije, međutim, najrečitije govori o nameri američkog predsednika da iskaže i stav SAD-a o svim zemljama regiona. To je bilo vrlo lako pročitati.

DANI: Da. On je u Zagrebu pozvao Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru da intenziviraju pregovore o punopravnom članstvu u NATO-u. Da li je Bosna na to spremna, s obzirom na političke prilike?

LYON: Čini mi se da je BiH, uprkos problemima u vezi s reformom policije, mnogo stabilnija nego što ljudi misle.

DANI: Na osnovu čega to tvrdite? A nagovještaji o referendumu u RS-u?

LYON: Čekajte! Jeste li čuli šta Dodik govori? On kaže, ako Bošnjaci dovedu u pitanje opstanak RS-a, onda će i RS dovesti u pitanje opstanak celovite BiH. On nikada nije rekao da će tek tako proglasiti nezavisnost. Naprotiv! Dodik kaže da će poštovati celovitu Bosnu sve do momenta do kada Bošnjaci ne budu ugrožavali prava Srba zagarantovana Dejtonskim sporazumom. S druge strane, neki političari iz Bosne, da bi dobili političke poene, konstantno traže ukidanje RS-a.

DANI: Mislite na Silajdžića?

LYON: On je jedan od njih. Postoje i drugi. Međutim, očigledno je da su se Silajdžić i Dodik, naročito tokom poslednje izborne kampanje, ma koliko to paradoksalno zvučalo, nekako zbližili, jedan u drugom našli saveznika, partnera.

DANI: U tom kontekstu tumačite i Dodikovu nacionalističku retoriku?

LYON: Dodik je tu sličan Miloševiću. Dodik je shvatio da političke poene može da dobije samo na osnovu jedne "patriotske" priče, tako da je promena njegove retorike bila u toj funkciji. Mislim da je to štetno i opasno jer nikada ne možete biti sigurni gde će vas takva priča odvesti. To je isto kao kada pokušavate da uhvatite tigra za rep. Često izmakne kontroli.

DANI: Hoćete da kažete da je Dodik više pragmatičan nego što je srpski nacionalist?

LYON: Mislim tačno to.

DANI: Kazali ste da je BiH mnogo stabilnija država nego što se to čini. Može li je eventualno priznavanje nezavisnosti Kosova na bilo koji način destabilizovati?

LYON: Pitanje priznanja Kosova nije ključno pitanje stabilnosti Bosne. Ako uzmemo u obzir činjenicu da ta stvar u ovom trenutku ne može biti rešena, zašto onda na tome insistirati? Priznavanje Kosova treba da sačeka neki povoljniji momenat.

DANI: U Hrvatskoj je to išlo mnogo lakše. Da li ste zaista povjerovali da će stranka Milorada Pupovca destabilizovati hrvatsku vladu ako Hrvatska prizna nezavisnost Kosova?

LYON: Pupovac je ponudio ostavku koja nije bila prihvaćena. To je više bio znak protesta srpskog člana hrvatske vlade nego iskrena namera da se destabilizuje politička scena. Mislim da je dobro to što je Pupovac shvatio da se interesi srpskog naroda u Hrvatskoj brane u Zagrebu, a ne u Beogradu ili na Kosovu.

DANI: Razgovaramo dan nakon pobjede Filipa Vujanovića na predsjedničkim izborima u Crnoj Gori. Milo Đukanović je, nakon jednogodišnje pauze, ponovo zauzeo mjesto premijera. Šta to za Crnu Goru znači? Kuda ona ide nakon izdvajanja iz SCG?

LYON: Povratak Đukanovića ocenjujem veoma pozitivnim. On ima najduži staž od svih političara na Balkanu i to nije i ne može biti slučajno. Crna Gora je danas u mnogo boljoj poziciji od Srbije. Tamo ima mnogo više slobode, veći je ekonomski rast, smanjena je nezaposlenost… Možda najbitnija stvar od svega jeste činjenica da je Crna Gora jedina država u regionu čija su dva osnovna stuba - afirmisanje antifašizma i pozitivan odnos prema manjinama.

DANI: Vidjeli ste da su građani koji su glasali za Vujanovića, tokom proslavljanja pobjede, u jednom momentu počeli da skandiraju Ferhatu Dinoši, predsjedniku albanske partije, koja je podržala kandidaturu Filipa Vujanovića?

LYON: I gde to ima osim u Crnoj Gori? Možete li tako nešto zamisliti u Srbiji ili Hrvatskoj? U Crnoj Gori manjine ne glasaju za svoje nacionalne stranke i to je takođe jedinstven slučaj. To je velika zasluga Đukanovićeve politike. Njegov poslednji potez - odlazak u Bari na saslušanje o pitanju šverca cigareta - je vrlo pametan i promišljen.

DANI: Mislite da je riječ o promišljenosti? Crnogorski mediji spekulišu da je u pitanju deal: skidanje italijanske optužnice u zamjenu za vraćanje Crne Gore, nakon jednogodišnjeg zaokreta ka Rusiji, na put evroatlanskih integracija.

LYON: Nisam siguran da je priča o evroatlanskim integracijama ikada u Crnoj Gori bila zaustavljena. Možda je to nekome u jednom momentu tako izgledalo, ali siguran sam da su se mnoge stvari u tom pravcu odvijale iza scene. Mislim da su sve ostalo medijske spekulacije. Crna Gora je nakon referenduma krenula svojim putem i tamo se situacija polako normalizuje.

DANI: Hoćete da kažete da Srbija ostaje najveći problem Balkana?

LYON: Tačno. Nažalost, iz te situacije za sada ne uspevamo da vidimo nikakav izlaz.

DANI: Nakon četiri izgubljena rata, ekonomske i socijalne propasti, ubistva prvog demokratskog i reformskog premijera, gubitka Kosova, srpski birač ima pravo da se osjeća kao gubitnik? Razumijete li tu frustraciju?

LYON: U Srbiji postoji više razloga za frustraciju. Frustracije izazvane gubitkom ratova su bile mnogo manje važne od trenutka kada je Milošević bio smenjen. Demokratske snage u Srbiji su nakon 5. oktobra imale šansu da ovde nešto promene, ali, nažalost, tu šansu nisu uspele da iskoriste.

DANI: Zašto?

LYON: Zato što im je tada bio podmetnut Trojanski konj u liku Vojislava Koštunice. On je na skriven i lukav način nastavio politiku Slobodana Miloševića.

DANI: Na koji način?

LYON: Ulaskom u aranžmane s različitim - tajnim i javnim - strukturama moći koje su dovele u pitanje 5. oktobar. Osim toga, mnogi ljudi u Srbiji danas smatraju da su tzv. demokratske snage korumpirane, da su se prodale tajkunima iz doba Miloševića…

DANI: Mislite na Miškovića?

LYON: Mišković nije jedini. Građani su očekivali promene koje nisu dobili. Većina tajkuna, umesto da vrati oteto i bude kažnjena, nastavlja da pljačka i da se bogati. Ljudi dalje siromaše, tako da, umesto demokratije i slobode, danas imate opšte nezadovoljstvo i frustraciju. Nezavisnost Kosova je samo tu stvar pojačala.

DANI: Kada ste krajem 2005. najavili zatvaranje beogradske kancelarije Međunarodne krizne grupe, rekli ste da Vam se čini da ne postoji mogućnost za izbijanje novih sukoba. Možete li to danas ponoviti?

LYON: Ne verujem da će biti novih sukoba u smislu novih ratova. Ako me pitate da li će biti diplomatskih i političkih razmirica, moj odgovor je - da. Ne isključujem mogućnost i različitih tenzija, napetosti i varnica. Međutim, siguran sam da više nikakvih pokreta vojske iz Srbije, Kosova, Bosne ili RS-a ne može biti. To je isključeno!