Mirko Đorđević: Uskršnji esej o licemerju

Niko ne zna zbog čega nema analiza, osim usputnih političkih replika partijskih oponenata, svega onoga što godinama govori ili piše V.Koštunica. U predizbornoj kampanji njegov govor je sve vehementniji, do neukusa koji zapanjuje. Čitava lepeza njegovih «ideja» izvedena je iz poznate ideološke matrice, ali Vrhovni Legalista i prvi Tehničar vlade u ostavci kao da je nedodiriv. Uz njega postali su nedodirivi i njegovi radikalski ortaci, Nikolić i družina.

Suma njegovih ideja je sasvim jednostavna, do neponovljive banalnosti. Ide po Srbiji prvi Tehničar i zasipa je nečim tako dobro poznatim. Izložio je još 2002. svoj program, u vidu jedne poruke upućene učesnicima simpozijuma o liku i delu famoznog vladike Nikolaja. I od tada on to ritualno ponavlja. Poznati, do mržnje i zlobe, ostrašćeni ideolog fašističkog vođe D. Ljiotića, za Koštunicu je svetlo u istorijskoj tami srpske istorije. ’’Kao narod i država’’, kazao je vrhovni Legalista, ’’smoći ćemo snage da putovanje srednjim putem nastavimo (a njegov srednji put vodi u Rusiju koje odavno nema). Na to nas u ovoj prilici podseća naš putovođa vladika Nikolaj’’. U istoj besedi on pominje ’’uska biblijska vrata’’, kroz koja Srbija treba da uđe u večnost. EU i Evropa, to su za njega pojmovi nedostojni pomena. Uspeli smo da odgonetnemo odakle su ova ’’tesna vrata’’. Kod Luke u 13.23. zaista se pominju ta vrata, ali kao metafora o ličnom spasenju.

Ovo je samo jedan primer licemernog korišćenja jevanđelja. Javnost je zasuta tim licemerjem, a uoči Uskrsa sve ga je više. Niko ne spori pravo V. Koštunici da govori o Nikolaju i Ljutiću onako kako govori. To je njegov izbor po principu duhovne srodnosti, ali licemerje političkih voždova zaista je uzelo maha. Toga do sada nije bilo u ovako grubom, nakaznom vidu. U licemerju se utrkuju i nadmeću spisatelji, državni pesnici-propovednici, utrkuju se i nadmeću u licemerju. Dodaju po koji citat iz Biblije, pomenu Hrista i nastavljaju svoj maraton licemerja. A u Matejevom jevanđelju, u 23.27, Isus je jasno istakao definiciju licemerja. Grozno zvuče te Isusove reči: ’’Teško vama književnici i fariseji, licemjeri što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lijepi, a unutra su puni kostiju mrtvačkijeh i svake nečistote’’.

Teško je poverovati do koje mere je politički diskurs prezasićen licemerjem. Lažni bogomoljci, bezdarni pesnici-propovednici – a svaki od njih sanja da bude Filip Višnjić srpske Udbe – pune novine, govore na televiziji i ne kriju svoj strah od Evrope. Psovke i rugoba od reči – to im je jezik. Neka radikalska perjanica imenom Krasić upotrebljava toliko psovki da ga je zazorno i citirati. Davno su ozbiljni ljudi ocenili Ljotića kao ’’političkog fariseja i licemera’’, još pre svetskog rata, ali su ovi današnji njegovi sledbenici prevršili svaku meru. Šteta što zakon brani navođenje njihovih ’’metafora’’, makar kao primer. Englezi taj zakon zovu – moral insanity. A kada čovek čita izjave Koštuničinog ortaka V. Ilića, biva mu jasno da ovde i stroga primena evropskog zakona neće lako proći. Čitaće prvi Tehničar svakodnevno svoje sastave i mnogi će mu verovati, a V. Ilić će psovati.

Junaci prostačke fraze su ’’voždovi’’ narodni – a Evropa čeka.

Licemeri su to što su, i Molijer i Đura Jakšić su iz poznavali, ali ovi mnogo lažu. Malo je kada i u našoj političkoj istoriji bilo toliko laži i licemerja. Oni postavljaju ultimatum Evropi, onoj sili koja je ipak, koliko toliko zaustavila njihovo bezumlje. Vreme je zaista za dekontaminaciju. Čekanje Uskrsa je, barem nekima, opomena za to. A nade ljudske ima i biće je, posebno tamo gde fariseja i licemera manje ima. Veruju oni u svoj dan današnji, i ne znaju šta je to «nada trećega dana».

I ovaj mali uskršnji esej o licemerju podsećanje je na to.

Peščanik.net, 16.04.08.