Na današnji dan

Meni nikad to nisu davali. Verovatno su s kapirali i sami da to ne bi imalo smisla .Tako su svi u redakciji imali obavezu da pokriju jedan mesec godišnje radom na rubrici – Na današnji dan-.Ja nisam ni znao da mi to radimo.RTS ionako ne gledam, pa nisam imao ni pojma o toj dnevnoj emisiji.
Dakle! Pre jedno dve godine zove mene sekretarica (redakcijska) i kaže: Znate, šef je naložio da uradite –Na današnji...- jer nema ko. Neko je bolestan, neko na odmoru, tako da znate vi radite Jun mesec.
Tup! Ajde, šta ću. Ali, kako se to radi? Raspitam se ja, ima tu nekih enciklopedija, knjiga, pa onda tražiš po datumima šta se sve dogodilo.Moj posao je da pronađem događaj, napišem text i predam asistentu da pokrije to slikom.
Krenem ja, 1.06., pa 2.06., i tako uradim par dana, predam tekst, to se pokrije slikom, al’meni postalo dosadno. Za 3.06.-ti odaberem ja par događaja a onda dodam kao poslednji:
- Tog dana, mali Heiko Vatainen istrčao je iz kuće, krišom, i otrčao do reke. Bio je sam, namerno nije pozvao nekog od drugara, i nevešto je očevim štapom zabacivao strunu sa veštačkom mušicom. Tačno u 16h37’’ Heiko je upecao svoju prvu pastrmku tog 03.06.1934.godine.- !?
Zove me asistentkinja i kaže da je pokupila sve, samo ne može da nađe tog Heika. Dali mogu da joj pomognem? Mogu, kažem, i preporučim joj neke ilustracije,tipa Toma Sojera i Haklberi Fina.Super.Sednem sutra i gledam.Prijalo mi.
I tako krenem.Počnem da izmišljam vesti. Negde oko 10.06. već sam stigao da od pet događaja bar dva poturim.
Sećam se tek nekih.
- Tog 21.06.1935.godine, Tomas S. Eliot šetao se ulicama Londona svojom uobičajenom rutom. Bio je već duže vreme neraspoložen.Navikao je da lako i brzo piše. Sedeo je gotovo desetak dana pred trećom scenom svog novog komada, nesposoban da nastavi da piše. Nenaviknut na tu vrstu krize, Eliot je pao u depresiju.Tog dana, prošao je kao i uvek pored Westminsterske katedrale, ali ga je nešto nateralo da stane, osmotri prazan plato i otvorena teška vrata. Ušao je unutra. Sem par vernika i sveštenika koji su služili popodnevnu misu, u katedrali nije bilo gotovo nikog. Eliot je seo na jednu od klupa. Pola sata kasnije izašao je žustrim korakom.
- Tri meseca kasnije, intelektualna evropa je sa entuzijazmom čitala remek-delo T.S.Eliota: - Ubistvo u katedrali-

I tako.
A pazite ovo:- Tog 30.06.1529. nije se dogodilo ništa što bi ste trebali da znate.-

Nikada mi više nisu dali da radim –Na današnji dan-.
A baš mi se dopalo.