U susret Uranku :))

Tog jutra zastava je osvanula na pola koplja. Prisutni, svakako zbunjeni, je podigoše za preostalu polovinu ali ona se ne zavijori radosno kao što su svi navikli, već nekako nevoljno, umorno i sporo samo odmahnu krajičkom.

Ova pojava je, naravno, odmah osmotrena a informacija o njoj hitnim putem upućena Nadležnim. Pošto Nadležni najbolje znaju šta treba raditi, narediše da se pojača vetar jer ovaj proceniše kao nejak i nedovoljno uporan pri vijorenju i sličnim radnjama. Priroda nije čekala ni trena već odmah postupi po naređenju i pojača intenzitet. Pošto zastava nije adekvatno reagovala na saopštenu silu Priroda, pod budnim okom Nadležnih, samoinicijativno pojača snagu vetra do olujnog, na šta zastava uopšte ne reagova. Ali moć Prirode je velika, kada su joj Nadležni dali odrešene ruke, pa pojača intenzitet do uraganske snage. Dok su automobili, krovovi, brodovi, drveće i ostala neidentifikovana sitnež proletali pored zastave ona životinjski uporno ne pomeri ni jednu jedinu nit. Priroda zatečena ovakvim sledom događaja uze svoje najopasnije oružje koje pomera brda i doline, nepokretne babe i svekoliko Srblje – promaju, ali uzalud.

Nadležni zbog nesposobnosti smeniše Prirodu a dva pripadnika tajne policije je saslušaše zbog podrivanja prirodnih zakona a time i ustavnih odredaba što protumačiše kao antidržavno ponašanje i bez suđenja je poslaše na izvesno mesto na prevaspitanje. Od tada sve postade veštačko, ali Nadležni ostadoše uporni u nastojanju uvođenja u red čitavog sistema.

Pošto je mudrost Nadležnih bezgranična, pokušaše nešto čemu se zastava nije nadala – da apeluju na njenu patriotsku stanu. Zato pozvaše vojni orkestar koji prvo odsvira nekoliko marševa i dve rodoljubive pesme, ali ona samo malo kao da izgubi boju. Na kraju himnu pojačaše prisustvom visokog državnog zvaničnika ali zastava odgovori neočekivano – nastavi da pada u sve dublju kaktatoniju praćenu dodavanjem sive vedrim nacionalnim bojama, bez ukazivanja dužnog poštovanja. Na to Nadležni hitro reagova pa zastavu neopozivo smeniše a na njeno mesto dovedoše mladu i perspektivnu, tako reći premazanu svim bojama. Staru poštedeše zakonske procedure imajući u vidu dotadašnje zasluge već je dadoše jednom od prisutnih istaknutih patriota koji bi na nju ispravno delovao kako bi revidirala stav i vratila se normalnom životu.

Došavši kući, patriota je odmah okači iznad televizora na zid i posle kraće, ali dostojanstvene proslave ode mrtav pijan u krevet. Jutro posle proslave dokazani patriota i rodoljub pozdravi velikom čašom vode i stomačnim problemima, ali radost novog dana mu pomrači nepredviđeni događaj – mesto na kom je ostavio zastavu beše prazno. Odmah istrča u dvorište pun slutnje, gde ga dočeka grozan prizor beživotne zastave obešene o najniže grane drveta.

D.T

Radi potpunog ugodjaja poželjno je odslušati pesmu :))