DEKLARACIJA FORUMA PISACA O NEPRISTAJANJU
Događaji na ulicama Beograda i drugih gradova između 17. i 21. februara ove godine nedvosmisleno su pokazali da je srpska politička elita, sada doduše tek „tehnička“, u svojoj osionoj retrogradnosti na odgovarajući povod spremna da skine rukavice salonskog nacionalizma i otvoreno se upusti u degutantno politikanstvo i stranačko nasilje. Reprizirano „događanje naroda“ 21. februara, po svemu što se dalo videti i čuti, bilo je prvi predizborni skup sada aktuelene izborne kampanje, začinjen klerofašističkim ispadima i pretnjama.
21. februar vidimo i kao kulminaciju dosadašnje koliko-toliko diskretne i prećutne, ali uporne podrške koju onaj bitan deo „tehničke“ elite pruža desničarskom ekstremizmu u Srbiji. Uzlazna linija te podrške može se pratiti kroz proglase desničarskih organizacija, poruke sa neonacističkih marševa, žigosanje političkih neistomišljenika i pozive na obračun sa njima, predloge za restrikciju slobode govora, sve do otvorenih fizičkih napada, demoliranja imovine, uništavanja umetničkih dela, nasilnih prekida javnih tribina, slučajeva nacionalne i verske diskriminacije, provociranja ratnih sukoba na Kosovu. Sve to se sprovodi uz forsiranu medijsku relativizaciju događaja.
Sadašnje „vanredno stanje“ posledica je restauracije takozvane antibirokratske revolucije, jačanja populizma i nacionalizma i vraćanja u politički život onih antireformskih snaga koje su se posle atentata na premijera Đinđića rehabilitovale i preuzele dominantnu ulogu na političkoj sceni.
Mi, pisci različitih generacija okupljeni oko Foruma pisaca odbacujemo kulturni model zasnovan na nacionalizmu kao totalitarnoj svesti, na demagogiji i manipulacijama, na zloupotrebi demokratije i višepartijskog sistema, na uvođenju nasilja u politički život. Pozivamo sve one kojima je stalo do budućnosti Srbije, koji deluju u kulturi, da nam se svojim javnim protestima pridruže i tako izraze svoje neslaganje, nepristajanje i otpor sadašnjem stanju svesti političkih i intelektualnih elita Srbije koje vode daljem jačanju agresivnog nacionalizma, u izolaciju i samoizolaciju.
Sadašnje prizivanje aveti prošlosti, poput ideja Nikolaja Velimirovića i Dimitrija Ljotića, prepoznatljiva je matrica koja je, ne jednom, obeležila svojim kobnim učinkom noviju istoriju Srbije.
Suprotstavimo se modelu partijske države, partijske kulture, izmišljanju i stvaranju spoljnih i unutrašnjih neprijatelja.
Razotkrijmo inerciju oportunista i destruktivne namere agresivne desnice. Recimo da ne pristajemo, dok ne bude kasno!
Laslo Vegel, Mirko Đorđević, Predrag Čudić, Ibrahim Hadžić,
Milan Đorđević, Filip David, Borka Pavićević, Nenad Prokić,
Mirjana Miočinović, Mileta Prodanović, Borivoje Adašević,
Bojan Tončić, Milica Jovanović, Vladimir Arsenić,
Dragoljub Stanković, Siniša Tucić, Miloš Živanović,
Saša Ilić, Tomislav Marković, Saša Ćirić
Miobo
Sjajan blog..
Pohvale i podrška!
Kada malo bolje razmislim,
Kada malo bolje razmislim, događaji o kojima se u saopštenju govori iako šokantni sami po sebi, nisu nikakvo iznaneđenje. Nije to ništa što nije bilo najavljeno, javno isplanirano i bezbroj puta plasirano po srpskim medijima. Dovoljno je bilo pažljivo pratiti državne medije, čitati kolumne, pratiti politčke izjave i moglo se u to steći uvid...
Živeti u Srbiji, i biti iole svestan onog što se dešava je dovoljno da imaš Kasandra sindrom
-----------------------------------------------------------
And the first one now
Will later be last
For the times they are a-changin'.
Matica Srpska ovih dana
"Matica nije srpska"! A Vuksanović je izgovorio tu rečenicu. kaže Paroški čiji je kandidat za predsednika Matice Srpske u NS Irinej Bulović.
Vuksanović:Ta zadužbina nije samo srpska i nije samo za Srbe. Da odmah kažem, da ne smetnemo s uma: u Matici je više od 300.000 publikacija na stranim jezicima, Matičina izdanja se redovno, počevši od 1832, svake godine razmenjuju s više od 300 srodnih ustanova u pedesetak zemalja (tako je u prethodne četiri godine razmenjeno 65.000 publikacija); potom, nema u Vojvodini drugog mesta osim Matice gde se, najpre sporadično a od 1948. neprekidno, prikuplja, obrađuje i čuva sve što u našoj zemlji izlazi na mađarskom, slovačkom, rumunskom, ukrajinskom, rusinskom i svim jezicima na kojima se oko nas govori i piše; i još, nema drugog mesta u Srbiji gde se, osim u Matici, nalaze međunarodne kompletne zbirke s indeksima naučnih citata i nema druge ustanove kulture u Srbiji koja ima elektronski katalog knjiga s bezmalo milion zapisa.