Ljubav za Biljanu Srbljanović

POVELJA SLOBODE

1.Slobodni smo da živimo kako želimo, obavezni da štitimo život
2.Slobodni smo da volimo koga želimo, obavezni da se suprotstavljamo svakoj mržnji.
3. Slobodni smo da budemo najbolji, obavezni da podržimo boljeg od sebe.
4. Slobodni smo u sticanju ličnog bogatstva, obavezni da to omogućimo drugima.
5. Slobodni smo pred državom, obavezni pred društvom.
6. Slobodni smo pred svakom tradicijom, obavezni da ponudimo modernu viziju.
7.Slobodni smo da verujemo u svakog boga i svaku ideju, odgovorni i obavezni da time ne ugrozimo nikoga.
8.Slobodni smo za svaku istinu, odgovorni pred njom i obavezni da je čuvamo od neistine.
9. Slobodni smo da se suprotstavimo svakoj mani i svakom nedostatku, obavezni da štitimo i afirmišemo vrlinu.
10.Slobodni smo za život bez granica, odgovorni pred društvom koje nam to omogućuje.

SLOBODA - OD NAS ZAVISI!

Svakome dozvoljavamo da prihvati Povelju Slobode, nikome ne dozvoljavamo da je ospori. Povelja Slobode stupa na snagu njenim usvajanjem. Povelju Slobode vidimo kao osnov našeg društva i svake društvene institucije. U ime građanki i građana Srbije, u ime našeg prava da živimo u skladu sa principima Povelje Slobode.

Srbija zarasla u korov.

Jel? Pa da lustriraju Kurir?!
Zanimljivo?

Predpostavljam da si svesna da je lustracija u medijim davno zakasnila...i jedna od sfera koju je sada na taj način nemoguće reanimirati..
To je problem koji je trebao da se rešava odmah, posle 5. oktobra...kako odredjeni slojevi nisu imali računa da se to uradi sve je ostalo skoro pa isto..Čak ni pakovanje nije promenjeno..
Na ružan način,otvorila se još jedna šansa za obračun sa ljudskim škartom 12. marta, ali ni to nije bio dovoljno jak razlog da pokrene točkiće koji su godinama unazad zaribali...
Otporna je ovo stoka, treba mnoogo više govana da nam se sruči na glavu da bi se iole zaopitali gde smo i kuda nas vode..
12. mart je bio idealna prilika da se zamislimo o profesionalizmu novinara, koji su kako se kasnije ispostavilo sklapali paktove i dogovore sa kriminalcima i ubicama.

Prema tome..O čemu diskutujemo ???

Evo i malo isečaka za podset....

******

''Identitet'' je u broju od 10. marta, dva dana pre ubistva premijera, na naslovnoj strani krupnim slovima u crnom okviru objavio "Laufer: Đinđić meta slobodnog strelca, haški Srbi naručili atentat". O značaju takvog teksta za B92 govori Velimir Ćurgus Kazimir, novinar i izvršni direktor "Ebart medijske dokumentacije":

“To je ona vrsta tekstova gde neki Laufer, znači neki obaveštajac ili ko zna šta, javlja iz pouzdanih izvora kakvi planovi postoje, šta će biti, kako će biti uklonjen Đinđić, da će na njegovo mesto doći DSS i G17, da je to sve američka igra i tako dalje. I sam po sebi tekst zaista ne zaslužuje nikakvu posebnu pažnju, da se nije desilo to što se desilo. Ja ne mislim da je sam taj tekst po sebi najava ubistva, ali stvari treba gledati malo unazad, i videti da su “Identitet” i slični listovi, zajedno sa mnogim javnim ličnostima, pa i političkim strankama, već duži period pravili jedan sistem u kome je bilo vrlo poželjno opljunuti Zorana Đinđića i vladu za sva zla koja se dešavaju u ovoj zemlji, bilo da su se ta zla desila pre 20-30 godina, bilo pre par meseci, i to jeste bila atmosfera linča.”

''Identitet'' je, recimo, dve nedelje pre atentata objavio i nepotpisani tekst u kome je do detalja opisano na koji se način čuva premijer, koliko je ljudi i vozila uključeno u obezbeđenje, koliko ih je oko vlade i rezidencije, koliko u kući.

Možda neverovatnom koincidencijom, u "Nacionalu " je na dan ubistva Zorana Đinđića za znak "Lav" - horoskopski znak premijera, pisalo , citiram: "Ukoliko ne povećate oprez, danas možete lako postati žrtva nedobronamernih osoba koje duže vreme motre na vas". Velimir Ćurgus Kazimir govori o tome da li je moguće da su ubice poslale poruku preko horsokopa:

“Ne verujem da su oni koji su izvršili ubistvo bili toliko sofisticirani, da oni imaju tu vrstu senzibiliteta da bi bilo koga upozoravali. To je pucanj iz mraka i takvi pucnji se na taj način neće najavljivati. Naravno, postoje pretnje koje su bile evidentne i koje su bile slate i preko medija. Inače, sličnih najava, odnosno manipulacija uz pomoć horoskopa bilo je i ranije. Ja se sećam, bilo je 1992, 1993. godine, na godišnjicu 9. marta kada su u “Politici” osvanuli horoskopski znaci sa upozorenjem u skoro svim znacima, da taj dan nije zgodan za izlazak napolje, da je opasan, da ćete se razboleti, da ćete pasti i slomiti nogu, i tako dalje, i to jeste bilo to, to smo znali svi, smejali smo se, ona vrsta manipulacije da se i na taj način ljudi zadrže kod kuće. Kao što je bilo manipulacije puštanja premijernih filmova na Pinku i TV Politika da bi ljude zadržali kod kuće, da ne učestvuju u protestima i demonstracijama.”

U impresumu "Identiteta" kao direktor lista naveden je Srđan Mijajlović, ali je Ljubiša Buha zvani Čume u svojim januarskim saopštenjima tvrdio da su pravi vlasnici Dušan Spasojević i Milorad Luković Legija, koji su navodno uložili 150.000 evra u ovo glasilo. Gradiša Katić, glavni i odgovorni urednik "Identiteta", osvrnuo se na tu priču u intervjuu koji je dao listu "Srpska reč" : "Ne vidim kako može da bude mafijaš Legija, klasični policajac... Dakle, neko hoće da proglasi mafijašem čoveka koji se čitavog života borio protiv mafije." O Spasojeviću je rekao da mu je "dugogodišnji kućni prijatelj". "Ja idem kod njega kući, on dolazi kod mene. Naše ćerke su isto godište, druže se, igraju tenis, idu na rođendane...", kaže Katić i zaključuje: "Ako su ti ljudi mafija, ja sam portparol mafije."

Ipak, glavni i odgovorni urednik lista "Vreme" Dragoljub Žarković kaže da "Identitet " nije bio ozbiljan politički i socijalni faktor ovog društva i da je zbog toga potpuno nevažno šta je taj list objavljivao:

“Ja nisam video da je taj 'Identitet' svojim uticajem, svojim tiražom i bilo čime drugo mogao da stvori bilo kakvu atmosferu linča. To je bio jedan marginalni list, jedne marginalne grupe koji se čitao verovatno u tim krugovima koje sada, vidimo, hapse po Srbiji, i to nikakvu atmosferu linča nije moglo da stvori. Dakle, protiv sam rasprave koja bi oštricu okrenula ka medijima a otklonila od funkcionisanja organa vlasti, i neophodna lustracija je unutar tih struktura koje određuju nama sudbinu više nego u medijima.”

“Ima jedan fenomen'', nastavlja Žarković, “koji nije dovoljno istražen i koji zaslužuje posebnu pažnju, zato što je simbolički i vrlo značajan. Svi govorimo o tom “Identitetu” i tamo se događa nešto što je zatvaranje kruga jednog tipa ljudi koji su se bavili novinarskom profesijom. Reč je o zameniku glavnog urednika “Identiteta”, to je gospodin Slobodan Jovanović, koji je kao nada Gradskog komiteta došao u “Politikinu” kuću, bio dugo udarna pesnica, tamo bio glavni urednik “Ekspresa”, bio veliki funkcioner SPS-a. Potom bio glavni urednik i direktor “Tanjuga”, čovek koji je dosta drmao medijskom slikom Srbije, a završio je kao zamenik, ne ni glavni urednik, zamenik glavnog urednika u jednom listu za koji postoji osnovana sumnja da je finansiran mafijaškim parama. Mislim da je to taj krug, to dobro opisuje šta se sa tim ljudima negde dogodilo.”

Velimir Ćurgus Kazimir, međutim, smatra da je "Identitet" jedan gangsterski list koji je slao jasne poruke, a "Nacional" desničarsko-nacionalistički:

“Identitet je najizrazitiji primer tog političkog, kulturnog treša, nije to jedini takav list, ali je on zaoštrio celu tu stvar i igrao jednu užasno grubu prljavu igru, gde su poluistine i neistine postale nešto što se publikovalo i objavljivalo, a sve pod formom slobode izražavanja. Mi smo zaista došli u situaciju da se, s jedne strane, s punim pravom traži sloboda izražavanja i ukidanje svake vrste cenzure i autocenzure za novinare, a s druge strane suočavamo se sa jednom apsolutnom neodgovornošću, pa, mogu da kažem, jednom strašnom pokvarenošću dela novinara koji ne vode zaista računa ni o kakvim elementarnim stvarima poštovanja privatnosti, istinitosti i objektivnosti i tako dalje. Kada je u pitanju “Nacional”, on je otpočetka prepoznat kao list izrazito desničarski, nacionalističke orijentacije, koji je pri tom, naravno, u isto vreme i klasičan tabloid, tako da se na jednom mestu nalazi takva jedna koncentracija negativnosti da se zaprepastite – možda najteže što primate jeste uspeh jednog takvog glasila. 'Nacional' je za relativno kratko vreme svojim tiražom prešišao daleko ozbiljnije, kvalitetnije novine sa mnogo dužim stažom. To je jedna od stvari o kojoj bi svi trebalo da se zapitamo, šta je to i koje su to vrednosti koje su ljudi tu pronalazili.”

U vreme dok su vesti sa RTS-a ili Politike bile jedina istina koju je plasirao Miloševićev režim, nevladini mediji su bili izrazito kritični. Posle 5. oktobra, u svetlu opšteg legalizma, zaboravilo se ko je šta govorio i šta se još uvek poručuje preko medija. Dragana Janjića pitali smo da li je i u kolikoj meri NUNS odgovoran što nije upozoravao na listove kao što su "Nacional" i "Identitet".

“Zamislite situaciju od pre mesec dana, da NUNS izda saopštenje da treba ukinuti listove 'Nacional' i 'Identitet' zato što vode neprimerenu kampanju protiv vlade ili zato što praktično podržavaju mafijaške grupe. Bez otkrivanja tužioca koji je bio direktno povezan, bez svega ovoga što se sada ustanovilo, u stvari zahvaljujući vanrednom stanju – to bi u to vreme bilo vrlo teško dokazati. Ja mislim da bi se NUNS našao u vrlo nepovoljnom položaju. NUNS bi se našao pod strašnim pritiskom opozicije, pre svega, a mislim da ni većina kolega ne bi pristala da se uključi u kampanju na taj način. Mislim čak da nije u dovoljnoj meri ni postojala svest u javnosti i u društvu o tome koliko je to sve, ono što bih najrađe i najjednostavnije opisao kao ostatak Miloševićevog režima, veliko i moćno.”

Neki novinari bili su prethodnica u zločinima koji su počinjeni. Nijedan od njih nije odgovarao za to. Zbog takvih se i pokreće pitanje lustracije kako bi oni bili sprečeni da ponovo zloupotrebe svoj položaj. Dragoljub Žarković smatra da je za to kasno ali da je neophodno uspostaviti takozvanu tržišnu lustraciju: “Mislim da smo za lustraciju okasnili, kada govorimo o medijskoj lustraciji, to bi pre ličilo na osvetu jedne grupe revoltirane javnosti nego što to ima nekog logičkog smisla, a protiv sam bilo kakve lustracije koja je, ako smem da upotrebim jedan šatrovački izraz, odokativna. Dakle, lustracija koja ne podrazumeva određena pravila igre, teško je staviti to u zakon, ali u neku društvenu konvenciju o tome šta se lustrira. Mislim da je tržište jedini faktor lustracije ovde. To tržište je neki put divlje, neuračunljivo, ali mislim da drugog faktora nema. Dakle, da sam ja vlasnik neke televizije, dobro bih razmislio da li bi mi na primer onaj Popov vodio emisiju, kao što je vodi na BK, ali ako oni imaju interes i misle da to mogu da prodaju, to onda govori o tome da je to, dakle, prihvaćeno, to vlasniku donosi profit, to ljudi gledaju i sada bi lustracija u suštini bila osveta prema tom čoveku. Ne znam ko bi je sproveo, na koji način, tako da sam vrlo skeptičan prema tim stvarima.”

Dragan Janjić takođe pominje Miodraga Popova kao primer nepostojanja lustracije: “Nije Miodrag Popov bio samo novinar iz bivšeg režima. On je vodio kampanju za bivši režim, učestvovao je u kampanji. Naravno, to je primer za lustraciju, to je onaj deo koji pokazuje kako nije urađena lustracija. To je upravo ono što je trebalo lustrirati, recimo, učestvovao je na taj i taj način u kampanji, ne treba više da se bavi ovim poslom, ili bi trebalo da se bavi ovim poslom. Neka svi mediji koji sklapaju poslove sa njim razmisle koju će mu vrstu posla dati, sa njim ili sa bilo kojim drugim od novinara iz bivšeg režima. Ne bi me iznenadilo da vidim i Komrakova uskoro.”

Miodrag Popov nije jedini bivši partijski administartor u novinarstvu. Takvih kao što je on i njemu sličnih ima dosta. Međutim, niti je nova vlast htela da uspostavi kakva-takva pravila, niti su sami mediji istinski želeli da se, uporedo sa slobodom izražavanja, povede ozbiljna javna rasprava o njihovoj odgovornosti u odbrani slobode i dostojanstva medija.

Velimir Ćurgus Kazimir smatra da je sada kasno da se očisti medijski prostor:

“Ono što se može uraditi jeste da se angažuje mnogo više novinarskih organizacija i da se žigošu takvi novinari. To je jedna stvar, druga stvar je ono što je na duže staze, da se zaista napravi jedan ozbiljan etički kodeks i da Udruženje postupa prema njemu, i da svakoga ko se ogreši, bez obzira na to u kom je mediju, i bez obzira na to pod čijim je pokroviteljstvom – ako se ogreši o taj kodeks da snosi konsekvence. Uključujući konsekvence gubitka neke vrste licence.”Na našem putu ka Evropi lustracija je neophodna ne samo u novinarstvu već i u svim sferama javnog i društvenog života. Ukoliko je ona nemoguća, ostaje pitanje kako da se naše društvo izvuče iz beskrajnog lanca sukoba, osveta, čistki i ubistava.

SL
DA PONOVIM
SLAVUJKA WROTE 22.03.2008
qt
SIRI LJUBAV PREMA ZIVOTINJAMA
Ja sam covek mackar od kad znam za sebe, mada sam, kada sam bio

mlad I pametan, imao u kuci sledece :

Ruskog hrta – Tarasa

Aru – Marka

Hrcka – Mislava

3 lepe mackice :Biljanu, Mariju, Maru

2 gadna smuljava macka : Dejana I Milana – vis ti sta ti je prekognicija

unqt