Srbija, njen fašizam i njeno slepilo za fašizam

Postoje mnogobrojne teze, uputstva i priručnici o tome kako prepoznati fašizam "in situ", ili bar u fazi dok se još može lečiti sa uspehom.
U Srbiji međutim kanda nema fašizma. Takoreći, faschismus-frei oaza. Ako je suditi po "mainstream" gledištu, stvari stoje otprilike ovako:
Fašizam, odnosno nacizam u Srbiji, to je nemačka okupacija i teror. Narod se opredelio antifašistički – uz neznatne izuzetke (Ljotić) – i posle brojnih stradanja i žrtava dočekao slobodu.
Danas fašizam postoji samo u obliku ekstravagantnih marginalnih grupa. Na njih treba reagovati, ali im ne treba davati prevelik značaj.
Tome što se pobedi nad fašizmom i "antifašstičkom nasleđu" danas ne pridaje odgovarajući znaćaj, krivi su komnisti, koji su događaje tretirali uprošćeno i crno-belo.

Otprilike to bi bila suština i glavnih izlaganja na tribini "Antifašizam u Srbiji" održanoj povodom Dana pobede u CZKD-u u organizaciji časopisa "Vreme" i fondacije "Fridrih Ebert". Kompletna izlaganja možete pročitati u novom broju časopisa.

Reklo bi se, sasvim razumna i uravnotežena slika. Na kraju krajeva, mi danas živimo u koliko-toliko normalnom društvu, u kojem je incidencija ekscesa sasvim u okvirima uobičajenog bilo gde u svetu.

Međutim.

Iskoristio bih ovu priliku da načinim jedan mali "teorijski prodor" i uvedem nekoliko simptoma fašizma. I to ne fašizma "in situ".

1) Prvi kriterijum: ako se osvrnete oko sebe i ustanovite da se u okolini zemlje i gradovi dime u ruševinama, vreme je da izvršite detaljnije pretrage.
2) Treba proveriti da li možda ne vladaju zategnuti odnosi sa susednim narodima i državama.
3) Ako se zatim pokaže da postoje čitave oblasti iz kojih je stanovništvo proterano po osnovu etničke pripadnosti, mogli bi već da se zabrinete.
4) Pogotovo ako se pokaže da je to rađeno organizovano, sistematski i sa najvišeg nivoa.
5) Dalji razlog za brigu bio bi postojanje recidiva: već se jednom desilo.
6) Ako se zatim pokaže da postoji ideologija po kojoj je sve to rađeno, i da se ta ideologija bešavno preliva u vladajuće javno mnjenje i vladajuće političke koncepte – bogami, mrka kapa.
7) Najgore je ako se sve to dešava i dalje, ako i dalje postoji organizovan napor da se situacija ne normalizuje, ako i dalje postoji nesmetano propagiranje ideologije, a društveno javno mnjenje ne pokazuje gotovo nikakvu odbrambenu reakciju.

U tom slučaju može se sa velikom sigurnošću postaviti dijagnoza malignog fašizma, i to ne lokalizovanog, nego već razvijenog i metastaziranog oblika.
A na koliko kriterijuma među ovih sedam je Srbija pozitivna?
Pa, na svih sedam.

okolina Srbije
U Srbiji dakle postoji fašizam. A javno mnjenje, mediji, ustanove, država, kulturni autoriteti, ne pokazuju gotovo nikakvu odbrambenu reakciju prema njemu.
Srbija je u stanju poricanja.
Ona je u stanju teške zatrovanosti koju je izazvao otrovni oblak laži, mržnje i paranoje pušten u naše krajeve pre nekih dvadeset godina.
Ti toksični procesi posebno su napali dve glavne vrednosti: etničku toleranciju i antifašističku borbu. Na njihovom mestu razrasla se maligna neoplazma:
ravnogorska ideologija.

Dakle, u Srbiji fašizma ima.
I to nije uvezeni ni imitirani fašizam, nego naš, domaći, odgajen na našem tlu.
Temelji se na devetnaestovekovnim oslobodilačkim tradicijama koje su zatim mehanički ekstrapolirane na druga vremena i druge zemlje. Mehanički, to jest preko leševa.

Moderna ravnogorska ideologija formulisana je u krugovima Srpskog kulturnog kluba Slobodana Jovanovića u vreme Hitlerovog nastupanja. Glavni ideolozi su Dragiša Vasić i Stevan Moljević.
(Moljevićev projekat "Homogena Srbija")
(Mihailovićeva "instrukcija")
Suština: Srbi imaju etničko i istorijsko pravo da stvore etniči čistu jaku i čvrstom rukom vođenu srpsku državu na najvećem delu zapadnog Balkana. Druge etničke skupine koje tu žive ne zaslužuju da tu žive zato što su niže vredne, zato što su verski i nacionalni otpadnici od srpstva, i zato što su se pokazali nedovoljno zahvalni kad su ih Srbi "oslobodili". Zato ih treba izbrisati sa tih teritorija. Neke delove u kojima nikad nije bilo Srba neophodno je prisajediniti i "etnički očistiti" iz strateških razloga. Ovo treba učiniti prvom zgodnom prilikom, tokom samog rata ili tokom perioda nestabilnosti po povlačenju okupatora.

("Kao prilog izveštaju, Sekulić je predao emigrantskoj vladi i politički program Mihailovićeve organizacije u kome je, pored ostalog, pisalo i sledeće:
...
b) omeđiti 'de facto' srpske zemlje i učiniti da u njima ostane samo srpski živalj;
v) posebno imati u vidu brzo i radikalno čišćenje gradova i njihovo popunjavanje svežim srpskim elementom;
g) izgraditi plan za čišćenje ili pomeranje seoskog stanovništva sa ciljem homogenosti srpske državne zajednice;
d) u srpskoj jedinici kao naročito težak problem uzeti pitanje muslimana i po mogućnosti rešiti ga u ovoj fazi, i:
đ) unapred odrediti koje i kakve jedinice treba da provode izvršenje programskih tačaka pod b, v, g, d ...")
("U prvoj godini posle prošlog rata mogao se prosto istrebiti jedan dobar deo svega neželjenog stanovništva, da niko radi toga i ne okrene glavu. Dakle, ako budemo pametni, ovo pitanje čišćenja odnosno preseljavanja i izmene stanovništva, neće nam biti naročito teško." - Dragiša Vasić)
("Napomenuo je da se tom prilikom neće ostaviti u zemlji ničije manjine i da će se Arnauti potpuno uništiti." – poručnik Neško Nedić)

Ovo sistematsko etničko čišćenje započeto je čim se ukazala povoljna konstelacija snaga, krajem 1942. i početkom 1943. u Crnoj Gori, Sandžaku i istočnoj Bosni. Ono je vršeno metodom totalnog genocida: fizičkim istrebljenjem kompletnog stanovništva bez obzira na uzrast i pol. Ono je vršeno masovno i organizovano, pod neposrednom operativnom kontrolom Štaba Vrhovne komande Draže Mihailovića.

Obustavljeno je isključivo iz vojno-operativnih razloga (poraz od NOVJ na Neretvi), a okončanje etničkog čišćenja u završnoj fazi rata onemogućeno je vojničkim porazom koji su četnici pretrpeli.

Međutim, zajedničkim radom Miloševića i srpske opozicije, ponovo je otvoren prostor za ovu ideologiju. Građanstvo je indoktrinirano da su Srbi najstariji narod, da su odabrani narod, kolevka civilizacije i pismenosti. Te da je upravo zbog toga srpski narod žrtva gigantske vatikansko-kominternovsko-islamsko-judeo-masonske zavere. Ljudi su ubeđivani da je etnička tolerancija i stabilnost u kojoj su živeli samo laž i prevara koja služi "onima drugima" da prikriju svoje prave namere". Te da srpski narod nema drugog izlaza nego da "u samoodbrani" "preventivno" obrazuje Veliku Srbiju.

Pojavio se novi talas ravnogoraca, u Srbiji i oko nje. Najistaknutiju izvršnu ulogu imala je Srpska demokratska stranka pod rukovodstvom Radovana Karadžića, Biljane Plavšić, Momčila Krajišnika... Nastavljen je posao iz 1943: etničko čišćenje, zatiranje tragova prisustva drugih kultura, masovna ubistva, genocid...

Rat je završen, ali daleko od toga da je ishod bio pravičan. Nijedna od zločinačkih rukovodećih klika nije poražena, niti je kapitulirala. Postignuta je neka vrsta kompromisa zla. Fašizmi su nastavili da tinjaju, svaki na svom ognjištu.

"Ubi, zakolji, da Šiptar ne postoji" - zemunski đaci
Danas, u okolnim zemljama, na opustošenim područjima, postoje ljudi koji nisu napustili principe tolerancije, međusobne saradnje i uvažavanja. Štaviše, pokreti koji zastupaju ove stavove uživaju znatnu podršku.

Jedna od takvih političkih formacija, Socijaldemokratska partija BiH, u cilju ozdravljenja posleratne traumatske situacije, pokrenula je, na primer, inicijativu za zabranu fašističkih organizacija i simbola: ustaških, četničkih, i Handžar divizije. Inicijativa je, očekivano naišla na odbojnost i otpor kod naših vajnih prijatelja i specijalnih saradnika iz Republike Srpske, sa kojom zvanična (i nezvanična) Srbija ima izuzetno specijalne odnose. Naravno, i u samoj Srbiji, ravnogorstvo – zastava zla koje je opustošilo region - je promovisano u zvaničnu tradiciju.

Ovom prilikom u ime Saveza antifašista Srbije još jednom izražavam podršku ovoj inicijativi i pozivam javno mnjenje i odgovorne činioce u Srbiji:
Prestanite da zatvarate oči pred sopstvenim fašizmom! Jasno se distancirajte od fašističkog i ekspanzionističkog sadržaja ravnogorske ideologije i priužite ruku saradnje svim ljudima dobre volje.
Oslobodimo se balasta zla i pružimo ruku izmirenja i saradnje svojim komšijama mirne savesti i bez zadnjih namera!

Goran Despotović
Savez antifašista Srbije