Thesis No 11
O majkama, majku im….
Nikada o ovome nisam, mislim...to je moja stvar.Možda bi i trebalo tako da ostane.Aleks-Dunja me je ...ona je kriva, po definiciji.Bar za ovo što sledi.Dakle, moja majka.
U principu sam imao lepo detinjstvo.To s toga što sam tokom leta imao priliku da pobegnem od Nje, odem kod svog đeda Jakova, tamo na Dravu.Uzged, to selo hercegovačkih kolonista, solunskih dobrovoljaca,Jakov je došao iz Amerike, Sent Luisa, da bi prošao Mojkovac, Albaniju, Krf, Kajmakčalan i ostalo i skrasio se tu na Dravi, to selo više ne postoji. Spaljeno je do poslednje kuće, mislim 92-ge, i nakanjujem se da odem tamo, ne da mi se.
Van tih mojih letovanja, a to je sve što sam ja, imao sam Nju, moju majku.I otac je tu negde bio. Socijalno, ona je bila pretenciozna malograđanka, to morate staviti u kontekst tog vremena, rastao sam u Titovo doba. Dosta loša ali benigna okolnost.Međutim, sve se to menja i postaje sasvim drugo u spoju karaktera i prirode. Brutalna, eruptivna i nekontrolisana energija, ogromnih razmera, destruktivno čudovište neopterećeno smislom i savešću. Jedna sasvim budalasta osoba koja bi mogla biti i simpatična da joj priroda nije bila ispunjena agresijom, lar-pur-lar.
Sigurno Vas zanima kako je to izgledalo?
Naprimer ovakav mise en scene: Ona, ogromna i divlja, strašnija od najgorih mora, urla iznad nas (moja sestra i ja, doba:7-8 godina), i šiba me nekim kajšem ( kožni korbač za konje, mog oca konjičkog oficira) podiže mi majicu da vidi da li su masnice krvave, vidi da nisu i nastavlja da bije dok ne pusti krv.Tada stane, ne znam zašto.
Znala je da jednom rukom podigne sofu ispod koje sam u strahu pobegao, dok bi drugom tukla po meni praherom.
Jedino sigurno mesto u stanu je bio klavir, star i klimav (onaj malograđanski momenat je doneo taj klavir) ispod kojeg smo se zavlačili a njenu furiju je iz nekog razloga jedino to moglo da zaustavi.Valjda je klavir bio pretežak, i đubre se bojalo da ne zaglavi u zatvor ako nas pobije.Mislim da je to bio razlog, inače...
Inače, imao sam sreće, klavir je svirala moja sestra, svira i plače dok Ona stoji pored sa prutom u ruci i šiba, ne zbog pogešne note, jer to nije u stanju da primeti, već ako stane.
Uveče je đubre znalo da dođe i plače, ljubi krvava leđa, da namiri savest.Meni to bilo gore nego kajš, skroz perverzno.
Ona je merkala kako rastem i trudila se da bije dok još ima vremena, znala je da neće dugo,jer sam postajao sve veći i snažniji.
Ne, nisam je ubio, a mogao sam. A možda i nisam.
Znam da sam je tog dana prikucao za zid i da sam joj video pogled. Ne mogu Vam reći šta sam video u tom pogledu. Tu sam stao.
Mislim da sam dosta jak, ipak se često pitam koliko sam oštećen?
A jesam, sigurno.
Istukao sam neki dan svog klinca.
Nisam išao da ga mazim, posle.
Prepoznao sam se.
Ma nekada mora da onjasni ko
Ma nekada mora da onjasni ko je ko i ko je kome sef i ko koga mora da slusa. No to ne znaci da moras da mu slomijes kicmu zbog nestasluska.
I ja znam i za praher, i za kais i za vesaalicu i za svsta drugo...
i jos boli.
ja sam znala za varjaču i
ja sam znala za varjaču i ruku. moram priznati retko: slomljena kineska vaza, paljenje vatre u kristalnoj pepeljari, kad ispustim čitav pazar i sve se prospe po ulici..
varjača je bilo raznih dimenzija ali kad je ukuću ušla varjača od pola metra za kuvanje pekmeza, premrla sam.
i bi situacija da me marne, a ja se za mm vešto izmakla a varjača TRAS u štok i puuuuuučeeeee!!! ej veselja! tad je shvatila da sam porasla i više me nikad nije udarila.
Radović: počnite da tučete decu kad primetite da liče na vas
jooooooj varjača
mene na svu sreću ta dečija radost zaobišla...
Sad kad čitam, boli me :)))
Ne mogu da zamislim to uopšte...
ma bežanija je radila,
ma bežanija je radila, vijanje oko stolice i stola
nisam svaku zakačila
hahahaaa
Ja sam u sebi odbrojavala
Ja sam u sebi odbrojavala dok je keva pokusavala da otvori fijoku u kuhinjskom stolu u kojoj su stajale varjace. A onda bi zamahnula nekoliko puta. To pamtim dobro. Nisam tukla svoje dete. Samo sam ga zavalila jednom dok smo se vozili kolima. sve se odvijalo u mrtvoj tisini, a iznervirao me je strasno i zasluzio je kaznu. Zakacila sam ga prstenom. Posle smo se smejali.
:))zavalila
kako je to nežno rečeno ..hahahaha
Ja sam svoje jednom oplela onim plastičnim za ubijanje muva tzv. muvospič :))
Bio je mali i popeo se na sims od prozora...
Znala sam da tako malom nema šanse da mu onjasnim zašto ne sme to da radi, i batine su bile jedine koje su dolazile u obzir... Više nikada ni to ponovio..
Skoro sam sa njim pričala o tome..Uopšte se ne seća toga..Imao je samo 3 godine..Ali ja sam mislila tada da će srčka da me strefi..
ih moje još nije dobilo
ih moje još nije dobilo prave batine a kad će, ne znadem
uglavnom malo galamim i ponekad po dupetu, uglavnom pričam, pričam i pričam......osušiće mi se jezik
majke
Ovog ili onog sistema....
Mislim da to i nema toliko veze sa tim...možda grešim..vrovatno..
Moja majka nije bila iz te "Titove" priče, naprotiv bila je deo visokoobrazovane porodice, sa umetničkom istorijom,pradedu su streljali komunisti i neka vrsta prećutne muke je uvek bila prisutna...
Pa ipak meni je moja majka bila totalno daleka i strana sve do pre par godina, kada sam silom prilika počela sa njom da komuniciram nakon smrti moga oca...
Ja sam bila divlje, svojeglavo dete (ono što se ne pokazuje gostima) i nikada "mamina devojčica" kakvu je od mene želela da načini...
Rasla sam vezana za oca, družila se pretežno sa muškim
društvom, i veoma rano otišla od kuće u inostranstvo gde sam oformila svoju porodicu...
Mnogi mi zameraju grubost što je valjda posledica te ženstvenosti koju sam omrzla dok mi je majka kao maloj pravila "savršene kike" i oblačila me u neke smešne haljine u kojima nisam mogla ni da potrčim, a kamoli da se popnem na drvo...
kad pomenu Dravu.... i letovanja...
Deo poreodice poreklom je iz Dalmacije gde sam provodila leto..To su bili jedni od najleštih dana u mom detinjstvu..Deda je imao kamenu kuću na Pagu i ogromne crvene smokve u dvorištu..Nije mnogo pričao, uglavnom je sedeo ispred kuće na klupici, čitao ili slikao i pio bevandu..
Nije mu bilo važno da li sam se isprljala, da li imam kamenje u džepovima i da li mi je kosa puna kojekakvih čičaka i bubica koje su se nahvatale igrajući se po maslinjaku...
Sobe su mirisale na ruzmarin i na dunje koje je nona redjala na stare plakare...
Svaki povratak kući bio je za mene kao povratak u kavez...
O majci nisam ni razmišljala...
Nikada mi nije nedostajala, ona je bila propratna figura u porodici...
Često se pitam kakva li to oštećenja nosi..
Kada prepoznam neku njenu osobinu u sebi, osećam se nelagodno i bežim od toga..
Iako mi ništa strašno nije učinila, jednostavno nije postojala...nije joj bilo bitno da se zaista "vidimo"....
Maryjane:Nije mu bilo važno
Maryjane:Nije mu bilo važno da li sam se isprljala, da li imam kamenje u džepovima i da li mi je kosa puna kojekakvih čičaka i bubica koje su se nahvatale igrajući se po maslinjaku...
Sećam se, slatko, vraćam se iz slavonskih hrastovih šuma kraj drave, ulazim u selo pa u prvu kuću, sednem za sto i dobijem da jedem pasulj, crven...Sve to bilo normalno, to su naša deca, ništa te ne pita, vidi, da ti šta treba, ideš dalje....a onda stigne jesen.
aa
mnogo lepo
isto i ja kod dede u selu
masti i leba
a onda dođu pečenjci, pojedeš 1
i kući u školu
jesen
baš to
Nažalost onda su krenuli ratovi, i moji se sa Paga povukli kod tetke u Podravsku Slatinu, pa iz Slatine u Srbiju...
Ja sam strahovito vezana za te krajeve, misris i ukus ulja od bundeve u slavonskim salatama, ono kiselo testo i knedlje od šljive....
Sve tako jednostavno..a savršeno..
I sve miriše...sve diše..
Podravska Slatina!Nemoj da
Podravska Slatina!Nemoj da pričaš!
Pa to je to.Tamo sam.Sav.Bio, preko leta........
;)
Ebo si mi kevu sa ovim glogom :)
Bila sam zimus u Slatini, nisam propoznala pola toga...Mnogo se izmenilo, izgradilo... nema više onoliko zelenila...
Ipak, ostali su oni divni žbunovi lešnika...I onaj miris...
Meni nešto posebno vezano za taj kraj...
Evo još ovo: Vraćao sam se
Evo još ovo:
Vraćao sam se 90-te autobusom iz Štutgarta(bio kod prijatelja na par dana), i prođemo Zagreb pa umesto autoputem bratstva&jedinstva krene autobus gore niz Dravu, na Viroviticu, i uđe u Slatinu!Februar, rano jutro.Ja tuda nisam prošao bar deset godina, gledam i ne mogu da verujem, došlo mi da izađem.Prošli smo, nije ni stao, sve do Vukovara.Mnogo gadno.Tada nisam ni znao šta sledi.Ali znao sam da nije slučajno.
gledaj, uživaj
Drava..
Pricao je o tome uvek u 3cem licu
SL
Pricao je o tome uvek u 3cem licu.
Kao da prepricava film, neciju tudju mocnu nocnu moru.
Kadrove, slike, scene koje sam ja jako dobro
Znao, poznavao, pamtio, osecao...
O tome kako je majka necija nekog malog
Decaka njega upisanog u pola noci zajedno
Sa posteljinom stavljala u kadu i pustala
Ne njega mlaz haladne vode...
O tome kako je otac tog istog decaka
Kao pizda gledao i kako nista nije ucino da
Ga spase, da ga izvuce, da ga iscupa iz kandzi
Te furiozne necije majke...
O tome kako je majka necija nekog malog
Decaka njega tankim stapom udarila po ruci
I kako je siknula krv iz vene I prekrila noc I
Dan I san I zidove...
O tome kako je otac tog istog decaka
Pokupio sve stavri I izleteo sa decakom u noc
I kako on od tada ima samo oca I nece ne moze
Da ima majku taj decak...
Prica o tome uvek u 3cem licu
Kao da prepricava film, neciju tudju mocnu nocnu moru
Pitam se gde se spusta zavesa nase tuge i otkud mi
Na ovoj jezivoj pozornici, pitam se...
bez naslova
bez naslova
T U G A
PS Zahvalna sam, jer sam imala mnogo vise srece od Vas u dodeli roditelja mi.
Pamtim kada sam imala cetiri
Pamtim kada sam imala cetiri godine i kada smo se komsijskim ficom jednog ranog jutra mama i ja preselile kod bake. Samo jedan kofer i radio Nikola Tesla.
bez naslova
Zao mi je.
Mnogo mi je zao tuzne dece i njihovih sudbina.
Svaka je posebna i toliko licna da ne znam sta da Ti kazem...
Pamti!
I nikada ne dozvoliti da se Tvoj deci dogodi takvo nesto.
evo ga krivac :))
nisam imala nameru....
ma znas...
ali, znas i to da mnogo volim tvoje
price, makar i ovakve.
i po meni su radile varjace, ofingeri...
ne cesto , ali jesu.
i boli jos uvek.
znam samo da sam jos tada utvrdila
da nikada necu podici ruku.
ni na koga.a posebno ne na one koje volim.
decu sam mislila da necu imati...
i nisam, niti cu.
ni na koga.
Corect!
Corect!