Posle slavne pobede nad NATO alijansom

NISAM IMAO POJMA! Slabo pretim sport. Svaka cast juniorima. Eto sad vidimo kako se Amerika pobedjuje. Mladoscu , energijom i pamecu.

to ti kazem , kako se radujemo pobedama nashe reprezentacije, tako bi trebalo i da se naglas stidimo zbog sramne politike Slobodana Milosevica, a i nista manje sramne politike Tadica & Kostunice.
A sto se tice nase pobede nad Amerima, pa dobro, neka mrvica i za nas.

nego za moje prijatelje. A sto se tice Kosova, o njemu je trebalo da brinemo mnogo ranije.Evo citiracu istoricarku Dubravku Stojanovic:

"Međutim, ako razmišljam o ovom problemu sukoba sa svetom i u tom problemu izolacije u načinu samorazumevanja, ja se bojim da mi možemo da dođemo do jednog mnogo ozbiljnijeg zaključka, a to je da Kosovo nije izgubljeno ni 2006, da ono nije izgubljeno ni 1999. godine, već da je ono suštinski izgubljeno onog trenutka kada je dobijeno - 1912. godine. I da ono što se sada završava nije kraj Miloševićeve politike, već da je to kraj jedne nacionalne politike koju je vodila srpska intelektualna i politička elita od XIX veka i da ako su se već mnogi istoričari igrali s tim od kada do kada traje XX vek i ako imamo razne varijante kratkog i dugog XX veka, ja bih sad predložila ideju o pomerenom XX veku, o pomerenom srpskom XX veku koji bi onda mogao da traje od 1912. do 2006.

1912. godine u Prvom balkanskom ratu Srbija je vrlo brzo vojno ušla na Kosovo i ta teritorija vrlo brzo je pripojena srpskoj državi uz teritorije Sandžaka i dela Makedonije. Novine su tada bile pune patriotskih usklika, govoreno je da je osvećeno Kosovo, da je ostvareno Lazarevo obećanje, da je vraćena srpska srednjevekovna država i tako dalje. Tom patriotizmu u tom trenutku niko nije odoleo, pa čak ni večito cinični Skerlić. Međutim, dobitak te teritorije 1912. godine pokrenuo je u srpskoj skupštini 1913. godine jednu strašno zanimljivu raspravu, na koju mislim da smo dužni da se danas vratimo i da počnemo od nje kada razmišljamo o tome kako je Srbija uspela za jedan vek da izgubi deo svoje teritorije. Ta skupštinska rasprava vodila se oko teme koju su oni tada zvali - uređenje novih krajeva, dakle, kakav će se politički poredak uvesti na teritorijama koje su tada pripojene, dakle, na Kosovo, u Makedoniju i Sandžak. Vladajuća Radikalna stranka Nikole Pašića smatrala je da u tim novim krajevima treba da se uvede specijalni vojno-policijski režim, da su to krajevi koji nisu dovoljno kulturni, kako su govorili, da oni nisu dovoljno politički razvijeni, da se ustav Srbije, koji je zaista bio demokratski, ne može proširiti na te nove krajeve, da oni ne mogu dobiti pravo glasa, da ti novi stanovnici, a podsećam, to je bilo oko milion ljudi na Srbiju koja je pre tih ratova imala negde ispod 3 miliona ljudi, ona je sa tim novim krajevima dobila još jedan milion, dakle, radilo se o gotovo trećini stanovništva tadašnje Srbije.

Opozicija je vrlo žestoko ustala protiv takvog koncepta govoreći da su to građani Srbije, da ih moramo tretirati jednako, da oni moraju osetiti zadovoljstvo što više nisu u Osmanskom carstvu, što su sada ušli u sastav Srbije, da oni moraju dobiti politička prava, da se mora izvesti agrarna reforma, da ti ljudi dobiju vlasništvo nad zemljom. Da se mora čitav niz evropskih reformi tamo sprovesti da bi oni osećali neku vrstu zadovoljstva što su promenili svoj državni status. Ta rasprava trajala je nekoliko meseci i naravno kao pobednik iz te rasprave izašla je većinska i vladajuća Radikalna stranka Nikole Pašića i tamo je uveden poseban vojno-policijski režim. Dodatan problem bio je u načinu na koji je taj režim sproveden, jer niko od činovnika, niko od policajaca, niko od vojnika nije hteo da ide tamo. Hteli smo teritorije, ali nismo hteli njima da vladamo demokratski, evropski, civilizacijski, tako da se tamo odlazilo po kazni, pa bi kažnjeni činovnici, a činovnici su u Srbiji najčešće bili kažnjavani zbog korupcije, odlazili tamo da rade u opštinskim, poštanskim, železničkim i ostalim državnim poslovima. Kažnjeni policajci, koji su recimo tukli u Srbiji građane, pa su zbog toga bili kažnjeni su odlazili tamo, kažnjeni oficiri. I mi smo dobili jednu, ne samo u pravnom smislu posebnu upravu, jer ti ljudi nisu imali pravo glasa i na njih nije bilo prošireno važenje ustava Srbije, već smo dobili jednu kažnjeničku, legionarsku ekipu koja je sprovodila svoju ličnu volju, koju više niko nije mogao da kontroliše, jer su se ti ljudi samim tim što su po kazni bili poslati tamo, dodatno loše ponašali, jer su imali još i tu vrstu besa prema državi koja ih je na taj način kaznila"

da kazem to isto.
:))

zao mi je ,ja ne mogu da zivim u iluzijama.

NAJZAD DA NEKO KAZE PRAVU STVAR. SVESNI STE DA CE, INACE DAVNO IZGUBLJENO, KOSOVO POSTATI NEZAVISNO I SADA VAM JE GLAVNA ZANIMACIJA DA MERKATE KO KAKO "DOZIVLJAVA GUBITAK" PA STE SE OBORILI NA NEKOG SA NICKOM "KAPI". VRHUNSKA GLUPOST.