Opčinjenost Nove srpske političke misli Kvirijom

Slobodan Antonić: Kulturni rat u Srbiji

www.nspm.org.yu/kulturnapolitika/2007_ant_kulturni_rat.htm

A onda naši kandidati za elitu, željni proboja i slave, gledaju šta radi Biljana Srbljanović i misle: "Pa to i nije tako teško, to mogu i ja". Kada je Srbljanovićeva prenela deo iz "Pada" na svoj blog, znao sam da je samo pitanje trenutka kada će sledeći B92 bloger napisati svoju prvu dramu, po uzoru na "beskompromisni" Pad, služeći se istom "kapo-estetikom". I dva meseca docnije, B92 bloger koji se potpisuje kao Queeria, pseudonimom iza kog čitaoci bloga prepoznaju Predraga M. Azdejkovića, objavio je "dramu u tri čina" pod nazivom Važno je biti Izdajnik (43).

Dramu najavljuje plakat-fotomontaža, izrađen tako da oglašava navodnu premijeru u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, 28. juna 2007. Središnje mesto plakata zauzima slika srpske državne zastave, sa krunom i orlom, kako gori u plamenu. Glavni junak drame je sâm Predrag M. Azdejković koji je optužen za izdaju. Tužilac je Ivana Žigon, sudija Dobrica Ćosić, a dvojica policajaca su Dragan Jočić i Dušan Mihajlović. Tu su još i Jelena Karleuša, kao branilac, i Brana Crnčević, kao "duh nacionalističke prošlosti, sadašnjosti i budućnosti".

Azdejković je optužen kao izdajnik samo zato što je imao seks sa Albancem. On se time ponosi i, uprkos tome što ga bičuju "dvojica policajaca u crnim kožnim uniformama", priča sve pojedinosti svojih seksualnih odnosa sa Albancem – koliki mu je ud, kako su i gde to radili itd. Muškarci koji ga slušaju počinju da se uzbuđuju, traže sve nove i nove detalje i zavlače ruke u pantalone. Jedino prisutne žene i vremešni sudija (Đosić) osećaju neku odvratnost. Ali se teše tako što iz kesice jedu "neku braonkastu masu". "To je sveto. To je lekovito. Od srpske dece sa Kosmeta", kaže za to Ivana Žigon. Na kraju, dok Azdejković objašnjava seksualnu tehniku koja se zove "grudvanje" – "to vam je ono kad vam on svrši u usta, a vi posle ispljunete u njegova i onda se ljubite i gutate tu spermu, koja se razmazuje po vašim usnama, obrazima i licima" – više ni "to sveto(...) od srpske dece sa Kosmeta" ne pomaže. I dok svi povraćaju, u poslednjoj rečenici drame saznajemo šta je po sredi: "Pa ovo su govna!"

"Svaka čast!", "Vrh!", "E ovo se zove BLOG!", "When is the premiere?", "Ovakva političko-društveno-moralna satira taman treba Srbiji!", "Na nekoj televiziji da se pusti. Da se razdrmamo malo. Da na pravi način pokažemo šta znači sloboda govora i medija"… Ovako su, i slično, prokomentarisali Azdejkovićevu dramu posetioci B92.

I zaista, što da ne, zašto da Azdejkovićevu dramu Prokić i Gorčin ne postave na pozornicu? Da li je ona zaista toliko lošija od Srbljanovićkinog Pada? Kad zrelije razmislimo, ona u ponižavanju tradicionalnih vrednosti i ismevanju srpskih nacionalista ide i dalje od "beskompromisne" Srbljanovićeve. "Govna srpske dece sa Kosmeta" – kako je to samo genijalno! Pa to je jednako avangardno i genijalno kao Mepltorpova instalacija sa bičem i Bogorodicom! Pred Azdejkovićem je budućnost! Samo da mu dopuste da se njegov talenat do kraja razvije. Dajte mu da izađe u svet i on će nam se sigurno vratiti sa nekom velikom nagradom!

Tako je osmotsko oponašanje došlo do granice kulturnog polja. Preostalo je samo da zakorači i prelije se u svet života. Ali ono je već tu, svuda oko nas. Oponašanje kulturnih vrednosti samo je točkić u širenju statusnih vrednosti – tog sistemskog mehanizma socijalne promocije. Baš zato je razumevanje takvog mehanizma važna sastojnica kako sociologije kulture, tako i aktivne kulturne politike.

Zoran Grbić: Kleri ili Kviri

www.nspm.org.yu/koment_2007/2007_grbic3.htm

Slobodan Antonić: Pod zidom internet Bastilje

www.nspm.org.yu/kulturnapolitika/2008_ant_blog1.htm

Ovaj vic je, inače, Srbljanovićeva ispričala na blogu Predraga Azdejkovića «Perica i veroučitelj» (3. februar 2008). U njemu se autor bavi omiljenim sportom među B92 blogerima – pljuvanjem po SPC. Sveštenici i veroučitelji se, kao struka, proglašavaju pedofilima, a tu je i pornografska slika pravoslavnog sveštenika sa nadignutim udom (7). «Ja mrzim srpsku pravoslavnu crkvu», piše na istom blogu jedan posetilac (pravopis je njegov), «ali ne zato što sam ' dete satane', već zato što je spc aktivno učestvovala u ratu, skrivala koljače i ubice, izazivala međunarodne sukobe , š titila pedofile i manijake svih vrsta , č ak ih i politički promovisala» . «Ja mrzim», naravno nije nikakav govor mržnje. Jer, da iza «ja mrzim» stoji LDP, SAD, EU, NATO, to bi, je l` tako, bio fašizam. A pošto iza «ja mrzim» dolazi SPC, DSS, SRS, to je baš duhovito, lepo i sasvim prihvatljivo.

Naročito je patrijarh Pavle česta meta B92 «duhovitosti». Boban Stojanović u blogu karakterističnog naziva «Zašto treba pljuvati po naciji» (31. oktobar 2006) (8) objavljuje i fotomontažu, u kojoj je glava Patrijarha stavljena na telo neke polurazgolićene pevačice, uz začuđen potpis «Čime je Paja navukao Srbe!?». Isti autor u blogu «Patrijarh Pavle i čipkane gaćice» (27. juli 2007) (9) piše: « Gojko Stojčević, pretendent na visoku poziciju živog sveca (neki kažu da već to i jeste), odlukom da se Svevišnjem približi, odlučio je da se vazda bavi tuđim gaćicama, matericama, odlukama, menstruacijom i reprodukcijom».

Za urednika (moderatora) sajta B92 patrijarha Pavla («Gojka Stojčevića», kako ga tamo obavezno zovu), SPC i pravoslavne vernike jednostavno ne možete uvrediti, ma koliko da ste vulgarni i opsceni. Predrag Azdejković na svom blogu «Srpski pravoslavni blog» ( 22. oktobar 2007) (10) postavlja karikaturu nekakvog zlog derana koji mokri i potpisuje je sa « A sad i malo svete vodice» (naravno, ćirilicom). Jedan posetilac sajta B92 doslovno kaže: »Gledam kako se to zlo od religije, otelotvoreno na ovim područjima kroz fašističku organizaciju zvanu Srpska Pravoslavna Crkva, krupnim koracima ponovo integriše u civilno društvo i njegovu vlast, školstvo, medije, zdravstvo....» (11). Drugi kaže da je «spc (pravopis je izvorni – A. S) sastavljena od šljama koji samo pokazuje o kakvoj se organizaciji radi» (isto). Treći veli: «popovi siluju decu, popovi blagosiljaju ratne zločine i njihove izvršioce, popovi uteruju mržnju, strah i netrpeljivost, prave harač među sirotinjom(...). Svašta se još priča o crkvama i manastirima, ne mogu da navodim činjenice, ne pada mi napamet da me tuže za klevetu, ali postoje indicije i o prostituciji i raznim drugim bludovima...» (12).

Za B92 ništa u tim rečima nije sporno, ništa uvredljivo, ništa nedozvoljeno. Za Koštunicu, takođe, uvek možete napisati: «Koštunica je jednostavno Rusima prodano đubre od čoveka i političara, i to i ne krije» (13). I uvek će vam na B92 biti objavljeno. Kao i vaš blog koji se zove «U cara Voje kozja kita» (3. oktobar 2007) (14). Koštunicu uvek možete izvrći ma kakvom poniženju. Boban Stojanović, inače «gej aktivista», na svom blogu Koštunicu podvrgava opscenom seksualnom mučenju i šibanju (29. septembar 2007) (15). Super! Kao i Stojanovićev komentar: «K ada god vas ne š to u ž asno nervira – seksajte se ! Sami sa sobom : uz porno č asopise , w eb sajtove , porni ć e , slike biv š ih ljubavnika ... Posebno se seksajte: u vreme posta, dok gradom paradiraju litije, dok traje skupština, dok sahranjuju Miloševića, dok Ivana Žigon recituje pesme o Srbiji».

Super! Vulgarno i opsceno su ionako konzervativne i tradicionalističke predrasude, mi smo slobodni, mi smo otvoreni, mi smo alternativa, mi smo prava EU kultura koja će oprati te prljave srpske nacionalističke mozgove. I samo ako Srbi dovoljno dugo budu gledali B92 televiziju (posebno «Velikog Brata»), čitali B92 romane Marka Vidojkovića, uživali u B92 dramama Biljane Srbljanović, posećivali B92 forume, čitali B92 blogove, gledali B92 karikature i fotomontaže, slušali B92 «Peščanik», uopšte, totalno se predali totalnoj B92 kulturi i civilizaciji, dakle, samo ako Srbi budu dugo i uporno zalivani «svetom vodicom» sa B92, ima izvesne nade za taj «ksenofobičan, zatucan i primitivan narod», kako lepo napisa jedna B92 blogerka (16).

I da znate da je ta blogerka u pravu. Jer, samo «zatucan i primitivan narod» u stanju je da dopusti da ga toliko često i u toj meri zalivaju tom čuvenom B92 «svetom vodicom»!

Nikola Malbaški: Gej Evrovizija u Beogradu

www.nspm.org.yu/kulturnapolitika/2008_malbaski_egek1.htm

Marijana Milosavljević: B92 blog - Mračna ulica

www.nspm.org.yu/koment2006/2006_nasledje1.htm