Izgubljeni kompas
Ma koliko Tadićeve demokrate, zbog sebe, sopstvenih interesa i vlasti, mislili i sugerisali da i drugi treba da misle kao oni, socijalisti se nisu ni za jotu promenili. To se mora reći jasno i glasno, uprkos »političkoj realnosti« da se bez njih ne može sastaviti »proevropska vlada«. Odigraće oni i ovu ulogu koalicionog partnera«. Mogli su sa Koštuničinom »sabornošću«, što ne bi i sa Tadićevim »pomiriteljstvom«.
Prilagodiće se novim pravilima igre, ali se, suštinski, svog nasleđenog ideološkog i nacionalističkog identiteta neće odreći. To će se desiti tek kada se jasno odreknu lika i dela svog tvorca i vođe, priznaju da im je politika bila paravan za svakojake zločine, kada Dačić ili neko drugi iskreno ode u posetu i izvini se roditeljima onih izginulih mladića i devojaka u zgradi RTS (umesto što traže oslobađanje Milanovića i amnestiju Miloševićeve politike i porodice), poklone se senima hiljada žrtava srebreničkog masakra ili sarajevske dugogodišnje vojne opsade.
Tek tada će postati prava evropska levica i steći legitimitet civilizovane i demokratske političke partije. Sve ostalo je najobičnije interesno, dnevno-političko zamajavanje, manevar kojim, nažalost, Demokratska stranka nastoji da istorijsko pamćenje zameni istorijskim zaboravom.
Vojislav Koštunica je svojevremeno pokušao da pacifikuje srpske radikale. Završio je kao veći radikal od samih radikala. Boris Tadić nastoji da »civilizuje« socijaliste, a čini se da će na kraju demokrate glasnije od Dačića skandirati – »Svi smo mi pomalo Miloševićevi naci-socijalisti.«
Ivan Torov
Kompletan tekst je na Pescaniku
po mojoj logici,
je dachic, kao visoki funkcioner sps-a u vreme miloshevica kao takav, aktivan uchesnik u zlodelima iz tog vremna, te mi je u tom slmislu vishe normalno da postoje neke koskvence, nego da bi bilo dovoljno da se izvini.
Izvinjava se neko ko neshto nije namerno uradio, a ne neko kome su ruke krvave.
Ovaj cela konstalacija na politichkoj sceni, nosi mnogo ozbiljnije tragichne i nedopustive spojeve sa neverovatnim objashnjenjem.
u ovom sluchaju,
nije tako savrsheno kao kod kameleona- kako je to priroda veshto odradila, ovo brate, prostachki transparentno, vredja inteligenciju u svakoj sekvenci.
..u Madoni
život u ritmu muzike za ples.
Ponovo ritam krvi i laži..ali sad ajmo svi....ruke gore..
super...zagrljeni u bolu..
koja povraćka..
sve po redu..
bila je promocija knjige gospodjine
bila je promocija govora muza joj
onda je sin oslobodjen neke tamo bedne optužbe
da bi na kraju, ali verujem ne i poslednje, i madona propevala..
i tako..
to se zove ...
kako se to zove ?
jednom izgubljen kompas
večno izgubljen kompas.
ps. ovde su ljudi izgubili i bazični palanački reflex okretanja glave (koliko god se kuka o palanačkom, pali smo i ispod toga)
Dobra opaska, Aniram.
Dobra opaska, Aniram.
tadićdačić dačićtadić
ima tome desetak dana, kad god čitam vesti, brkam im imena..
kao piše tadić izjavio..
a ja lepo vidim dačić izjavio..
pa naravno.. isto je to. isto.
close to the edge, close to the end, down to the edge
Two million people barely satisfy.
Two hundred women watch one woman cry, too late.
The eyes of honesty can achieve.
How many millions do we deceive each day?
I get up, I get down.
I get up, I get down.
Pa kad novopečeni
Pa kad novopečeni samoproglašeni »nacionalni pomiritelj« Boris Tadić mesijanski u Atini izjavljuje da »prošlost ne mora da određuje budućnost«, on, zapravo, izriče jednu još poodavno ponatu (polu)istinu sa sasvim jasnom porukom – »zaboravimo šta je bilo, okrenimo se budućnosti.«
ne samo da se zahteva zaborav već se i negiraju počinjena zla i odgovornost za ista u bivšoj Jugi.
Pljunuo je na izvinjenje u Potočarima koje je dao ranije.
Ničim ali ničim nije dokazao niti potvrdio kako je zaista svestan počinjenog zla, ne samo u Srebrenici i BiH, već u i u Hrvatskoj i Kosovu a što je još gore učestvuje u daljem zaboravu i zataškavanju. Ne samo BoTa već mi se čini i čitavo članstvo DSa i oni koji su glasali za njih.