Čankov intervju za BH Dane

Politika je veština mogućeg - pravdaju se ovih dana svom članstvu političke grupacije koje su formirale novu srpsku vladu. Socijalistička partija Srbije pokušava da nađe prihvatljivo objašnjenje za činjenicu da ulazi u koaliciju s "izdajnicima" koji su prije sedam godina njihovog šefa Slobodana Miloševića izručili Haškom tribunalu. Članice koalicije Za evropsku Srbiju učešće svojih stranaka u Vladi sa socijalistima obično pravdaju mračnom alternativom saveza Šešelj - Koštunica, koji bi Srbiju gurnuo u ambis.

Izgleda da, za razliku od stranke na čijem je čelu, najmanji problem sa socijalistima ima Boris Tadić. Ne samo da ih je prihvatio i ponudio im i više nego što su tražili, nego mu je Ivica Dačić postao i najbolji prijatelj. Predsjednik Tadić voli da se s Dačićem fotografiše zagrljen, da s njim putuje u Španiju na finale Evropskog vaterpolo prvenstva, da najavljuje istorijska pomirenja njihovih dviju stranaka...

Početkom 2008. istoričar Nikola Samardžić je u intervjuu Danima upozorio da je "usisavanje Demokratske stranke od strane Demokratske stranke Srbije deo projekta čiji je 12. mart bio samo jedna od faza" i da ćemo, u cilju očuvanja sistema, uskoro gledati kako tvrdi nacionalista Vojislav Koštunica predaje štafetu "lepo upakovanom" Borisu Tadiću, na isti način na koji smo gledali kako se taj zaumni zavjet prenosi sa, zbog zločina već neprihvatljivog, Slobodana Miloševića na prihvatljivijeg Vojislava Koštunicu. Promjena kako bi sve ostalo isto!

I Liberalno demokratska partija je svojevremeno postavila pitanje: ako je Koštunica novi Milošević, ko je novi Koštunica?!

Kakav lak odgovor!

Iako članica pobjedničke koalicije Za evropsku Srbiju, Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, zbog otvorene netrpeljivosti sa socijalistima, nema ministre u novoj vladi. Ali je podržava iz skupštinskih klupa.

DANI: Da li se danas kajete što ste ušli u predizbornu koaliciju s DS-om?

ČANAK: Umesto izbora između "dobra" i "zla", Srbija dugi niz godina bira između "zla" i "goreg". Izuzetno loše osećanje kod mene izaziva činjenica da je danas Ivica Dačić zamenik premijera i ministar policije. Međutim, nismo imali izbora. Ako Vlada ispuni obećanja i uvede Srbiju u proces evropskih integracija, onda je vredelo.

DANI: Hoće li Vlada ispuniti obećanja?

ČANAK: Nadam se da hoće. U suštini, Srbija je bila pred jednostavnim izborom: mogli smo da dobijemo vladu u kojoj dominantnu većinu imaju proevropske snage plus Ivica Dačić ili vladu Koštunice dr Vojislava, Ilića mr Velimira, Nikolića Tomislava i tog istog Ivice Dačića, ali u potpuno drugačijem timu. Kada tako pogledate, shvatate da je gorka pilula koju smo morali da progutamo ipak samo pilula. U suprotnom, antievropska vlada bi Srbiju dovela do nove nacionalne i državne katastrofe.

DANI: Da li su bili neophodni toliki ustupci? Prekršen je Ustav samo da bi Dačić bio zadovoljan!

ČANAK: Tačno je da Ustav ne predviđa mesto zamenika premijera i da je ono moralo biti definisano posebnim zakonom. Međutim, važniji problem od donošenja posebnog zakona je to što su od početka višestranačja svi šefovi policije u Srbiji bili vezani za Slobodana Miloševića i njegovu ideologiju.

DANI: Govorite i o Dušanu Mihajloviću, prvom ministru policije nakon 5. oktobra, i sljedećem - Draganu Jočiću?

ČANAK: Naravno. Kada govorimo o Mihajloviću, morate se setiti da je on…

DANI: Gospodine Čanak, sjećam se i zato Vas pitam. DOS ga je postavio na mjesto ministra policije iako je znao…

ČANAK: Mihajlović je četiri godine - od 1992. do '96. - u vreme najžešćih ratova i zločina, bio šef stranke koja je dodavala većinu Slobodanu Miloševiću u Skupštini. Nakon njega je došao Jočić, produžena ruka Vojislava dr Koštunice, koji je opet, kao što sam upozoravao od samog početka, predstavljao produžetak, istina - drugim sredstvima - Miloševićeve politike. Miloševićev oblak suzavca je postao Koštuničin oblak tamjana iste razorne moći! Mi nikako od toga da odmaknemo.

DANI: Od čega?

ČANAK: Od prakse da Služba postavlja svoje načelnike umesto da načelnici reformišu Službu. Cela Srbija je talac tajnih službi. Nije pitanje da li je UDBA, kako je od milja zovu, još uvek tako moćna i jaka u Srbiji. Pitanje je postoji li njena kontrola.

DANI: Sami ste odgovorili.

ČANAK: Tačno. Do kontrole nije moguće doći s obzirom na to da je Služba do sada uvek kontrolisala kontrolore. Iako je Dačić sada ministar policije, iskreno se nadam da će DS, kao stranka kojoj sleduje mesto šefa BIA-e, uspeti da te stvari promeni. Ako se to dogodi, imaćemo šansu da otvorimo "crnu kutiju" Službe, što je osnov za početak ozbiljnijih promena u društvu. Ne verujem da te promene mogu biti suštinske…

DANI: Zašto?

ČANAK: Zato što SPS, najblaže rečeno, nije reformisana. Ako je na XX kongresu KP-a SSSR-a Nikita Hruščov mogao da se odrekne Staljina, onda je Ivica Dačić mogao da se odrekne… evo, makar Mihalja Kertesa, ako ne Miloševića lično! Ali, nisam primetio da se odrekao bilo koga.

DANI: Tim prije: zar Vas ne čudi tako iritirajuća, svakodnevno demonstrirana bliskost - nekorektno bi bilo reći DS-a - nego Borisa Tadića sa socijalistima?!

ČANAK: Liga socijaldemokrata Vojvodine dobila je podršku 87.000 birača, dok je stranka Borisa Tadića osvojila milion i po glasova. Tadić je čovek za koga je na predsedničkim izborima glasalo preko 2.300.000 ljudi. Dakle, mogu da se ne slažem, ali, s obzirom na podršku, ne mogu da dovodim u pitanje ono što radi. Upravo zbog toga što je popustljiviji, tolerantniji, spremniji na kompromis, po čemu se, najzad, i razlikujemo, Tadić je predsednik Srbije. Ako će ovo što on radi dovesti do toga da krenemo evropskim putem, onda je podrška LSDV-a opravdana.

DANI: Vjerujete li predsjedniku Tadiću?

ČANAK: Imamo izbore i broj glasova koji je dobio…

DANI: To nije odgovor! Kada je Koštunica postao kandidat DOS-a na predsjedničkim izborima, bili ste jedini koji se tome suprotstavio, upozoravao na Koštuničin nacionalizam, poručivao: zapušite nos i glasajte za DOS… Imate li neke rezerve kada je u pitanju predsjednik Tadić?

ČANAK: Nije važno u šta verujem. Važno je šta možemo da uradimo. Politika je matematika mogućeg. Tako su ovog puta podeljene karte. Morao sam da prihvatim Ivicu Dačića jer nemamo alternativu. Možda je neukusno poređenje, ali, u teškim vremenima, u svakom ratu imate sudbinu samohrane majke koja se prostituiše kako bi nahranila decu. Nazvati takvu ženu prostitutkom greh je pred Bogom. U vrlo sličnoj poziciji se danas nalazi LSDV. Saradnja sa SPS-om je stravičan moralni šamar, ali nisam imao prava da ljude izložim novoj izolaciji, da ih lišim budućnosti…

DANI: Gospodine Čanak, to je jasno. Međutim, kako funkcionišu koalicije? Kako je moguće da vaša stranka u Skupštini glasa za, recimo, Bogoljuba Šijakovića, navodno vanstranačku ličnost iz Crne Gore, koju, kako tvrde beogradski mediji, iako najtvrđe krilo Koštuničinog DSS-a, odjednom DS predlaže za ministra?

ČANAK: Šta sam mogao?

DANI: Pa, recimo, da kažete da nećete da glasate za kandidata Vojislava Koštunice i mitropolita Amfilohija! Zašto Vi niste predložili ministra vjera?

ČANAK: U tom slučaju, došli bismo u situaciju da SPS, kome smo trn u oku, napravi Vladu s Koštunicom i radikalima u kojoj bi isti taj čovek bio ministar vera.

DANI: Ne! Pitam Vas kako funkcioniše koalicija. Zašto se ponovo prave truli kompromisi s nacionalističkim krugovima?

ČANAK: Sve manjkavosti kojih se užasavam prihvatam zbog nečega što je viši cilj. Ne zaboravite da su i socijalisti morali da naprave određene ustupke. Naime, iako je do juče tvrdila da na to nikada neće pristati, SPS se obavezala da će izručiti Ratka Mladića Haagu. Oni su morali, najzad, da sednu u ministarske klupe s istim onima koji su njihovog predsednika Slobodana Miloševića poslali u Haag.

DANI: Malo je "đinđićevaca" danas u Vladi. Gotovo niko!

ČANAK: Lično sam digao ruku da se Milošević uhapsi i isporuči Haagu.

DANI: Ali niste u toj vladi.

ČANAK: Ali sam je podržao.

DANI: O.K. Evo, podržali ste Vladu zbog obećanja da će Srbiju uvesti u Evropu. Da li je tačno da ste zauzvrat tražili mjesto ambasadora u Crnoj Gori ili gradonačelnika Novog Sada, a da zapravo niste dobili ništa?

ČANAK: Ne interesuje me diplomatija, ali je tačno da sam, kada je nakon osamostaljenja bilo potrebno s Crnom Gorom uspostaviti dobre odnose, predložio da kao srpski ambasador odem u Podgoricu. Međutim, to je odbijeno. Što se tiče mesta gradonačelnika Novog Sada, lista LSDV-a, koja me je predložila, dobila je svega devet, a lista DS-a 30 odbornika, tako da na to nismo mogli da računamo.

DANI: Zašto ta logika ne važi i za SPS? Iako imaju samo 12 poslanika u Skupštini, dobili su mjesto predsjednika parlamenta, zamjenika premijera i tri ministarska resora!

ČANAK: To su ustupci onima koji nisu prijatelji. Dobro staro pravilo je da se za stolom poslednji poslužuju prijatelji. Oni se nikada ne ljute.

DANI: O.K. Kako razumijete priču o pomirenju na kojoj insistira predsjednik Tadić?

ČANAK: Ne razumem. Mi se nismo ni svađali. I kakva je to uopšte svađa: oni nas tuku, a ispadne da smo se svađali?! Kažu da je za svađu potrebno dvoje. Nije! Za Auschwitz je, recimo, bio potreban jedan plus zla namera. Kako su se to u Srebrenici svađali oni koji su držali automate i oni koji su ubijeni?! Kakva je svađa bila u Tuzli kada su opalili granatu na šetalište i poubijali onoliko ljudi?! Ili u Sarajevu tokom hiljadu dana i noći bombardovanja?! Ne shvatam. Mogu da oprostim ono što je neko uradio meni lično, ali nemam prava da praštam u ime drugih.

DANI: Kako onda?

ČANAK: Na pravdi, ne na osveti, na nekim zdravim, pravednim osnovama se moraju graditi odnosi. Ne mogu se na kostima nevinih pomiriti dželati i žrtve. A to je zapravo ono što se ovde pokušava. S druge strane, bez pokušaja da se duboko podeljena Srbija složi oko bilo čega, nema spasa ovoj zemlji. Ako uspemo da se saglasimo oko evropske budućnosti, ako zadržimo svoje mišljenje za sebe i zaćutimo za trenutak…

DANI: Kako da ćutite na zahtjev Ivice Dačića da se useli u kabinet koji je nekada pripadao Zoranu Đinđiću?

ČANAK: Ne znam da li je zaista to tražio, ali takva simbolika je strašna! U ovom momentu je važna svaka sitnica. Ne podnosim takve stvari i zbog toga LSDV nema ministre u ovoj vladi. Nismo želeli bilo kakvu vezu sa socijalistima. Međutim, iako u Novom Sadu apsolutnu većinu imaju DS, G17 plus, LSDV i koalicija oko nas, odjednom se u vlast uvodi i SPS, kako bi se na taj način potkupili za republičku vladu i većinu na nivou Beograda. Tako Vojvodina i Novi Sad ponovo postaju taoci činjenice da Srbija i Beograd nemaju demokratsku većinu. I, hajde, to bi nekako i podneli, ali, nemojte nam sada od SPS-a praviti reformisanu partiju! Nemojte pričati o ideološkim sličnostima, o njihovom levičarstvu, o vrednosnom sistemu, jer on ne postoji. Da ga ima, onda bi se morao dovesti u pitanje zdrav razum svih nas. Kakav je to vrednosni sistem gde smo slični, a ne možemo da se dogovorimo oko toga da li su ljudi koji su ubijali žene, decu i vezane zločinci ili heroji. Imamo ozbiljan problem…

DANI: Imate ga odavno.

ČANAK: E, pa kada nisu hteli da me poslušaju kada sam se zalagao za lustraciju. Setićete se da sam nakon 5. oktobra tražio da se zabrani Srpska radikalna stranka, SPS i JUL i da su svi bili protiv! Svi! Pitao sam ih - kako mislite da završite Drugi svetski rat, a da ne ukinete Nacionalsocijalističku partiju; kako da ukinete komunizam, a da ne lustrirate i izvedete na sud istaknute komunističke funkcionere… Lustracija znači zabranu javnog delovanja. Tražio sam da se od Ivice Dačića naovamo svim funkcionerima partije zabrani delovanje narednih dvadeset godina zbog zločina koji su napravljeni. Zločini se nisu sami desili, niti su za njih odgovorni samo oni koji su povlačili obarač. Čak su u mnogo slučajeva ti ljudi manje odgovorni od onih koji su im podesili nišane i oslobodili ih osećaja krivice što ubijaju druge ljude.

DANI: Na koga mislite?

ČANAK: Pre svega na Srpsku akademiju nauka i umetnosti, Srpsku pravoslavnu crkvu, JNA i podivljale i nekontrolisane delove tajnih službi. Tu ništa nije dodirnuto. I kada tako pogledate stvari, jasno je zašto danas morate da pristanete na koaliciju sa socijalistima. Govorili su mi 5. oktobra da nije vreme, a sada govore da je priča zastarela, da nije moguća. Moguća je, ali ne postoji politička volja. Uvezanost vlasti i opozicije iz devedesetih je tolika da verovatno nikada nećemo saznati ko je tu za koga, šta i koliko radio. Garantujem vam, a to nisam znao 5. oktobra, da ste u DOS-u imali barem polovinu stranaka i lidera koje je napravila ili kontrolisala tajna služba. Od ostale polovine, polovina je imala redovne kontakte s Miloševićem.

DANI: I? Govorimo o konstantnoj inverziji: saradnici UDBA-e se ovdje proglašavaju disidentima, žrtve se izvinjavaju dželatima… Vi ste bili babaroga, Vas su prozivali za zlo Srbije koje će odvojiti Vojvodinu…

ČANAK: Osamnaest godina sam babaroga srpske političke scene i na tu sam činjenicu veoma ponosan. Znate, kada nemate svoj program, ljude plašite glupostima. Meni su odavno nalepili etiketu separatiste, kako ne bi morali da odgovaraju na pitanja o ratu, zločinima, lustraciji, vojvođanskoj imovini, decentralizaciji kao uslovu demokratizacije i sl. Zato sam etiketiran kao separatista. Vojvodina je deo Srbije i to se neće menjati. Međutim, postoji potreba za samostalnim opredeljivanjem vojvođanskih fondova. U Vojvodini je od tzv. jogurt revolucije permanentno uništavana autohtona politička scena. Tome doprinose i pojedina rešenja iz novog ustava Srbije.

DANI: Za koji se zdušno zalagala i DS.

ČANAK: Jeste i mi se s tim dodatnim zatiranjem vojvođanskog subjektiviteta ne slažemo. Vojvodina se danas zadovoljava opiljcima i ogriscima iz Beograda, s nešto malo vlasti i nešto malo novca. Međutim, integrisanjem Srbije u Evropu, pitanje autonomije Vojvodine će se relaksirati, a time će i etikete o mom navodnom separatizmu postati smešne. Uostalom, uvek su i bile. Jer, kada malo zagrebete, vidite da su ne ja, nego svi oni patrioti i neseparatisti, koji su "branili" Srbe, doveli do toga da Srba tamo više nema. Završno s Kosovom.

DANI: Kako će se nova vlada odnositi prema problemu Kosova?

ČANAK: S Kosovom će ići veoma teško. Jako teško će se prihvatiti oficijelni kontakti rukovodstva Kosova i Srbije, ali će, ubeđen sam, funkcionisati neki bočni kanali. Ovakva situacija je štetna za sve. To da se nikada neće priznati kosovska nezavisnost… Nemojte zaboraviti da će u momentu kada i Srbija i Kosovo budu članice EU ta priča postati potpuno besmislena.

DANI: Šta je s odnosom Srbije prema susjedima? To je vrlo važan uslov "evropske budućnosti".

ČANAK: Odnosi Srbije i Crne Gore će se, nakon Koštunice dr Vojislava, sigurno popraviti. Odnosi s Bosnom, koji su posledica rata iz devedesetih, se moraju rešiti, ali će za to trebati mnogo vremena. Nakon početnih napora iz 2000, u čemu sam lično učestvovao, ništa nije urađeno u tom smislu. Smetnja je, naravno, bio Koštunica dr Vojislav. Da bi se stvari normalizovale, potrebno je naći najmanji zajednički sadržalac odnosa prema tim događajima koji bi bio uzajamno prihvatljiv. Teško je i Srbija u tom smislu nije izuzetak. Japan još uvek ne priznaje zločin genocida u Kini, Turska nad Jermenima… Neke evropske zemlje su donele zakon po kome je negiranje holokausta kažnjivo delo. Mogla je i Skupština Srbije doneti zakon po kome je veličanje lica optuženih za ratne zločine ili negiranje genocida počinjenog u Bosni i Hercegovini krivično delo. Evo, nadam se da će se na dnevnom redu Skupštine Srbije uskoro naći Deklaracija o Srebrenici. Tako nešto smo predložili u Vojvodini, pa je bilo odbijeno, ali videćemo šta će ovde biti. To je pitanje na kome bi mogla da se uhvati makar najtanja pokorica saosećanja u moru nesreće koja se dogodila na Balkanu.

DANI: Možete li zamisliti da SPS glasa za tako nešto?

ČANAK: Mogu.

DANI: Kako možete?

ČANAK: Pa, ako sam ja glasao za njih, možda će i oni morati da glasaju za ovo moje. Videćemo! Ako SPS pokuša da nastavi s Miloševićevom politikom, LSDV će odmah, ali odmah uskratiti podršku takvoj vladi. I ne samo mi. Isto će učiniti i Rasim Ljajić i Vuk Drašković... Nismo tu da podržavamo SPS, nego da uradimo evropski posao za Srbiju.