Radovane, zemlja ti se radovala!

Sve sto mogu da kazem je: stotine hiljada pobijenih, milioni raseljenih, zbog tog zlikovca. Boze, kako uopste mozemo da podnesemo cinjenicu da je bio ovde, pored nas, i da se setao istim ulicama kao i mi...

Nadam se da je ovo pocetak puta Srbije ka sopstvenoj katarzi i suocavanju sa ratnim zlocinima.

I da, Karadzic u krvi do kolena. Krvi nevinih ljudi. Sumrak civilizacije. Scene iz Danteovog Pakla u Bozanstvenoj Komediji su, kazu, lepse od scena u Karadzicevim koncentracionim logorima u kojima su njegove zveri mucile i ubijale ljude.

Mislili smo da se sa Hitlerom to bezumno ludilo zavrsilo. Doziveli smo tamu u nasem dvoristu.

Dosta knjiga je napisano o vasem bratu, koje, medjutim, nisu objavljene od straha od americke i srpske cenzure. Dosta pesama je ispevano, ali se neki pevaci njih stide.

- Ljudi su oprezni, ne znaju sta im se moze dogoditi zato sto postuju i podrzavaju Radovana Karadzica. Secam se da je Boro Drljaca, na primer, 1994. godine, u vreme najace Miloseviceve kampanje pevao: »Karadzicu na svemu ti hvala, s tobom zore svicu...« Posle 1996. godine Drljaca tu pesmu peva samo po kafanama. Ima, medjutim, ljudi koji se ne boje cenzure. Poznati guslar Minjanic napravio je komlet kaseta sa pesmama o Radovanu Karadzicu i stradanjau srpskog naroda u Bosni i Hercegovini!

Gospodja Ljiljana Zelen Karadzic nam je jednom prilikom rekla da njen suprug Radovan ne pise memoare. S obzirom da je Radovan pesnik, da li pise pesme?

- Radovan je knjizevnik. On uvek pise. Memoare ne voli, jer mu oni lice na komunistaicka politicka zavestanja. Radovan je napisao jednu knjigu poezije za decu i jednu zbirku pesama. Napisao je i dva ratna romana, cije naslove ne mogu da vam kazem. Ali mogu da vam saopstim da ce promocija tih romana biti iduce godine na Sajmu knjiga u Beogradu.

Od 1996. godine kada je Radovan Karadzic napustio politiku nije se nijednom javno oglasio. Mnogi tvrde da je Radovanovo cutanje posledica njegovog obecanja medjunarodnoj zajednici da ce cutati. Da li je to tacno?

- Mozda je Radovan dao takvo obecanje medjunarodnoj zajednici, ali to ne znaci da je moj brat cutao svih ovih pet godina.

Da li je Radovan Karadzic je u medjuvremenu poslao u Hag 300 dokumenata i listu svedoka, koja su prihvacena i overena kao dokazni materijal?

- Ne, ta dokumenta su uzeli istrazitelji Tribunala iz Arhiva Republike srpske. Ti dokumenti govore o njegovoj ulozi i odgovornosti za rat u Bosni i Hercegovini. Nijedan od tih dokumenata i svedoka ne terete mog brata. Jedan istrazitelj iz Portugalije mi je licno rekao, posle pregleda te dokumentacije, da ne veruje da u istoriji postoje bolji dokazi o postovanju svih ratnih konvencija u nekom oruzanom sukobu. U medjuvremenu, obavestajci Sfora u potrazi za dokazima protiv Radovana Karadzica upadali su u prostorije Javne bezbednosti, a i SDS-a u Bijeljini, Doboju, Zvorniku, Banjaluci i plenili dokumentaciju, ali nista nisu nasli. Ja se sada pitam sta Tribunal radi sa tim dokumentima? Zasto ne povuce optuznicu protiv Radovana Karadzica ako nema dokaze protiv njega i ako niko u medjuvremenu nije doneo nove dokaze? Ako se nista uskoro ne dogodi sa tim dokumentima mi cemo ih predstaviti domacoj i svetskoj javnosti.

Izjavili ste da cete javnosti predstaviti sva dokumenta o Radovanu Karadzicu, da li to znaci da postoji neki odbor za odbranu vaseg brata?

- Mi nemamo stab ili odbor za odbranu Radovana Karadzica, jer nemamo od cega da ga branimo. Formirali smo ovih dana Medjunarodni komitet za istinu o Radovanu Karadzicu, koji cemo promovisati u Beogradu sredinom decembra meseca.

Mozete nam reci ko je predsednik tog komiteta?

- Doktor profesor Kosta Cavoski!

Kako vi vidite dalju sudbinu vaseg brata, za kog mnogi veruju da nece citavog zivota da se krije od progonitelja iz haskog tribunala?

- Verujem da ce vrlo brzo, vec narodne godine Tribunal u Hagu biti raspusten. To je jedna politicka tvorevina, koju ne priznaju mnoge zemlje na svetu i koja nije opravdala svrhu svog postojanja. Tribunal je zapao u krizu, nije u stanju da nadje dokaze protiv Slobodana Milosevica. Optuznica protiv Radovana Karadzica je napisana onako iz glave - u nju je stavljeno jednostavno sve sto se dogadjalo u Bosni i Hercegovini od 1991. godine.

S obzirom da se ne vidjate cesto sa bratom Radovanom, verujem da ga cesto sanjate. Kakvi su ti vasi snovi?

- Sanjam da je istina o Radovanu Karadzicu pobedila i da je moj brat Radovan slobodan covek.

Da li znate kakve snove sanja vas brat Radovan?

- Radovan Karadzic masta i sanja da se svi Srbi sveta ujedine i da Srbija, Crna Gora i Republika Srpska stvore zajednicku srpsku drzavu, ma kako se ona zvala. To je njegova ideja i zelja.

Copyright © 2001 Marko Lopusina

...Da u Bosni nije učinio nikakvo drugo zlo, već samo ono koje je ućinio Sarajevu, Radovan Karadžić bi osigurao sebi mjesto jednog od najvećih zločinaca u njenoj istoriji. Neron je naredio da se zapali Rim i optužio kršćane za požar. Karadžić već mjesecima uništava i spaljuje Sarajevo, a za smrti i požare optužuje Muslimane! Spaliti civilizaciju - geslo je njegovih regimenti ukopanih u brdima oko bosanske prijestonice. Ni jedna odozgo ispaljena granata ne može ni teoretski da promaši, već će svaka izazvati smrt, srušiti i zapaliti kuću, umnožiti ljudsku patnju i nesreću.

Bogomolje, spomenici kulture, sve ono najvrednije što je ovdje ljudska ruka stvorila - uništeno je sa manijakalnom mržnjom. U srijedu ujutro, prononsirani izvještać Radio-Beograda javio je iz nekog od bunkera "srpske države" da sarajevska Vijećnica gori, te da je to još jedan spomenik kulture kojeg više neće biti!" Kad čujem riječ kultura, mašim se za pištolj - bilo je omiljeno geslo uglađenih nacista, kojim su oni iskazivali svoj ironičan odnos prema svemu što ima duhovnu vrijednost.

Civilizacija je za barbare ptica rugalica i treba je ubiti. U toj omrazi leži psihološko objašnjenje bizarne činjenice da su se srpski ratni stratezi okomili na bosanske gradove. Računali su da će njihovirn bespoštednirn razaranjem, podmuklim ubijanjem građana, izgladnjivanjem i ožednjavanjem, uskračivanjem struje i sličnim, nimalo viteškim sredstvima, ubiti svaku volju za otporom. Efekat je bio upravo suprotan. Umjesto očekivane blic-pobjede, Srbi su se zaglibili u višemjesečni rat i nalaze se pred porazom.

Kako su ciljevi opsade postajali sve udaljeniji, a otpor opsadnutih sve žilaviji, gnjev barbara postajao je sve veći. Put zločina postao je put bez povratka. Ono što su oni učinili muslimanskom narodu, ne samo što daleko nadilazi političke ciljeve osvajačkog pohoda planiranog u Beogradu, već nadilazi i svako racionalno objašnjenje. Srpski ziočin na kraju dvadesetog stoijeća toliko je složen za tumačenje i težak za razumijevanje, da bi možda samo psihijatrija svojim sredstvima mogla da ga objasni.

Um je pomraćen. Laku noć, civilizacijo!

Gojko BERIĆ

Karadzicu Radovane,

jebo ti pas mater.

PS

Probajte i vi! Pomaze!

Tihovanje
-----------------------------------------------------------
And the first one now
Will later be last
For the times they are a-changin'.

Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd saopštilo je u utorak da nema nikakva saznanja da se hapšenje Radovana Karadžića dogodilo u vozilu tog preduzeća.

Karadžićev branilac Svetozar Vujačić izjavio je da je njegov branjenik uhapšen u petak uveče u gradskom autobusu na liniji Novi Beograd - Batajnica i da je imao mesečnu pretplatnu kartu GSP.

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić rekao je da je haški optuženik Radovan Karadžić koristio lažni identitet i dokumenta na ime Dragan Dabić.

GSP nije izadalo pretplatnu mesečnu kartu na ime Dragan Dabić, rečeno je u utorak Beti u Službi za medijski nastup GSP!! To preduzeće je u saopštenju povodom navoda nekih medijia da je Karadžić uhapšen u autobusu tog preduzeća zatražilo od medija da informacije o hapšenju potraže kod nadležnih organa.

ne mogu opisati sada moje raspolozenje........

Tuzna i presretna......

Tuzna zbog nepravde a presretna jer znam da na svaki ovakav komentar (kao naslov teme) se rodi po deset Radovana.....

Kad Služba spinuje

Piše: Miša Brkić

Ni pola dana nije prošlo od hapšenja, a sva moguća bratija se upregla i sklepala priču o Radovanu Karadžiću kao usamljenom beguncu, nekoj vrsti „delta-vojnika“ iz američkih akcionih filmova sa Čakom Norisom koji se dvanaeset godina kao kameleon prerušava da bi nadmudrio i preživeo u neprijateljskom okruženju.

Brat, advokat, urednik, administrator sajta, pojedini mediji, „stručnjaci“, psiholozi... svi se ubiše od truda da dokažu i objasne da Raša :

# nije imao jatake
# nije imao pomoć
# nije mao logističku podršku
# nije imao finansijere
# nije imao zaštitnike

Brat Luka kao da je uživao u predstavi pred novinarima, tvrdeći da „Radovan nije imao nikakvu pomoć“ a advokat Svetozar Vujačić imao je potrebu da pred novinarima uporno ponavlja istu pruču kako se njegov klijent „slobodno kretao po Beogradu i Srbiji i kako je sam iznamljivao i plaćao stanove“.

Po toj teoriji najtraženiji haški begunac, koga su jurili po jedinoj od poslednjih evropskih prašuma na tromeđi Srbije, Crne Gore i BiH nije se krio u Beogradu, nego je živeo i radio u Beogradu. I kao i svi drugi pristojni Beograđani koristio je mesečnu kartu za gradski prevoz, imao svoj sajt i svoju kolumnu, odlazio autobusom u banju Vrdnik kad mu se slošilo, gradski prevoz je koristio kad je menjao tajna mesta boravka, imao je radno mesto gde je ordinirao a često je odlazio i na tribine na koje ga je vodio lično urednik časopisa koji nikad nije proveravao (bar profesionalni) IDENTITET svojih saradnika. Radovan se svakodnevno pojavljivao pred mnogo ljudi bez rizika da će ga neko koga očeše u GSP-u prepoznati, prijaviti i na njemu zaraditi pet miliona dolara raspisane nagrade, jer, što bi rekli obožavaoci njegovo lika i (ne)dela on je bio „jedan od nas“ („svi smo mi Radovan“).

Čitava ova papazjanija o srpskoj verziji Čaka Norisa, odnosno o samoosposobljenom „kameleonu“, smišljena je na brzaka kao loša kopija Radovana Trećeg samo sa jednom namerom - da se zatru tragovi državne podrške, da se sakriju političari, akademici, književnici kao jataci i finansijeri i da se očuva „mreža“, „infrastruktura“, iako Radovan Karadžić mora da ide u Hag. Priča o „genijalnom beguncu“ koji kobajagi sam vuče za nos srpsku i sve zapadne tajne službe, koje su godinama za njim bezuspešno tragale, smišljena je da niko nikad ne postavi sasvim obično pitanje – pa, da li bi pojedinac, makar on bio i Radovan Karadžić, mogao da bude „Dragan ili David Dabić“, običan Beograđanin, lekar u privatnoj ordinaciji, „dobro jutro komšija“, simpatični novinar, takoreći boem, učesnik mnogih tribina... jednom rečju, javna ličnost da nije bilo pomoći Službe? Da nije možda Služba osmislila novi IDENTITET za Radovana Karadžića koji se „slobodno kretao i javno delovao“ (kako reče tužilac Vukčević)? A da sada ta ista Služba pokušava da spreči sve glasnije zahteve javnosti za sveobuhvatnom istragom, otkrivanjem i krivičnim gonjenjem svih koji su godinama činili mrežu zaštitnika, finansijera i jataka haških optuženika.

-.--.-

Taj pokušaj podvale, čini se, da je ipak brzo raskrinkan sasvim običnim činjenicama i dokazima, a veoma neuverljivo delovalo je žongleraji Radovanovih medijskih promotera da ubede javnost kako su zatečeni i iznenađeni, ali ne i uvređeni.

Prvi udarac i doprinos razbijanju teorije o „samoobučenom kameleonu“ dao je specijalni tužilac Vukčević izjavom da je potera stigla do Radovana Karadžića tako što je „pratila grupu njegovih pomagača“. Dakle, Raša nije bio „usamljeni jahač“, kako je neko želeo da predstavi javnosti odmah posle hapšenja.

Zatim je Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd demantovalo da je „Dragan ili David Dabić“ imao mesečnu pretplatnu kartu za gradski prevoz, kako je tvrdio brat ili advokat Radovana Karadžića. Dakle, taj haški optuženik nije bio „jedan od nas pristojnih Beograđana“ koji se voze gradskim prevozom.

A zatim je i srpski ministar zdravlja Tomica Milosavljevi rekao da pod imenom „Dragan ili David Dabić“ nema nijednog doktora medicine u registru Lekarske komore Srbije, ni u državnoj ni u privatnoj praksi.

"Pod tim imenom nema ni zdravstvenog osiguranika koji bi bio legalno zaposlen u državnoj ili privatnoj praksi", kazao je Milosavljević i objasnio da u Ministarsvu zdravlja do sad nije izdata nijedna dozvala za rad u tradicionalnoj medicini i da se prvih osam dozvola planira za izdavanje u avgustu.

Ništa, dakle, nije slučajno i ništa Radovan Karadžić nije sam osmislio, niti radio na svoju ruku kako bi se krio u Beogradu od međunarodne i domaće pravde. Služba je osmislila i napravila i hardver i softver i sve je dobro funkcionisalo dok nije odlučeno drugačije.

Da je autor hardvera i softvera pravio samo filmski scenario sigurno bi bio nagrađen Oskarom. A da je sad pametan imao bi kome da proda ceo paket, onih koji se kriju po belom svetu nije malo, a ovo je ipak bila dobro osmišljena skrivalica.

Jedino pokušaj da se ona banalizuje zaslužuje prezir, posle Duška Kovačevića i Radovana Trećeg preambiciozno je da Služba napiše Radovana Četvrtog.

http://www.e-novine.com/sr/stav/clanak.php?id=15465

"priču o Radovanu Karadžiću kao usamljenom beguncu, nekoj vrsti „delta-vojnika“ iz američkih akcionih filmova sa Čakom Norisom koji se dvanaeset godina kao kameleon prerušava"

I komentar jednog mog prijatelja Engleza sa muzickog reggae foruma:

"A local Balkan Hitler is finally in the proper place. But to retreat as Hitler and then re-emerge as the Maharishi Yogi is quite the most post modern example of reinvention since David Bowie cast aside the malevolent Ziggy Stardust and replaced him with the fascist Thin White Duke."

dr. mengele