Intervju za BH Dane: Žarko Korać

Čudo, ali u Beogradu se ovoga puta gotovo niko ne poziva na "crnogorsko poreklo" Radovana Karadžića! A obično je tako: Njegoš i Bora Pekić su "srpski", dok je Arkan, uglavnom, "njihov"; Novak, Ana i Jelena su "naši", ali je Slobodan Milošević - Crnogorac! Možda je Karadžić pošteđen zbog sabornosti kao jedine utjehe u tako teškim situacijama za naciju i otadžbinu. Ali, kada "trgovac leševima na veliko i malo" uskoro u Haagu bude ispričao s kim je sve pravio svoje krvave dogovore, s kim crtao granice, ko ga je učio patriotizmu, s kim se rugao "Švejku i Kafki", već će se neko sjetiti da je "Raša ipak Crnogorac".

Teško da bi se iko u Crnoj Gori, uključujući i brata Luku, nikšićkog poštara i beogradskog radikala, sa Srbijom danas otimao za Karadžića. Međutim, vijest da je osoba optužena za smrt i progon toliko hiljada ljudi, od svih nedjeljnika, izabrala da piše baš za Zdravi život, na žalost, govori o specifičnom cinizmu koji pominje i veliki jugoslovenski pisac Mirko Kovač u svojim Kristalnim rešetkama: "To su Crnogorci! Dželati i pjesnici u isto vrijeme. Oni jedini pišu sonete svojim žrtvama. Grubijani s lirskim pogledom na svijet. Uvijek su na strani ludosti. Oni su rđava beskonačnost."

I izbor kafane u kojoj je, pred svojom i fotografijom Ratka Mladića, maskiran slušao ode svom sramnom junaštvu nekako je simboličan.

Cijela je Srbija danas, zahvaljujući i Radovanu Karadžiću, "Luda kuća"!

Predsjednik Socijaldemokratske unije, profesor na grupi za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu Žarko Korać kaže za Dane da ga je beogradsko hapšenje haškog optuženika Radovana Karadžića iznenadilo "kao praktično sve ljude u Srbiji".

DANI: Šta Vas je iznenadilo?

KORAĆ: Saznanje da je tako dugo boravio u Beogradu, da je ovde uhapšen. Iako sam znao da Karadžića i Ratka Mladića bar povremeno štite delovi srpskih službi bezbednosti, smatralo se da se Karadžić ipak krije u Bosni i Hercegovini.

DANI: Kako osoba čije je ime, u kontekstu odgovornosti za najstravičnije zločine, toliko puta pomenuto, koju juri Haški tribunal, može da živi na taj način, da se kreće po gradu, učestvuje na tribinama, radi, piše za novine? Kako se takva ličnost može definisati?

KORAĆ: Nije to ništa novo. Slično su se ponašali i drugi poznati begunci. Da bi opisao ljude koji ne poseduju moralne norme, Freud koristi pojam "moralna idiotija". Nema tu, kao u Zločinu i kazni, nikakve griže savesti! Takvi ljudi se ne muče da objasne svoje postupke, nemaju nesanice ili napade depresije. Optužbe za genocid ih ne dotiču. To je najstrašnije u ovoj priči… Znate, od ljudi poput Karadžića bih mogao da očekujem sve osim da počne da ih proganja savest. Oni savest nemaju.

DANI: Možete li u sličnoj situaciji zamisliti, recimo - Hitlera ili Staljina?

KORAĆ: Nisu to iste psihološke strukture. Karadžić je samo produkt vremena, izvođač tuđih radova. Hitler i Staljin su, na žalost, tvorci krvave ljudske istorije. Oni su bili ličnosti stvarnog autoriteta, koji su taj svoj autoritet iskoristili za stvaranje zla.

DANI: Ali, mnogi Karadžića opisuju kao "arhitektu zločina"!

KORAĆ: Nije on taj kapacitet! On je mali izvođač prljavih radova.

DANI: Postoji li u Karadžićevom "normalnom" načinu života i ponašanja neka vrsta narcističkog, perverznog uživanja: čitav svijet vučem za nos?

KORAĆ: Naravno. Isto je radio i dok se bavio politikom. Sada je samo nastavio da vara ljude, živi od njihove zatucanosti i neznanja.

DANI: Pretpostavljam da je, uprkos egzibicionizmu i narcizmu, ipak i kod takvih osoba morao da postoji izvjestan strah da ga ne prepoznaju.

KORAĆ: Karadžića ne poznajem lično, pa teško mogu s potpunom sigurnošću da sudim o njegovoj ličnosti. Međutim, videli ste da na onim poznatim TV snimcima uvek namešta kosu, okreće se ka kamerama… Očigledno uživa u publicitetu. Za čoveka koji je bio u pritvoru zbog optužbi za proneveru, daleko je dogurao. U pravu ste: njegov narcizam je svakako naglašen, kao i moralna tupost, uostalom. Zamislite čoveka koji piše lirske pesme, a istovremeno u bivšem parlamentu BiH preti Bošnjacima da će nestati kao narod! Politika je ovom večitom gubitniku podarila najveće od svih iskušenja - vlast i videli ste kako ju je, na žalost, iskoristio.

DANI: Kažete da se znalo da dvojicu haških bjegunaca štite dijelovi službi bezbjednosti. Mislite li da će se uskoro otkriti imena lica koja su ga skrivala?

KORAĆ: Teško. Priče da se sam skrivao i izdržavao su bajka. Uostalom, dokumenta koje je posedovao izdao mu je Miloševićev režim. Zamislite - pogodnog čoveka su našli u Rumi!

DANI: Kako tumačite činjenicu da je Karadžić uhapšen nekoliko dana nakon ostavke šefa BIA-e Radeta Bulatovića?

KORAĆ: Time što Karadžićev zaštitnik - Koštunica sa svojim vernim službenikom Radetom Bulatovićem - nije više bio na vlasti! Videli ste komentar Vojislava Koštunice? Stigao je poslednji, a u njemu se najviše govorilo o Kosovu!

DANI: Zašto je MUP tako munjevito demantovao da je policija učestvovala u hapšenju Radovana Karadžića?

KORAĆ: Dačić je to morao da uradi! Radi se o pokušaju da se naslednik Miloševića na čelu Socijalističke partije Srbije, ministar policije Ivica Dačić opere od optužbi da je izdao Karadžića. Međutim, siguran sam da "antihaški lobi" u Srbiji neće oprostiti Dačiću ovo hapšenje.

DANI: Šta će da radi?

KORAĆ: Videli ste da demonstranti javno spaljuju zastave SPS-a, javno prete predsedniku Tadiću, Rasimu Ljajiću, Dačiću, tužiocu Vukčeviću… Sve je to toliko bedno i mučno... Stvari će se ovde promeniti u trenutku kada Javni servis Srbije, na čijem je čelu, na žalost, Aleksandar Tijanić, odluči da pusti na svom programu film o Srebrenici.

DANI: Profesore, zar zaista mislite da bi to moglo nešto da promijeni?!

KORAĆ: Da! Ljude morate konfrontirati sa zlom, a njihovo je da biraju kako će na zlo da reaguju. Biće to naš sukob sa zlom, s prošlošću, Miloševićem… Osvajanje slobode. Jer, samo je u atmosferi gde se prećutkuju zločini moguće da Ivica Dačić i njegovi socijalisti kažu da su ponosni na svoju politiku iz devedesetih; samo je tada moguće da čak i Jorgos Papandreu, predsednik Socijalističke internacionale, ne podseti Dačića na njegovu i prošlost njegove stranke. Podsetio bih Papandreua da njegov otac Andreas Papandreu, dosledni demokrata koji je otišao u emigraciju kada su pukovnici došli na vlast, nikada nije video Miloševića! Taj starac je, izgleda, po instinktu, bez obzira na činjenicu da je Milošević u Grčkoj uvek uživao veliku popularnost, odbio da se vidi s predsednikom Srbije. Možda bi ovaj mlađi mogao malo da razmisli o tome.

DANI: Mislite da će socijalisti, uprkos demantijima, snositi posljedice zbog hapšenja Karadžića?

KORAĆ: Hoće. Mislim da su socijalisti, još od momenta ulaska u vlast s demokratima, stranka u nestajanju. Kada bi danas bili raspisani izbori, siguran sam da SPS ne bi prešao cenzus. Međutim, verujem da Dačić u ovom momentu o tome ne razmišlja. Važno mu je šta je sve do sada dobio. Teško ćete negde naći tu vrstu cinizma i nemorala koju možete prepoznati kod tog mladića.

DANI: Jeste li ipak iznenađeni malim brojem ljudi na protestima koje, zbog Karadžićevog hapšenja, predvode radikali?

KORAĆ: Nisam iznenađen zato što su radikali, Koštunica i ratni lobi dobili strahovit udarac ovim hapšenjem. Ne verujem u masovnost tih protesta, ali verujem u mogućnost nasilja.

DANI: Da li iznenadni prekid skupštinskog zasjedanja dovodite u vezu s hapšenjem Radovana Karadžića i pokušajem da se nasilje o kome govorite ne prenese u parlament?

KORAĆ: Da, jedino što ni predsednica Skupštine nije znala zašto to od nje traži Boris Tadić. Akcija hapšenja je i uspela zato što je za nju, pored Tadića, znao vrlo mali broj ljudi. Videćemo šta će biti dalje. Srbiji su potrebne suštinske reforme. Mi se, uprkos promeni vlasti nakon 2000, stalno vrtimo ukrug, tako da se često osećam kao lik iz filma, čovek koji ide na spavanje, a okolo njega se stalno motaju iste senke.

DANI: Kakve sjenke?

KORAĆ: Mračne senke prošlosti. Miloševićeve senke.

DANI: Na dnevnom redu Skupštine, koja je prekinuta na dan Karadžićevog hapšenja, bila je Rezolucija o Kosovu. Da li i ona, s obzirom na sadržaj, pokazuje da su te "mračne senke" još uvijek oko nas?

KORAĆ: Ona predstavlja kontinuitet s Koštuničinom vladom, u kojoj je participirala i Demokratska stranka. Duboko zabrinjava to što tzv. proevropska vlada nema nikakvu potrebu da unese makar neku korekciju u odnosu na Koštuničinu politiku prema Kosovu. Glupo je da sada, kada Demokratska stranka Srbije polako ali sigurno gubi svoju poziciju na političkoj sceni, insistirate na politici Vojislava Koštunice. Oni ne znaju gde su. DSS je počeo da gubi svoje mesto onoga momenta kada je Boris Tadić prešao na njihovu poziciju. On im je oteo politički program i skoro da bih mogao reći da je Demokratska stranka ukinula razliku između partija na srpskoj političkoj sceni.

DANI: Kako to mislite?

KORAĆ: Sve političke opcije možete naći u DS-u. Sve! Zadržavaju se samo oni stavovi koji su, kao što je slučaj s radikalima, ekstremniji, ali i nešto što su manje stranke s preciznim proevropskim programom. Svi ostali nestaju. Koštuničine ekstremne stavove već zastupaju radikali, a taj "umereni nacionalizam" je svoje mesto našao kod Borisa Tadića.

DANI: Hoćete da kažete da je razlika između DS-a i DSS-a u nijansi?

KORAĆ: Ona je načelna. DS je stranka levog, a DSS stranka desnog centra. Međutim, razlika se briše kada na red dođu pitanja saradnje sa socijalistima, pitanje Kosova, koje će, nakon što stavimo tačku na saradnju s Haagom, za Srbiju biti daleko najbolnije… Tadić to radi potpuno svesno. On je čovek koji je svoju koaliciju doveo do 105 od mogućih 250 poslanika, što je potpuno impresivno. To je politika - svakome po malo, za svakoga po nešto. Kada gledamo odnos prema crkvi… Vidite ko je ministar vera! Izbor Tadića je čovek koji je vrlo otvoreno agitovao protiv crnogorske nezavisnosti, koji ima vrlo jasne pozicije kada su u pitanju podele unutar Srpske pravoslavne crkve, jasan stav kada su u pitanju haški optuženici, čovek koji je radikalno antievropski orijentisan…

DANI: Predsjednik Tadić, uprkos činjenici da je hapšenjem Karadžića zadao strahovit udarac nacionalistima, nastavlja s ustupcima. Možete zamisliti kako je hapšenje doživio Amfilohije, ali - ćuti jer je dobio svog ministra vjera!

KORAĆ: Tačno! Jedan od prvih koji je Karadžića posetio u zatvoru je vladika Amfilohije Radović, koji je na odru Karadžićeve majke rekao da je "rodila sina heroja". Ako to nije podrška Karadžiću, onda ne znam šta jeste.

DANI: Zašto predsjednik Tadić pravi te ustupke?

KORAĆ: Tadić mora da pravi veoma velike ustupke nacionalističkim krugovima i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali i u Crnoj Gori, u koju je, istina, prvi otišao nakon proglašenja rezultata referenduma. To je način vođenja politike o kojoj sam govorio: za svakoga po nešto! Iako je veoma zaslužan za hapšenje Karadžića, predsednik Tadić do sada niti jednom reči nije to pomenuo! Reč! Građanima nije objasnio zašto je Karadžić morao u Haag! Vidite - u Hrvatskoj svaki građanin zna da je predsednik Mesić opredeljen za antifašizam. Zašto? Zato što je, bez obzira na postojanje te fašističke struje u Hrvatskoj, svoj antifašizam milion puta javno demonstrirao. U Srbiji se ovih dana pokreće pitanje rehabilitacije fašističkog kolaboracioniste Milana Nedića, ali nemate niti jednu izjavu našeg predsednika povodom tog pitanja! Šta on o tome misli?! Na žalost, Tadićevo predsednikovanje i shvatanje politike jeste da je najveća stvar zadobiti što više glasova i što više podrške.

DANI: Ne mislite da je politička klima u Srbiji upravo takva kakvom je vidi predsjednik Tadić?

KORAĆ: Ne, to manje govori o klimi, više o politici DS-a i njenog predsednika, koji danas, u odnosu na sve ključne i bolne teme srpskog društva, ne zauzima jasnu poziciju. To je politika - svi su u pravu: i antifašisti i fašisti, i crni i beli, i crveni i… Najvažniji činilac politike DS-a su agencije za ispitivanje javnog mnijenja koje pokazuju šta donosi najviše glasova. Tako se politika ne može voditi, ali se tako može doći na vlast… Svojevremeno je Marx, odgovarajući na Prudonovu knjigu o filozofiji bede, napisao ciničan odgovor - Beda filozofije. E, slično je s ovim danas. Vlast tvrdi da je ovo socijalna vlada, a rekao bih da je to više vlada bede politike. Hapsite Karadžića, ali ne objašnjavate zašto ste ga uhapsili! U istom danu kada Vlada šalje Skupštini Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU šalje joj i Rezoluciju o Kosovu. Eto! Treba obezbediti obe strane - i evropejce i "patriote"! Ovo su možda najilustrativniji primeri politike DS-a i Borisa Tadića. Nesporno je da je Tadić koncentrisao mnogo vlasti u svojim rukama. Međutim, to nije problem.

DANI: Šta je problem?

KORAĆ: Problem Srbije je anarhija… Znate, prema Borisu Tadiću nemam nikakav lični odnos. U prostoriji u kojoj nas dvoje danas razgovaramo Tadić je diplomirao. Bio sam mu mentor.

DANI: Naravno, predsjednik Tadić je psiholog po profesiji. Predsjednica Parlamenta - psihijatar…

KORAĆ: To je slaba vajda. I Radovan Karadžić je psihijatar, ali je njegov državni program bio uništavanje i istrebljenje ljudi! Srbija danas ponovo prolazi kroz težak period u kome će ključno pitanje biti završetak saradnje s Haagom.

DANI: Evo, Karadžić je uhapšen. Mislite li da će se dugo čekati na Mladića?

KORAĆ: Okolnosti su sada povoljnije, ali, ne zaboravite - njegovim hapšenjem Miloševićeva ratna politika doživljava svoj veliki javni poraz. A to je jako opasno. Mnogi su u to investirali. Videli ste da reakcije na Karadžićevo hapšenje pokazuju koliko su one "senke" o kojima sam govorio uznemirene.

DANI: Šta bi sve u Haagu mogao da kaže Radovan Karadžić o tim "senkama"?

KORAĆ: Svašta će pričati taj čovek. Sačekajmo. Možda je najveća ironija njegove sudbine to što je pre hapšenja najjasnije pokazao svoju pravu prirodu: živeo je kao šarlatan, nadrilekar, prodajući amajlije. Samo, na žalost, tragovi tog šarlatana su krvavi!

DANI: Da li je Karadžićevo hapšenje dodatni plus za Borisa Tadića koje ga, bez obzira na propuste o kojima ste govorili, definitivno potvrđuje kao proevropskog lidera?

KORAĆ: Tadić je hapšenjem nesumnjivo pokazao političku hrabrost. Žao mi je, međutim, što ranije nije shvatio pravu prirodu "antihaškog lobija" u Srbiji. Umesto što je s radikalima donosio Ustav, a s Koštunicom pravio vladu, trebao je da im se suprotstavi. Zbog te kohabitacije, neće mu nikada oprostiti. Zato je on danas "izdajnik", zato mu se tako vulgarno, tako prostački preti… Voleo bih da znam da li je uopšte toga svestan.

DANI: Mislite li da će hapšenje i suđenje Radovanu Karadžiću uticati na odnose Srbije i Bosne i Hercegovine?

KORAĆ: Svakako će poboljšati odnose jer pravog pomirenja nema tamo gde ljudi optuženi za genocid više od decenije izbegavaju suočavanje s pravdom. Već sam rekao da će okončanje saradnje s Haagom biti ključno pitanje ove vlade. Srbija, puna besa zbog izgubljenih ratova i poniženja kroz koja mora da prođe, nastavlja svoj dugi i kontroverzni tranzicioni put. Taj me put podseća na scenu iz filma Otac na službenom putu, u kojoj onaj dečak spavajući hoda preko mosta, a majka ga prati pogledom punim straha i strepnje. Kao da ga očima pridržava da ne padne. E, Srbija me podseća na tog dečaka, a Evropa na majku koja na sve načine pokušava da spreči Srbiju da ponovo padne u svoje varvarstvo, u divljaštvo.

DANI: I? Hoće li uspjeti?

KORAĆ: Nadam se da ipak hoće.