Sta citamo Pile i ja ovih dana

BLACKSAD

Huanho Gvarnido / Huan Dijaz Kanales

Piletu I meni, osim glavnog lika koji je skroz cool, dopalo se naravno to sto su akteri zivotinje. Mastovito. Izgleda da je prevod koji je bio kod nas prevod sa engleskog jezika, pa je I Pile mogao da shvati sustinu recenica. Narocito nam se dopala epizoda pod naslovom „Artic-Nation“. Tema je mracna ali aktuelna jer radnja stipa srce drustvenih problema, tj problem rasizma u nekoc mirnoj gradskoj cetvrti. Bele zivotinje su kako pile kaze lose a najglavnije, sudija, boss lokalen mafije, serif, najbogatiji covek u predgradju, sve su to bele zivotinje. Detektiv, nas junak Blacksad je macak, crni sa belom sarom, I tako I dozivljava svet. U Arctic – Nation on pak nije jedini mesanac. Tu je jos jedna lepa devojka, bela kao sneg sa sivom straftom na grudima I osvetom u srcu koja se naravno, najbolje sluzi hladna.

Ali Blacksad nije tipicni superheroj. Podseca na pravog opipljivog heroja, necijeg brata, prijatelja, oca, na koga se mozete osloniti u sopstvenom mikrokosmosu. Retkost.

Malo iz recenzije I. Canka :

Zaista se dugo čekalo na ovako nešto. Danas je gotovo nemoguće zamisliti da je više francuskih izdavača odbilo da objavi prvi album Bleksada, autorskog tandema dvojice Španaca, Huanhoa Gvarnida i Dijaza Kanalesa, uz pretpostavku da odrasli sigurno neće čitati strip u kome su glavni junaci životinje. Kakva greška!
Istorija nas uči da ovakvi slučajevi nisu retki. Vrlo je verovatno da će taj slučaj u svetu devete umetnosti biti ravan onome u književnosti kada su svojevremeno mnogi izdavači odbili rukopis mladog Marsela Prusta „U traganju za izgubljenim vremenom“, objašnjavajući to rečima da nikog neće interesovati da na sto stranica čita o agoniji deteta pred spavanje dok čeka majčin poljubac za laku noć. Andre Žid je bio jedan od urednika koji je odbio rukopis. Svoju grešku uvideo je tek kasnije, onda kada je taj veliki roman bio već obeležio početak dvadesetog veka.

U II svesci, Artic - Nation vidimo životinje obučene u kukuljice Kju-Kluks-Klana, kako zagovaraju belu supremaciju nad crnim stanovništvom. Nekada prepoznatljiv milje za jug Amerike, sada posle 11. septembra, čini se kao planetarni problem.
Bleksad, crni mačor sa belom šarom, ima zadatak da pronađe otetu crnu devojčicu, budući da za crnu populaciju ne postoji interesovanje u zvaničnim policijskim krugovima. I ponovo nas crtež i kadriranje ostavljaju bez daha. Kao da gledamo oskrnavljene crteže Normana Rokvela. Ili Ameriku Frenka Kapre pre Klarensovog silaska na most, Ameriku gde se poziva na istrebljivanje crnaca i pijanaca. Naš crni mačor u takvom okruženju nema nekih velikih pretenzija, svestan je u kakvom svetu živi, njegovo je samo da pokuša da ispravi bar ono što je u njegovoj moći. Na svakom je da radi najbolje što ume. Upravo u tim scenama na ledu, kada dominira spokoj i simple life philosophy, najviše dolazi do izražaja Diznijev uticaj na Gvarnidov rad. Naime, i Gvarnido i Kanales su radili u Diznijevom studiju za animaciju. Novinar Vikli neodoljivo podseća na Rajtermanovu verziju Robina Huda iz 1973.

Uopšte uzev, čini se da je Rajtermanov uticaj dominantan. Ljupkiji likovi uglavnom nas asociraju na period Diznijevog studija: „101 dalmatinac“, „Mačke iz visokog društva“, „Knjiga o džungli“... Taj, dopadljiviji stil je uglavnom rezervisan za malobrojne ženske likove. Epizodni lik sobarice u drugom albumu dostojan je najboljih crtanih filmova iz zlatnog doba Diznija.