2229
Na današnji dan, prije 66 godina, 6. IX 1942. u selu Dobro kod Livna, naredbom Štaba IV operativne zone Hrvatske, prikupljena su 4 bataljona koja su već stekla borbeno iskustvo na području Dalmacije, i formirana je Prva dalmatinska NOU brigada. U stroju je pri formiranju bilo 1.217 boraca, (83 žene).
Brigada je prošla kroz mnoge teške i značajne bitke, među kojima su:
- uništenje ustaško-njemačkog garnizona u Jajcu, XI 1942.
- uništenje italijanskog garnizona u Prozoru, II 1943.
- bitka na Sutjesci, V/VI 1943.
- odbrana Splita, 11-27. IX 1943.
- odbrana južne Dalmacije, XI/XII 1943.
- desant na Korčulu, IV 1944.
- oslobođenje Hvara i Brača, IX 1944.
- razbijanje njemačke borbene grupe u Vukovom klancu, X 1944.
- Kninska operacija, XI/XII 1944.
- Mostarska operacija, II 1945.
- Ličko-primorska operacija, III/IV 1945.
- Tršćanska operacija, IV/V 1945.
U ovim bitkama poginulo je 2229 boraca Prve dalmatinske, među kojima i dva njena ratna komandanta. Kao jednoj od elitnih jedinica NOVJ, naredbom maršala Tita od IX 1944 dodijeljen joj je atribut "proleterska", čime se uvrstila među 14 brigada koje su to zvanje nosile tokom rata.
Imao sam čast da upoznam više boraca ove proslavljene jedinice, među kojima i
Srećka Peića - Peticu, narodnog heroja, ratnog komandanta 4. bataljona brigade, danas (u 94. godini života) aktivnog predsjednika Saveza antifašističkih boraca i antifašista u Splitu,
Antu Damića, ratnog komesara čete u 3. bataljonu, danas člana Saveza antifašista Srbije, koji mi je svojim jasnim, preciznim i živopisnim pričanjem pomogao da shvatim jednu od spornih situacija tokom bitke na Sutjesci.
Predaja zastave 1. dalmatinskoj brigadi u Dobrom kod Livna 20. IX 1942.
Mate Stančić postrojava bataljon 1. dalmatinske brigade za vrijeme Četvrte ofanzive, u Hercegovini, IV 1943.
Pjesnik Ivan Goran Kovačić sa štabom Prve dalmatinske na Prenju, III/1943.
Borci Drugog bataljona Prve dalmatinske, Vrboska, XII 1943.
Borci Drugog bataljona Prve dalmatinske, Vrboska, XII 1943.
Dijeljenje kruha borcima Drugog bataljona Prve dalmatinske, Rudina, Stari Grad na Hvaru, XI 1943.
Dijeljenje sljedovanja cigareta borcima Drugog bataljona Prve dalmatinske, Rudina, Stari Grad na Hvaru, XI 1943.
Kuhinja Drugog bataljona Prve dalmatinske, Rudina, Stari Grad na Hvaru, XI 1943.
Kolona Četvrtog bataljona Prve dalmatinske kreće na položaj, Rudina, Stari Grad na Hvaru, XI 1943.
Nogometna utakmica tima Prve dalmatinske protiv tima slušalaca srednjeg partijskog kursa, Stari Grad na Hvaru, XI 1943.
Borci 26. divizije sprovode zarobljene Nijemce u zarobljenički logor na Biševcu, 1944.
Zarobljeni Nijemci u borbama na Korčuli, IV 1944.g.
Štab I dalmatinske proleterske brigade na Visu 1944. s lijeva: Ivan Romac, politički komesar, narodni heroj Mirko Novović, zamjenik pol.komesara; nar.heroj Ljubo Truta, načelnik štaba brigade; Mićo Čulić, referent saniteta i Bogdan Stupar, komandant brigade.
Bogdan Stupar, komandant I dalmatinske brigade i narodni heroj Mirko Novović, zamjenik političkog komesara brigade, Vis, 1944.
Maršal Tito vrši smotru Prve dalmatinske, Vis, 12. IX 1944.
Smotra Prve dalmatinske, Vis, 12. IX 1944.
Prva dalmatinska u oslobođenom Šibeniku, 3. XI 1944.
Zarobljeni njemački vojnici u borbi za Šibenik, XI 1944.
Zarobljeni Nijemci kod Knina XII 1944.
Prva dalmatinska u borbi za Mostar, II/1945.
Borba za Bihać, III 1945.
predaja zastave brigadi
Sve jedinice 1. dalmatinske brigade, osim 4. bataljona, prikupile su se radi polaganja zakletve i prijema zastave u selu Dobro jugoistočno od Livna, 20. IX 1942. godine, upravo na istom mjestu gdje je brigada bila formirana 6. IX. Četvrti bataljon nije mogao da napusti položaj na Vagnju da bi prisustvovao tom svečanom činu.
Predaja zastave 1. dalmatinskoj brigadi prilikom njenog formiranja u Dobrom kod Livna 6. septembra 1942.
Trubač je najavio svečani trenutak odsviravši komandu "mirno". Potom je komandant brigade Pero Ćetković komandovao jedinicama brigade "mirno", a zatim pozdrav "na desno". Nakon toga postrojeni borci u stavu mirno okrenuli su glave nadesno u znak pozdrava članovima štaba 4. operativne zone koji su dolazili - komandantu Vicku Krstuloviću, političkom komesaru Ivici Kukoču - Jordanu, načelniku štaba Velimiru Terziću i članu Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju Andriji Božaniću - Stevi.
Sa formiranja Prve dalmatinske brigade u Dobrom kod Livna 6.IX 1942. Vicko Krstulović, komandant IV operativne zone, predaje zastavu štabu brigade koju prima Pero Ćetković.
Komandant brigade Pero Ćetković u pratnji političkog komesara Ante Kronje Čenče, predao je raport komandantu 4. operativne zone. Dok je muzika svirala marš štab zone je u pratnji komandanta i političkog komesara brigade izvršio smotru jedinica, potom je komandant zone pozdravio borce i starješine brigade sa "Smrt fašizmu!" na što su mu oni gromko i jednoglasno odgovorili "Sloboda narodu!"
Predan zastava je prethodilo intoniranje "Internacionale", a potom je Vicko Krstulović najprije predao zastavu komandantu brigade Peri Ćetkoviću, zatim komandantu 1. bataljona Branku Dudi, komandantu 2 bataljona Mati Staničiću i 3. bataljona Peru Radeviću.
Štab Prve dalmatinske brigade u vreme njenog formiranja. S lijeva na desno: Vlado Šćekić, Pero Ćetković, Ante Kronja i Božo Bilić - Marjan.
Sa predajom zastava brigadi i bataljonima svi prisutni borci i starješine brigade položili su zakletvu kojom su se obavezali svom narodu da će se sa oružjem u ruci boriti do konačne pobjede nad okupatorom i njegovim slugama.
Rukovodeći kadar prve dalmatinske brigade sa članovima štaba IV operativne zone u Dobrom kod Livna 1942.godine.
Nakon primanja zastava i polaganja zakletve borcima i starješinama čestitao je u ime Komunističke partne Jugoslavije i štaba 4. operativne zone komandant Vicko Krstulović, koji je bio i politički sekretar Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju. U kraćem govoru on je istakao ulogu brigade u borbama koje će voditi i njene zadatke na razvijanju bratstva i jedinstva naroda i narodnosti naše zemlje. U ime boraca brigade komandant Pero Ćetković je dao obavezu da će brigada časno i dostojno izvršavati sve zadatke koji budu stajali pred njenim borcima i starješinama, da će se pod zastavama koje su primili dostojno boriti za ono što na njima piše ("Smrt fašizmu — sloboda narodu!") i za bratstvo i jedinstvo.
Svečani program su po dosta hladnom jutru pratili mještani sela Dobro i okolnih zaselaka — većinom starci i djeca. Pored postrojavanja posebnu im je pažnju privukla muzika.
(iz: Mirko Novović, Prva dalmatinska proleterska brigada)
znam da nije bas vezano za dalmatinske proletere
ali moj deda je od ustanka bio u
III. krajiskoj brigadi.
On je ponosan na to, ja jos vise...
malo o krajisnicima...
Treća krajiška brigada je formirana u 22. avgust 1942. godine u selu Kamenici kod Drvara, najvećim delom od Drvarskog i Petrovačkog bataljona Petog krajiškog NOP odreda.
Brigada se od formiranja isticala inicijativnošću, ofanzivnošću, borbenošću i snalažljivošću, i uvrstila se u red najboljih jedinica NOVJ. Od 1. novembra 1942. pa do kraja rata borila se u sastavu Prve proleterske divizije.
Treća krajiška brigada prešla je za četiri godine borbeni put od preko 22.000 kilometara. Dva puta je pohvaljivana od Operativnog štaba za Bosansku Krajinu i pet puta od Vrhovnog komandanta.
Odlukom Vrhovnog komandanta od 13. septembra 1943. godine Treća krajiška brigada proglašena je proleterskom.
U svom Prvom proleterskom korpusu, u najjačoj konkurenciji, proglašena je odlukom štaba korpusa uzor-brigadom. Brigada je odlikovana Ordenom narodnog heroja, Ordenom narodnog oslobođenja, Ordenom partizanske zvezde i Ordenom bratstva i jedinstva, a 9 njenih boraca i rukovodilaca proglašeno je narodnim herojima.
wiki... a ko drugi?
PS.
Kako ne biti ponosan na clana porodice koji je bio u ovoj brigadi, ranjen kod Teslica, jurcajuci se sa okupatorom i domizd.
sorry Goxy
ali ja bas skrecem temu sa Dalmatinaca...:)
Evo je, meni licno najdraza operacija NOB-e, u kojoj je i ucestvovao moj deka... ljubi ga unuk...:)
Bihaćka operacija je jedna od najvećih pobeda NOV i POJ u 1942. godini. U njoj je osam brigada NOVJ pod komandom Operativnog štaba za Bosansku Krajinu uništilo ustaško-domobranski garnizon u Bihaću i okolnim mestima i nanelo neprijatelju značajne gubitke. Bitka za grad trajala je od 2. do 4. novembra 1942., i nastavila se nastupnim maršem jedinica NOVJ protiv ostataka razbijenih jedinica i demoralisanih okolnih garnizona. Razbijen je ustaški 4. djelatni "sdrug" (brigada) i delovi 12. domobranske pješačke pukovnije. Ovo je bila jedna od najvećih u dugom nizu pobeda NOVJ nad snagama NDH koje su uzdrmale NDH i veoma ograničile domen važenja njenih ustanova.
Osvajanjem Bihaća povezana je slobodna teritorija u Bosanskoj Krajini i centralnoj Bosni sa slobodnom teritorijom u Dalmaciji. Lici, Kordunu i na Baniji. Tako je formirana neprekidna slobodna teritorija od Karlovca do Livna na kojoj su obrazovane mnoge vojne i civilne institucije, poznata kao Bihaćka republika ili Titoland (po Nemcima). Oslobođeni Bihać postao je vojno, političko i kulturno središte Narodnooslobodilačkog pokreta.
Oj, Katice, preko Kamenice...
Treća krajiška je prva od brigada koja je proglašena proleterskom, a da taj naziv nije nosila od početka - samo na osnovu borbene i moralne vrijednosti.
To se dogodilo septembra 1943, nakon još jedne blistave pobjede - slamanja i uništenja garnizona Crne legije u Bugojnu 22-24. VIII 1943.
Od formiranja divizije pa do kraja rata bila je u sastavu Prve proleterske divizije. Nakon proboja Sremskog fronta proglašena je najboljom jedinicom Prve armije.
Treća krajiška je formirana 22. VIII 1942. u Kamenici kod Drvara.
"22. avgusta 1942. godine rano ujutru iz više pravaca čula se pjesma: »Oj Katice preko Kamenice«. Pjevali su je radnici drvarske fabrike celuloze, ložionice, pružni radnici, radnici i seljaci iz Petrovca i okoline, »Šipadovi« šumski radnici. Pjevali su je mladići čvrsto zbijeni u partizanske redove sa već stečenim iskustvom u borbi i ratu. I ranije, prije rata, ovi isti mladići išli su tako skupa i pjevali ovu istu pjesmu.
Međutim, tada su na njihovim ramenima bili čekići, krampovi, sjekire i razne druge alatke sa kojima su teš-ko zarađivali koru hljeba. Ovoga puta, prikupljajući se u selu Kamenici kod Drvara, nosili su na ramenima puške, puškomitraljeze, mitraljeze, minobacače i rančeve sa municijom. Isti mladići pjevaju istu pjesmu na istom mjestu samo pod drugim okolnostima. Opaljeni ljetnjim suncem i planinskim vazduhom bili su čvrsto zbijeni u boračke redove, bliže jedan drugome nego ikad ranije.
Zajednički interes i borba protiv okupatora i izdajnika naroda našli su zajednički jezik i zbližili ove prkosne mladiće, koji su se nekad ranije na zborovima znali posvađati oko djevojaka, potući kamenjem, štapovima, pa i pištoljima, a sada su — zbratimljeni u borbi protiv zajedničkog neprijatelja — bili spremni da zajednički i ravnopravno dijele zlo i dobro. Sada ih ništa nije moglo razjediniti ili zavaditi.
Toga dana u selu Kamenici kod Drvara formirana je 3. krajiška brigada." (Savo Trikić: Treća krajiška proleterska brigada)
Borci i ranjenici 3. krajiške brigade, ljeto 1944.
a šta misliš,
ko je napisao to o 3. krajiškoj i o Bihaćkoj operaciji na wiki? :-)))
nisiiiii valjdaaaaa :)))))
jaooooo careeeeee :)))
Djuro Knezevic (Prva krajiska) prica:
„Kanal na kome smo se našli bio je posljednja odbrana Bihaća, ali i najtvrđa. Most preko kanala završavao se bunkerima na obje strane, a kraj njih su bile dvije haubice. Iza njih je desnu stranu ulice zatvaralo žuto-roze zdanje Medrese, a lijevu zgrade trgovačkog bloka. Sve ove zgrade bile su prave tvrđave. Sa svakog prozora sipala su vatru automatska oružja. Naša četa se nalazila u Klosteru, a Prva u zgradi preko puta, koja je bila ustaški vojni magacin. Samo što smo predahnuli i zauzeli položaje, ustaše su izvršile protivnapad. U tren oka most su prekrili ustaški lješevi. Deset puškomitraljeza naše i Prve čete odjednom su tukli most. Do deset časova ustaše su još u nekoliko navrata pokušavale protivnapade, ali su se uvijek vraćali natrag, uz teške gubitke.
Onda su ustaše počele da tuku Kloster haubicama, ispred bunkera s druge strane mosta. Uporedo su izvodili i juriše. Do 10 časova smo bili izloženi žestokoj vatri. Sreća je naša bila što haubice nisu mogle gađati prizemlje, već su tukle krov i sprat. U početku smo teško podnosili eksplozije topovskih granata iznad glava, ali što je vrijeme odmicalo mi smo se na to privikavali. S plafona su nas stalno zasipali malter i krečna prašina, pa smo svi ličili na mlinare, a od detonacija smo bili napola gluvi. Šest puškomitraljeza naše čete, postavljenih na prozorima ka mostu, s vremena na vrijeme su rafalima odbijali ustaške protivnapade. U Klosteru je bilo i podosta časnih sestara i djece, mahom iz ustaških porodica, smještenih ovdje kao na sigurno mjesto. Očigledno su im svašta o nama napričali, jer je bilo očito da nas se boje koliko i granata koje su nas zasipale.
Poslije dva sata opet se naša udarna grupa vrati na puložaje. Narediše nam da se pripremimo za juriš. Bombaška grupa već je bila spremna. Predvodio ju je komesar čete Kosta Bojanić. Pošto je Lazo Karanović, puškomitraljezac iz moje desetine, bio u bombaškoj grupi, ja sam uzeo njegov puškumitraljez. Komesar Kosta mi naredi da bez prekida tučem puškarnicu na bunkeru s lijeve strane mosta. Ostali puškomitraljesci i borci dobili su zadatak da luku prozore na zgradama iz kojih su se ustaše branile. Onda otpoče uraganska vatrena priprema juriša, a ubrzo preko mosta krenuše trkom - prvo komesar Kosta, za njim Rudi Turčinović iz Prve čete, pa onda ugledah Rajka, za njim Stipu i Nikolu. Dok šaljem rafal za rafalom, vidim ih kako bacaju bombe na bunker. U tom trenutku uzimam puškomitraljez i trčim za njima. Na mostu susrećem Stipu, ranjenog u glavu. Malo dalje, uz zid Medrese, stoji naš komesar Kosta. Vidim nešto nije u redu i pitam ga šta je.
- Produži naprijed - odvrati on, - Poginuše Rajko, Grahovac i Rudi Turčinović ... Ja sam ranjen, ali ti guraj naprijed i nikome ne govori o ovome ...
Sjurih se naprijed i zajedno sa grupom boraca naše čete uletjeh u zgradu Medrese. U istom trenutku borci Prve čete upadoše u zgrade trgovačkog bloka. Još nismo bili ni zauzeli položaje u osvojenim zgradama, a ustaše izvedoše protivnapad. Jedna njihova grupa upade u Medresu, ali je začas slistismo. Ispred Medrese, ka pijaci, bio je brisani prostor, preko koga su ustaše nekoliko puta pokušale da nas odbace, ali smo ih uvijek vraćali, nanoseći im velike gubitke. Prilikom jednog od tih ustaških protivnapada nestade mi municije. Viknuh pomoćniku da mi brzo donese koji šaržer i uto mi pritrča neki nepoznat mladić s punom torbom municijce. Ostao je kraj mene do kraja borbe za Bihać i brzo mi punio i dodavao šaržere. Nekoliko dana po oslobođenju Bihaća bio sam s mojom desetinom u patroli prema Klokotu. S nama je bio i onaj moj novopećeni pomoćnik. Ali, u Klotoku ga neki mještani prepoznaše kao ustašu. Htjedoše da ga linčuju, ali mi ne dozvolismo. Po povratku iz patrole o tome smo obavijestili komandu čete i dobismo nalog da mog pomoćnika predamo Komandi mjesta u Bihaću...
Posljednji juriš u burbama za Bihać izvršili smo između 15 i 16 časova iz Medrese ka sjeverozapadnoj ivici grada. Bihać je time bio oslubođen. U narednih sat-dva samo se iz poneke zgrade još mogao začuti po koji pucanj. To su naši borci čistili zgrade od prikrivenih neprijateljskih vojnika ...“
kloster
Oštećena zgrada klostera u Bihaću iz koje su borci l. i 3. bataljona 1. krajiške NOU brigade izvršili juriš 4. novembra 1942.na neprijatelja i slomili posljednji otpor djelova ustaške posade.
eeeeeh Goxy
tuda se moje djetinjstvo kotrljalo gore-dole, napred-nazad, sve dok neko nije odlucio da mu valja malo opet ratovati e da bi se radni narod ocerupao k'o bozicna guska.
ovdje sam se kup'o...
Bas tu u blizini je i kanal o kome prica Djuro.
muzika
U muzici su bili — 22 muzičara: Josip Katalinić Bepo, kapelnik iz Omiša, Ivan Uvodić Ciko, politički komesar iz Klisa, Ivo Bogavčić iz Rogoznice, Ivan Bubić Bućo iz Klisa, Mićo Gavrić iz Suvača kraj Sinja, Drago Milanović Cika iz Rupolina kraj Solina, Ante Mileta iz Rogoznice, Boško Mogić iz Splita, Marin Perković iz Klisa, Petar Pavić iz Donjih Kaštela, Gajo Rosandić iz Makarske, Ante Subašić iz Klisa, Ivan Tomić Bakalarić sa Visa, Andrija Uvodić iz Klisa, Ante Uvodić, doktor iz Klisa, Ante Uvalić iz Klisa, Milan Uvodić iz Klisa i Vičenco Uvodić iz Klisa. Najviše ih je bilo iz "limene glazbe" sa Klis-Kose. Brigadna muzika dobrim dijelom je doprinijela kulturno-zabavnom radu u jedinicama brigade, kasnije 3. divizije, kao i na terenu. Ona se je brojno popunjavala borcima muzičarima, pa su u nju došli Vinko Barić iz Majdana kod Solina, Petar Porić iz Donjih Kaštela, Frane Bubić iz Klis-Kose, Ante Kuljiš Žižira sa Visa, Martin Lubin iz Sinja, Bogdan Tomšić iz Selca na Braču i Kaja Uvadić-Kajić iz Klis-Kose.
sutjeska
U bici na Sutjesci, brigada je u svom sastavu imala ukupno 1393 borca (1271 muškarac i 122 žene). U toku bitke poginulo je 658, a do kraja rata još 169.
Socijalni sastav: 445 radnici, 858 zemljoradnici, 36 đaci, 11 studenti, 3 učitelji, 2 pravnici, 1 tehničar, 10 službenici, 2 oficiri, 4 podoficiri i 19 domaćice.
Nacionalni sastav: 8 Crnogorci, 1146 Hrvati, 163 Srbi, 25 Muslimani, 48 Jugosloveni, 1 Jevrejin, 1 Šiptar i 1 Italijan.
Teritorijalna pripadnost: 61 iz Bosne i Hercegovine, 9 iz Crne Gore, 1321 iz Hrvatske, 1 iz Makedonije i 1 iz Italije.
Godina rođenja utvrđena je za ukupno 1305 boraca. Od toga: 909, ili 70%, bili su mlađi od 25 godina, a 16, ili 1%, stariji od 40 godina.
U vreme bitke na Sutjesci 326 su bili članovi KPJ i 343 članovi SKOJ-a, ukupno 669, ili 48%, politički organizovanih. Od toga 43 predratna člana KPJ.
Jedanaest je odlikovano Ordenom narodnog heroja, a jedan je španski borac.
(Viktor Kučan: BORCI SUTJESKE)
Trogeneracijska delegacija iz Makarske polaže vijenac na spomenik poginulim borcima na Sutjesci, 14. VI 2008.
"Na današnji dan, prije 68
"Na današnji dan, prije 68 godina, 6. IX 1942."
Malo ste se preracunali
e HCM
godina dvije manje vise... treba biti liberalan :))
Ma nebitno, necemo se drzati
Ma nebitno, necemo se drzati kalendara k'o pijan plota....
ali marsal stopuje, pazite
Gledam ove slike i bas ne
Gledam ove slike i bas ne mogu da odolim...
Prvo mnogo ih je, sporo otvara...ali razumem, tesko je bilo odluciti se koga izostaviti, dal' kuvara ili slusaoca srednjeg partijskog kursa...
Pa onda recnik: proslavljena jedinica, zivopisan govor, naredba marsala Tita....
I treba da zaboravimo drugu stranu price? Onu o ukidanju slobode, o ukidanju demokratije, o ubijanjima, ratnim zlocinoima, o Golom Otoku, otkupu, o paktu Molotov- Ribentrop, o demagogiji...
Nista dobro nam nisu donele te "proslavljene jedinice"...
zavisi od aspekta :-))
Nista dobro nam nisu donele te "proslavljene jedinice"...
Kako kome :-))
Neki su nesumnjivo preferirali dobitnu kombinaciju Hitler-Musolini-Pavelić-Nedić-Ljotić.
Neki su preferirali ideju "Velike Srbije u velikoj Jugoslaviji"...
Ali, tek oni su obećavali da će "sve staze" biti "krvlju zalivene"...
Bilo kako bilo, nikome od njih "proslavljene jedinice" ništa dobro nisu donele.
nikome od njih "proslavljene
nikome od njih "proslavljene jedinice" ništa dobro nisu donele.
A kome jesu?
Onima u Blajburgu, oko 10000, zarobljenih muskaraca, podseca li te to na nesto?
Gorane ne vredi ti da meni pokusavas da imputuras cetnistvo, velikosrpstvo, nacionalizam...nece ti proci...hajde malo o tim tvojim proslavljenim, ne poredim ih sa onima o kojima bi ti da pricas...
Opravdava li cetnicko klanje ratne zlocina partizana...Opravdava li Drazino velikosrpstvo ukidanje demokratije, opravdava li Ljoticev fasizam komunisticu diktaturu?
ne imputiram ti ništa
Gorane ne vredi ti da meni pokusavas da imputuras cetnistvo, velikosrpstvo, nacionalizam...nece ti proci...hajde malo o tim tvojim proslavljenim, ne poredim ih sa onima o kojima bi ti da pricas...
Opravdava li cetnicko klanje ratne zlocina partizana...Opravdava li Drazino velikosrpstvo ukidanje demokratije, opravdava li Ljoticev fasizam komunisticu diktaturu?
Prosto, to su bile raspoložive opcije na stolu.
O greškama, promašajima, pa i zločinima, može se naravno govoriti.
Ali, reći "ništa dobro nisu donele", ne zvuči baš kao ocena kojom bi se započela iole ozbiljnija rasprava...
pazi HCM
slazem se apsolutno sa tobom. Ne treba nista idealizirati naravno.
Ali kapiram poentu ovog Gorranovog posta malo drugacije:
ovo je ipak prica o herojstvu u najgorim trenucima. Ne treba zanemarivati negativne stvari, ali ajde da se dogovorimo ovaj put da je konkretni post posvecen dalmatinskim i krajiskim proleterskim brigadama, njihovom ratnom putu i herojskim djelima, sa kojima su oslobodili zemlju od okupatora i domizda.
Tako da nemam nista protiv da pricamo i o tome sto ti naglasavas, ali u nekom drugom. Predlazem Gorranu da uplanira i jedan post na tu teme, da mozemo da prozborimo i o tamnoj strani.
Koje demokratije dragi HCM? Neces mi valjda reci da je Kraljevina bila demokratska zemlja? Pa dobro cak i ja znam da nije bila.
Pod opasnoscu da budem proglasen za krvoloka, Bleiburg nikad ne bih izjednacavao sa Jadovnom, Jasenovcem i ostalim stratistima.
Pazi 'vako: ta ustasko-cetnicko-ljoticevsko-izdajnicka banda ne bi ni bjezala da nije imala debelog razloga.
E sad, ja licno smatram da jednom dobrom dijelu tih koji su bjezali nije ni bilo potrebno suditi, zato sto je sve ZNANO.
E sad ako cemo da se igramo suda i da organizujemo procese zbog forme i procedure, gdje ce na kraju isto biti izrecena smrtna kazna... to ostavljam pravnicima da prosude. Rat jos nije bio gotov kad se desio Bleiburg.
Sto rece Stipe Mesic, ne mozemo izjednacavati bleiburg i Jasenovac. Zrtve u Jasenovcu su bile apsolutno nevine, bez ijedne, pa i najmanje krivice, i te ljude su poubijale "zrtve" iz Bleiburga.
Pa sad ti vidi. Ja toj bandi ne bih ni sudio.
ali ajde da se dogovorimo
ali ajde da se dogovorimo ovaj put da je konkretni post posvecen dalmatinskim i krajiskim proleterskim brigadama, njihovom ratnom putu i herojskim djelima
To bi bilo klasicno ne sagledavanje celokupnog problema. SVE ali bas SVE se moze izvaditi iz konteksta i osuditi ili opravdati, po potrebi.
Neces mi valjda reci da je Kraljevina bila demokratska zemlja?
Ne sto ne znaci da nije mogla postati. Ali ako demokratiju posmatramo keo proces, onda je svakako taj proces koji je trajao u KJ prekinut. U svakom slucaju uredjenje te drzave sa svim svojim manama je imalo vise elemenata demokratije od komunizma. Naglasavam poredim ta dva uredjenja ne pricam o idealnim drustvu.
ta ustasko-cetnicko-ljoticevsko-izdajnicka banda ne bi ni bjezala da nije imala debelog razloga.
Pobijeni su ratni zarobljenici!!!!!!!!
E sad ako cemo da se igramo suda i da organizujemo procese zbog forme i procedure, gdje ce na kraju isto biti izrecena smrtna kazna... to ostavljam pravnicima da prosude. Rat jos nije bio gotov kad se desio Bleiburg.
Sto rece Stipe Mesic, ne mozemo izjednacavati bleiburg i Jasenovac. Zrtve u Jasenovcu su bile apsolutno nevine, bez ijedne, pa i najmanje krivice, i te ljude su poubijale "zrtve" iz Bleiburga.
Pa sad ti vidi. Ja toj bandi ne bih ni sudio.
Pazi, ti licno mozes da imas stav kakav hoses, i stav da treba ubijati one za koje mislis da su zasluzili, ali to se NE SME. Ubistvo zarobljenika je ratni zlocin i tu je tacka.
...
Evo jedno mnogo grub primer...ali setices se i sam...
ratni zarobljenici
Pobijeni su ratni zarobljenici!!!!!!!!
Oni su osuđeni na smrt za veleizdaju. Sve zemlje bile su izuzetno oštre prema svojim državljanima koji su se stavili na raspolaganje neprijatelju.
A ni to što su bili dobrovoljci u formacijama koje ni same nisu poštovale ženevske konvencije i koje su počinile brojne monstruozne zločine, nije im baš pomoglo...
Ali uočava se tendencija, dominanta u poslednjih 20 godina - a ne jenjava, naprotiv! - da se ovi aspekti jednostavno ignorišu, i da se sve ovo prikazuje krajnje uprošćeno i jednostrano u propagandne svrhe.
inače, da se razumemo,
ne krivim te. Svi smo mi izloženi dugogodišnjoj dominaciji perfidne propagande. Nije lako odupreti se.
Ko se ne bi rasplakao kad sluša ispovest Slavka Tomaševića kako je bio zatvoren od OZNE u Čačku "od Nikoljdana do Savindana" 44/45, i kako je svojim rukama pokopao 1400 zverski umorenih žrtava OZNE.
I kad se to objavi u 200.000 primeraka.
A kad se neko zainteresuje, pa istraži, pa se ispostavi
- da nema ostataka ni jedne od tih silnih žrtava
- da Slavko Tomašević u to vreme nije ni bio u zatvoru, nego na frontu
- da "glavnooptuženi" Pantelija Vasović takođe nije bio u Čačku. Štaviše, nije bio nu u OZNI. Bio je u vojsci, u 22. srpskoj brigadi, na sremskom frontu, kao zamenik komandanta
- da obimni poimenični popis koji su sačinili ravnogorski simpatizeri uz pomoć matičnih knjiga, svedočenja i svih raspoloživih izvora sadrži ukupno 247 ljudi iz tri sreza - Čačka i okoline - kojima su uz pomeoć falsifikovanja uspeli nategnuti etiketu "žrtve OZNE" (većinom se radi o pogrešnim atribucijama, dva puta upisanim ljudima, odmetnicima likvidiranim s oružjem u rukama)
onda to objavi - niko.
Evo jedan koristan link
10000?
Onima u Blajburgu, oko 10000, zarobljenih muskaraca, podseca li te to na nesto?
Otkud ti ova brojka? Po svim mojim istraživanja, bilo ih je znatno više.
Njihov status bio je otprilike sledeći:
1) odbacili su višekratno ponuđenu amnestiju "svima koji nisu počinili zločine"
2) odbacili su pozive Tita, NKOJ, Kralja Petra II, Vlade Jugoslavije, jednoglasni savezničkog rukovodstva (Čerčil, Ruzvelt, Staljin) emitovan preko svih savezničkih radio-stanica da se stave na raspolaganje NKOJ i maršalu Titu
3) ratujući na strani okupatora, u ime zemlje koja je okupirala, rasparčala, formalno ukinula i opljačkala njihovu zemlju, počinili su delo veleizdaje
3) ratujući na strani najmonstruoznije ideologije svih vremena, počinili su zločin protiv čovečnosti.
Nad njima je izvršen sledeći postupak:
- svi za koje se moglo ustanoviti ili opravdano sumnjati da se u neprijateljskim snagama nalaze protiv svoje volje, da su prisilno mobilisani - oni su mobilisani u JA
-- oni drugi, dobrovoljci, osuđeni su po kratkom postupku na smrt i streljani.
Sad, nemoj me pogrešno shvatiti - da ja opravdavam ovaj postupak.
Samo ga objašnjavam.
Inače sam protivnik smrtne kazne, bez izuzetka.
1000
da ne licitiramo brojkama, ogromna je i ogroman je zlocin...
Ti ljudi su se nekome predali i posle toga izruceni svojim neprijateljima a zatim pobijeni...nemojmo o tadasnjim sudovima, ako necemo u formi da trazimo beg od sustine...Mnogo je primera kako su ti sudovi sudili...Za taj zlocin nikome nije sudjeno jer su se pocinioci nasli na strani pobednika i to je valjda svima jasno....
I nije Blajburg jedino lose sto suu partizani radili, u gradu u kom zivim (to sam negde pominjao) partizanske vodje Josip Majer i Borota (seticu se imena) su odsecale glave testerama...
ovo je kvalitetna građa:-))
partizanske vodje Josip Majer i Borota (seticu se imena) su odsecale glave testerama...
E, ovo je već zanimljivo. Da nije to iz brošure "Krvava lista komunističkih zločina u Srbiji", štampane u Beogradu 1942?
Inače, ovaj "vredan izvor" masovno se citira (čak i preštampava - imam primerak štampan u Čačku 2001!!!) kao da je Sveto pismo.
ne nije, to je svedocenje
ne nije, to je svedocenje ljudi koji su gledali, ti ako hoces veruj ako ne, ne moras. Ja verujem. I nemoj tim petparackim doskocicama tipa taj iz Cacka, pokusavati da opravdas ono protiv cega sav civilizovan svet vise od 50 godina borio. Ako mislis da su progoni, otimacina, preki sudovi, kozni mantili, sluzbeni putevi, lozaci beogradskog parketa, oni sto su u salone uvodili ovce, opancari i ostale secikese, dobro za ovu drzavu i da treba da im budemo zahvalni, misli. Ako mislis da je pravedan sud onih koje za egzekutore biraju rodjake zrtava "osudjenih", onaj (sud) kojim rukovode saraci i seoski nadnicari, Sud koji u danu osudi hiljade (biraj cifru) misli. Ako hoces da opravdas sistem koji je pobio vise nego fasisticki (doduse duze je i vladao to je valjda opravdanje) ako su umesto gasa koristi izgladnjivanje i to je opravdanje....sistem koji je opstajao na konclogorima i otimacini opravdavaj, samo molim te budi dosledan pa takve uvek opravdavaj.
Ja necu, meni ostaje samo da te podsecam da "postoje okolnosti" da se mogu "neke greske" opravdati, da je sve "jednostavno propaganda" ili da ti kazem da si dvolican..
poznajem stil
- president Ronald Reagan?
- senator Joseph Raymond McCarthy?
:-)))
saveznički i nemački komandant
Saveznički Komandant Sredozemlja Henry Maitland Wilsonpovodom ove njihove akcije, IV 1944. poslao je maršalu Titu telegram;
"„Veoma cenim rad vaše vojske u napadu na Mljet i Korčulu. Bio bih Vam zahvalan da isporučite komandirima i borcima moju čestitku za njihovu uspešnu borbu.
M. Vilson“"
Nemački komandant XV brdskog korpusa Rudolf Lüters je o radu 16 brigada (među kojima je bila i Prva dalmatinska) rekao sledeće:
"Tok borbi je pokazao da su komunističke snage pod Titovom komandom odlično organizirane, vješto vođene i da raspolažu borbenim moralom, koji izaziva čuđenje. Neprijateljsko komandiranje bilo je izvanredno pokretno — i u obrani — aktivno.
Karakteristični su bili masovni napadi prikupljeninar snagama na jednom mjestu izvođeni pri atmosferskim prilikama povoljnim za neprijatelja (kad je nemoguć rad avijacije) i to tamo, gdje naša artiljerija nije mogla dobro da djejstvuje. Komunistima je uvijek polazilo za rukom da izjednače svoj nedostatak teškog naoružanja i da koristeći mrak, maglu i kišu dođu na odstojanje bliske borbe, prsi u prsi. Pri ovome su se pokazali kao fanatični, krajnje uporni, dobri borci, koji odlično poznaju teško planinsko zemljiite.
Naoružanje komunista je bilo dobro. Raspolažu začuđujući velikim brojem automatskog oružja (puškomitraljezima, teškim mitraljezima, minobacačima itd.) i uz to obiljem municije. Svi se izvještaji slažu u tome, a i naši gubici dokazuju, da ovim oružjem umiju da rukuju.
Prvorazrednom obavještajnom službom (pomoću stanovništva itd.), rafiniranim korišćenjem zemljišta i kamuflažom (i uniformama svih vrsta), uvijek im je pošlo za rukom da našim trupama postave klopke."
Ali, naravno, ti znaš bolje
Nemouj o saveznicima, svima
Nemouj o saveznicima, svima su oni svasta slali...
i Cercil je nesto o tome...
je li?
a šta to?
Da zna kakvo zlo donose Tito
Da zna kakvo zlo donose Tito i partizani u Jugoslaviji ali da ga bas briga jer nece on ziveti tu, parafraza,
I posto zaista tesko otvaram stranicu odgovor i za gornji komentar:
Povrsno i frazerski o velikim zlocinima i stav da posto su postali (nisu bili od pocetka) antifasisti SVE im je oprosteno?
I Norvezani su imali Kvislinga ali pobednici nisu ukinuli sve osim njih samih..To sto je bilo gorih (?) ne znaci da ove treba slaviti...
nema probljem HCM
opet se slazem sa tobom.
Ali slavicu "ove", jer je ipak sa njima bio i clan moje porodice koga veoma cijenim i postujem i volim, i koji nikada nije dosao u poziciju poslije rata da se ponasa kabadahijski i osvetnicki prema "gubitnicima".
E zato cu vjecno postovati njega i njegov izbor.
ratovi, ratovi..
Potseti me ovaj post na priče moga dede.
Možemo mi pričati šta hoćemo ali partizani su umeli da ratuju.
Ideja.
Disciplina.
Strategija.
Sa te tri stvari se pobedjuje.
Bez toga imamo obezglavljene grupice sklone pljačci, zločinima, širenju mržnje.
Za to su primer četnici i skorašnji ratovi.
uvek
i nanovo bivam fascinirana kako su baš potomci tih i takvih partizana mogli da pristanu i gurnu svoju zemlju u ono što grof lepo opisuje kao obezglavljene grupice sklone pljačci, zločinima, širenju mržnje.Za to su primer četnici i skorašnji ratovi. ... ili je to samo vešta db propaganda ?
nije to tako jednostavno
ima tu jako mnogo propagande. Nacionalističke, s jedne strane, i liberalističke, s druge (mada je to, u suštini, ista strana).
Na primer, često se sreće teza kako su "političarima iz osamdesetih trebali ratovi". Koliko u tome ima istine?
Što se tiče vladajućeg estabilišmenta, ni najmanje. Doduše, ti ljudi su (uglavnom s pravom) zaboravljeni, ali i letimičan pogled na ovaj šturi spisak na vikipediji dovoljan je da se jasno vidi da tu nema ni ratnih huškača, ni ratnih lidera.
Milošević je, naravno, glavni primer. Međutim, on je primer nečega drugog. On je izveo puč unutar SK Srbije, oslobodio se ne-nacionalne opozicije, i preveo njene strukture na nacionalističke pozicije.
Sasvim nalik na ravnogorske pučeve koji su bili česti i brojni u prvoj polovini 1942. u partizanskim odredima. Sasvim nalik na legendarni slatkorečivi izlazak Baja Stanišića 11. februara 1942. pred iscrpljene, umorne i ozeble borce, sa tezom "niko ne sme da vas bije" i "narodna vojska, to sam ja". Što se završilo posle par dana sporazumom sa italijanskim fašistima.
Ovaj Miloševićev puč i prevođenje struktura na nacionalističke pozicije bilo je bogomdani argument ostalim "domoljubima" u drugim narodima. Tamo su doduše SK-strukture uglavnom ostale na ne-nacionalističkim pozicijama, ali su zato poražene na izborima. Za šta neprocenjivu zaslugu ima Miloševićeva zapaljiva retorika, i, naročito, retorika profašističkih jastrebova desno od njega koji su iskoristili njegov puč (Drašković, Šešelj).
Tako je došlo do nacionalističkog požara. Svi su, u osnovi, imali zajednički cilj (etnički čiste nacionalne države), i zajedničkog neprijatelja (bratstvo i jedinstvo, odnosno etničku toleranciju - odnosno do tada vladajuću ideologiju).
Ali, ko su ti ljudi? Zar nisu oni "potomci partizana"?
Naravno.
Neki su čak i bili partizani.
Na primer, Franjo Tuđman.
Na primer, Dobrica Ćosić. Koji su još šezdesetih počeli da vuku u nacio-smeru, pa su izbačeni iz redova "svojih". U redove "disidenata".
Među liderima, neki su bili proganjani i zatvarani, neki su bili miljenici sistema.
Što se masa tiče, tu je sve bilo stvar manipulacije i propagande. Neverovatno providne, bizarno besmislene, ali neverovatno uspešne.
Dakle, partizana nije činila partizanom uniforma, crvena zvezda, i pozdrav. Nego čvrsta, ponekad drastičnim merama nametana, doslednost ideji etničke ravnopravnosti, ekonomske ravnopravnosti i nužnosti borbe protiv fašizma.
U svakom partizanu čuči mogući četnik ili domobran. Ono što ga ipak čini partizanom, to je čvrsta spoljnja organizacija, ideja, i snaga karaktera da se izdrži u vernosti ideji.
U teška vremena, partizani su se brojali hiljadama. Kad su se vremena promenila, njihovi neprijatelji, oni koji su im "slali municiju kroz cev", pohrlili su u njihove redove, i naduvali ih na milione.
Kad to više nije bilo isplativo, vratili su se svome jatu.
"Stari sistem", naravno, snosi "objektivnu odgovornost" što je izgubio perspektivu, što je doveo zemlju u situaciju kad su neophodne reforme, a nije imao snage da ih povede.
I što je odgajio u svojim redovima toliku masu licemera, malograđana i karijerista.
To što su svi potonji zlikovci potekli iz struktura starog sistema, nije nikakvo čudo. Jer, manje-više, naše društvo je bilo visoko integrisano. Svi su učestvovali u njemu.
Ali, kako kaže naš narod, na muci se poznaju junaci.
A oni koji su poginuli kao partizani, ostali su partizani doveka. Zato i kažem: slava poginulim junacima.
apsolutno se slažem
...
Milošević je, naravno, glavni primer. Međutim, on je primer nečega drugog. On je izveo puč unutar SK Srbije, oslobodio se ne-nacionalne opozicije, i preveo njene strukture na nacionalističke pozicije.
Sasvim nalik na ravnogorske pučeve koji su bili česti i brojni u prvoj polovini 1942. u partizanskim odredima. Sasvim nalik na legendarni slatkorečivi izlazak Baja Stanišića 11. februara 1942. pred iscrpljene, umorne i ozeble borce, sa tezom "niko ne sme da vas bije" i "narodna vojska, to sam ja". Što se završilo posle par dana sporazumom sa italijanskim fašistima.
Ovaj Miloševićev puč i prevođenje struktura na nacionalističke pozicije bilo je bogomdani argument ostalim "domoljubima" u drugim narodima. Tamo su doduše SK-strukture uglavnom ostale na ne-nacionalističkim pozicijama, ali su zato poražene na izborima. Za šta neprocenjivu zaslugu ima Miloševićeva zapaljiva retorika, i, naročito, retorika profašističkih jastrebova desno od njega koji su iskoristili njegov puč (Drašković, Šešelj).
počelo je ranije
Submitted by gorran on Sun, 07/09/2008 - 18:56.
Pozorište je odigralo svoju ulogu u procesu "nacionalnog buđenja" još pre Miloševića, u procesu pripreme terena za budućeg Miloševića.
Kreatori duha vremena, umetnički autoriteti, tada su uživali u svom dvostrukom statusu: istovremeno su bili i miljenici režima, i disidenti. Književnici su u svojoj "glavnoj komandi" u Francuskoj 7 prebrojavali nenaplaćene žrtve, crtali mape i stvarali srpske autonomije. Pozorišni stvaraoci "marširali" su rame uz rame s njima. Setimo se samo najpopularnijih predstava iz tog vremena,
Valjevske bolnice,
Svetog Georgija...
Oni su svojim umetničkim jezikom "gradili" tezu o Srbiji koja je dobila sve ratove, a izgubila sve mirove, i o zaveri protiv nje.
Milošević je pobrao plodove, a nije isplatio dividende. Zato su se vrlo brzo ovi "nacionalni umetnički radnici" okrenuli protiv njega. Doduše, ne i protiv nacionalizma, naravno. I sad su prešli u legendu, ili su i danas violinisti na krovu demokratije u Srbiji.
da li je rat zaista produžetak
starog sistema?
Ili, naprotiv, konačna pobeda njegovih neprijatelja?
Mislim da možemo verovati sudu onih koji su u ratu najviše propatili.
U Federaciji BIH danas u svakom gradiću (zapazio sam Srebrenik, Maglaj, Gradačac, Gračanicu) imate brojna i aktivna društva "Josip Broz Tito" sa brojnim članstvom. Društvo u Travniku broji preko 400 članova. (U Srbiji nema ni jedno.)
U herojskom Sarajevu, i u herojskom Mostaru, glavne ulice i danas nose Titovo ime. Za razliku od "napaćenog" Beograda. Ili gradova u RS, u kojima je bilo moderno ime đenerala Draže.
Spomenik oslobodiocima u Titovoj ulici u Sarajevu.
(U Srbiji nema ni
(U Srbiji nema ni jedno.)
konacno nesto lepo i o Srbiji
Mislim da možemo verovati
Mislim da možemo verovati sudu onih koji su u ratu najviše propatili.
a ovo ti je bas nisko, komunisticki...
Zloupotreba patnji da bi "dokazao" svoju komunisticku nedokazivu teoriju. Ako ista znas znas da je Tito i pre toga na sta se ti tako bezobrazno pozivas bio najomiljenijii upravo u BiH.
U Beču i danas stoji spomenik Crvenoj armiji
I u Berlinu, takođe.
U Parizu Staljingradska ulica.
Samo mi smo ubeđeni da sve to treba poništiti, zaboraviti i obrisati.
Samo mi smo ubeđeni da sve
Samo mi smo ubeđeni da sve to treba poništiti, zaboraviti i obrisati.
"mi"? ti i ko jos?
Ili mislis da treba zaboraviti "greske promasaje pa i zlocine" jer jbg "bile takve okolnosti"
pa, na primer, ti
Samo mi smo ubeđeni da sve to treba poništiti, zaboraviti i obrisati.
"mi"? ti i ko jos?
Milošević, Đinđić, Koštunica, (i ostali)
Milošević je ukinuo ulice Maršala Tita, Bratstva i jedinstva, i sl, jula 1991. Zvezdu petokraku, 1. novembra 1991.
Đinđić je dovršio njegov posao. Izvršio je Miloševićevu odluku o skidanju petokrake sa gradske skupštine.
Dovršio je preimenovanje ulica. Na primer, u Kruševcu, za vreme vladavine DS-a, od 368 gradskih ulica, promenjen je naziv dvesta dvadeset jednoj. Nešto preko 60%. Needles to say, one koje imaju bilo kakve veze sa NOB, nisu preživele (osim jedne). Umnožile su se Majke Jugovića, Vidovdanske, Oplenačke, Svetosavske i sl.
I vi komunisti nekome
I vi komunisti nekome zamerate na tome?
Pa vi ste menjali imena gradova, brda, planina, vi kamen na kamenu niste ostavili a sad vi nekome zamerate....Ili ocekujete da ono sto ste vi postavili niko ne dirne za dok je sveta. Ocekujete da na skupstini glavnog grada stoji obelezje jedne partije i to partije koja je samo zlo donela? Mnogo je kume...
Tacnoo je da se preteruje u promenama naziva ali vi ste poslednji koji smete nesto o tome da pricate...
prestanite!!!
kada cete da obradite:
- sremski front
- ubijanja po beogradu i svim vecim gradovima kada su se 'oslobodioci' dovukli iza ruskih tenkova 1944. godine u srbiju
- pasja groblja
- preke sudove
- konfiskaciju
- nacionalizaciju
- prinudni otkup i 'kolektivizaciju'
- koncentracioni logor na golom otoku
- gubitak gradjanskih prava i zabranu studiranja pripadnicima 'burzoazije'
odvratna sumska bando!
---------------
smrt komunizmu i fasizmu
je li to kompletan spisak?
ako jeste, da počnem ja polako?
Ovde su osvetljeni neki aspekti "Sremskog fronta":
Sremski front
(zla) namera iza otvaranja Sremskog fronta
(ne)potrebnost Sremskog fronta
Nije ni ovo loše.
Ovde ima jedan broj slika.
Naravno. Sremski front zaslužuje mnogo više rada. Na primer, trebalo bi se pozabaviti time
- koje su slabosti jedinice NOVJ demonstrirale i zašto
- kakav je bio tok pojedinih operacija
...
A ni ovo nije nezanimljivo:
- šta je radio "srpski Čiča" za to vreme. Njegovo delovanje i delovanje "JVuO" pod njegovom komandom mnogo je direktnije povezano sa Sremskim frontom nego što se to misli.
U svakom slučaju, jasno je sledeće:
Sremski front samo je jedna od tema propagande.
Neverovatno primitivne, prizemne, nezasnovane na bilo kakvim činjenicama. Ali uporne. I uspešne. Nije teško lagati kad laž godi uhu slušaoca.
Evo jedan primer:
Ovo je naslovna stranica jedne knjige, koja se prodaje na svim kioscima širom Srbije:
Prikazuje grupu boraca Ljubićke čete Čačanskog NOP odreda "Dr Dragiša Mišović". U sredini sedi August Heler, komunista iz Austrije koji je mobilisan, dospeo u Srbiju, povezao se sa Čačanskim komunistima, i dezertirao u partizane sa sve oružjem i uniformom. Pamte ga kao hrabrog i dobrog borca, kome je upravo zbog toga poveren puškomitraljez. Poginuo je oktobra 1941. u napadu na nemački garnizon u Kraljevu. Ime mu je upisano na spomeniku borcima Ljubićke čete na brdu Ljubiću iznad Čačka:
Međutim, autor (Miloslav Samardžić, čovek sa apsolutno najvećim tiražom svih vremena u Srbiji), njegovo prisustvo u četi tumači kao - ni manje ni više nego - krunski dokaz "saradnje" partizana i Nemaca.
Ovog leta obišao sam Neke meni slabo poznate krajeve Srbije: bio sam u Surdulici, Vladičinom Hanu, Vlasotincima... Jedna slika bila je zajednička: u centru mesta kiosk sa novinama, cigaretama, osvežavajućim pićima i ukupno dve knjige u izlogu. Obe nove, u najlon foliji.
Jedna je:
Miloslav Samardžić: Draža Mihailović - biografija,
a druga
Miloslav Samardžić: Istorija ravnogorskog pokreta.
(Ovaj izvanredno zanimljiv i uticajan čovek inače je ekonomista po struci.)
"Podučavanje" očigledno traje i dalje, punom snagom.
Pa dobro Gorane, vidis li da
Pa dobro Gorane, vidis li da sve opravdavas cetnicima?
Mozes li da prihvatis da je podela na partizane i cetnike proslost?
Moze li se pricati o partizanima (komunistima) a da se ne pominju Samardzic i Pogledi?
Naravno, mene ta tema veoma zanima,
na primer, nisam baš siguran oko načina na koji su komunisti formulisali obaveznost borbe protiv fašizma 1941.
Tako je, na primer, pod udar došao iguman manastira Mileševa. Da bi pacifikovao teritoriju, nadležni italijanski komandant (eneral Đovani Espozito, inače član fašističke stranke) odlučio je da formira nekakvo nacionalno veće od desetak uglednih ljudi koji će aktivno raditi na sprečavanju ustanka. Jedan moj bliski rođak, inače univerzitetski profesor, je odbio. Drugi moj bliski rođak je prihvatio. Mileševski iguman je prihvatio.
Onda je to "nacionalno veće" potpisalo proglas protiv ustanka. Partizani su to protumačili kao izdaju, uhvatili igumana i streljali ga, novembra 1941.
Ili na primer, Milovan Anđelić iz Polja Kolašinskih, komunista iz dvadesetih i narodni poslanik na komunističkoj listi i kasnije na listi Radničke partije. On se upetljao u frakcionaške sukobe, nije bio u dominantnoj struji, pa je tako javno propagirao u svom kraju kako su partizani "trockisti" koje ne priznaje ni SSSR, ni zapad (inače jedan od omiljenih propagandnih motiva DM). Partizani su njegovo delovanje ocenili kao štetno po borbu, pa je po njega došla patrola i streljala ga.
Ili, slučaj Tadije Tadića, strica predsednika Tadića... I prilično dugačka lista "slučajeva"...
Ali, od nanosa ove potpuno nesuvisle - a tako uspešne - propagande, čovek ne može ni da dopre do konkretnih stvari...
I, čisto da ti ne ostanem dužan: ti si mentalna gnjida, vaška, povraćka i ispljuvak :-))
I, čisto da ti ne ostanem
I, čisto da ti ne ostanem dužan: ti si mentalna gnjida, vaška, povraćka i ispljuvak :-))
Jos mi kazi kako sam te zaduzio....mada ok, imas pravo da mislis tako...
Vidim pominjes clanove porodice, pa hajd i ja....
Ono oko Borote i Majera, majka moga oca je bila naterana da gleda to kasapljenje. U Valjevu se dogodilo, kasnije su ti "heroji" (nisu proglaseni za narodne) dobili svoje ulice, oduzete su im:)
Medjutim, nije to bila dominantna osobina partizana, tu se slazem ali ni antifasizam nije dominantna osobina. Njihova osnovna ideja i cilj je bila uspostavljanje komunizma a posto ti to ne ide u prilog o tome cutis...
a da nisi ti nešto pogrešno shvatio?
Ono oko Borote i Majera, majka moga oca je bila naterana da gleda to kasapljenje. U Valjevu se dogodilo, kasnije su ti "heroji" (nisu proglaseni za narodne) dobili svoje ulice, oduzete su im:)
s obzirom na dve činjenice:
1. Partizani su u Valjevo ušli 15. IX 1944. Pre toga Valjevo ni jedan dan nije bilo u njihovim rukama.
2. Borota i Majer su zarobljeni i javno pogubljeni u Valjevu od strane žandarma - u martu 1942.
2. Borota i Majer su
2. Borota i Majer su zarobljeni i javno pogubljeni u Valjevu od strane žandarma - u martu 1942.
Tacno.I?
nije mi na kraj pameti da okrećem na šalu
naprotiv, vrlo rado bih saznao nove činjenice.
Pitao sam samo kako su mogli da kolju u Valjevu, kad su smaknuti dve i po godine pre oslobođenja Valjeva.
Inače, postavlja se pitanje tumačenja i prenošenja. Jedna moja poznanica iz Srema mi je, na primer, pričala kako su dvojicu ukućana iz kuće njenog dede pobili partizani.
A onda sam upoznao njenu mamu. Koja mi je detaljno objasnila kako su tu dvojicu - njenog oca i brata - ubile ustaše, kao odmazdu nakon partizanske akcije. I da je ona zbog toga ogorčena na partizane.
Ja sam ti i pre rekao da sam
Ja sam ti i pre rekao da sam cuo od ocevidaca i da je to jedino sto znam.A znam da sam dobro shvatio, da su oni klali i terali druge da gledaju...Nije tesko naci jos neke koji o tome nesto znaju, pokusacu pa ti javljam...Znam da je moja baba vrlo cesto pricala o tome i uglavnom zavrsavala sa "cula sam posle da su kerove pobili zandar'i"....
unapre hvala!
Sve što je konkretna i objektivno potvrđena informacija umem da cenim - bez obzira da li i kome idu u prilog. Ovo nije utakmica.
Inače, pre nego što je devedesete ova propagandna kampanja počela, ja sam se pomalo bavio prikupljanjem informacija o partizanskim zločinima. To mi ni danas nije manje zanimljivo.
Ali, ovde se radi o opštem sudu, a ne o pojedinačnim slučajevima. Generalno, smatram:
- da su partizani kao vojska dali veoma značajan doprinos u najvažnijem ratu dvadesetog veka - ratu protiv fašizma
- da su partizani kao revolucionarni pokret iskreno verovali u svoje ideale, i, možda u većoj meri nego bilo koja druga revolucija - ostvarili ih u praksi
- da je pod zamahom njihove revolucije Jugoslavija ostvarila dramatičan civilizacijski napredak
i da zato - kao istorijska pojava - zaslužuju poštovanje. To jednostavno više nisu aktuela pitanja: nije mi poznato da se neko danas ozbiljno zalaže za komunizam, ili za Jugoslaviju. Otuda to nisu nikakva aktuela politička pitanja, pa da bi mi morali, na primer, da vrednujemo komunizam kao ideju.
U ovom trenutku, to je jednostavno pitanje civilizovanog odnosa prema istorijskom nasleđu.
Izvinjavam se :) Nisu svi partizani bili komunisti
i obratno. Ta generalizacija je tak primitivna.
A ti bi da procitas kako ti
A ti bi da procitas kako ti odgovara pa iako ne pise tako..
Primitino...:)
Dragi moj,
žonglirajući poluistinama svodiš sebe na poluistinu.
Kojim poluistinama Kiklope
Kojim poluistinama Kiklope dragi...
hajde nesto ospori od onoga sto sam rekao a nemoj zonglirati frazama....
Ako kazem da je komunizam los ti bi oo velikosrpstvu, ako kazem da su komunisti ukinuli demokratiju ti o poluistinama..
kojim poluistinama?
Izvinjavam se,
neču više :)
E jbg, Kiki
E jbg, Kiki
HCM wrote: Moze li se
Moze li se pricati o partizanima (komunistima) a da se ne pominju Samardzic i Pogledi?
Zašto, pa to je notorna činjenica za razliku od (osnovane)veze Nikolić -Antin, koja se ne prestaje pominjati.
Nije mi jasno zašto se toliko opirete
povratku pod kamen ispod kog su vam učitelji izmileli?!
kiklop wrote: Nije mi jasno
Nije mi jasno zašto se toliko opirete povratku pod kamen ispod kog su vam učitelji izmileli?!
Odbijajući da "tumačim" potpuno nebuloznu poruku koju šalješ komentarom, omašivši i subjekat i predikat, moram ti reći da su na mene mnogo veći uticaj imali profesori. Ne sporim da su neki dogurali do učitelja ali...
Ako je tako,
onda dobro :)
A da kreneš ponovo ono sa
A da kreneš ponovo ono sa "službom i saradnicima". Kud i kamo je lucidnije...
ušiteljica u pocepanoj haljini
Al si se ti ražestio skeneru.
Nema velikog previranja u historiji, kome se ne može pripisati gomila negativnih poteza.
Ti, umesto da lepo pitaš učiteljicu Historiju, žta je bilo, zašto je bilo i šta uraditi da opet ne bude,držiš je vezanu i tražiš da prizna tvoju istinu. Sve tvoje optužbe padaju u vodu pred tonom kojim ih iznosiš, jer taj ton govori da bi u datom momentu bio gori od onih koje optužuješ.
Grofe kome si uputio svoj
Grofe kome si uputio svoj koment?
malena,
pa skeneru....????
:)))
:)))
Jos kazi da si htela da me
Jos kazi da si htela da me branis:)))
za tebe :)
Napevao sam se ja ovoga Bio
Napevao sam se ja ovoga
Bio njegov pionir, srecom, nisam pionirka:)
uzgred - a ovo te pitam iz poštovanja,
kako te ne mrzi da propagiraš ovakve jeftine i očigledne falsifikate?
Ne propagiram nista, samo se
Ne propagiram nista, samo se zezam..
na ovom blogu je mnogo "falsifikata" fotomontaza... ni za koga drugog ti ne smeta osim za Tita? Nije valjda da mislis da je nedodirljiv?
Za ovaj ne znam da li je ili nije montaza a sve i da znam da jeste, postavio bih je...
Ja o Titu ne mislim da je "najveci sin naroda......." vec vest manipulator i covek koji je ukinuo demokratiju u drustvi u kome zivim, pa i u ovome sto sad zivimo ima njegovog udela...
Nekoliko teza o Kraljevini Jugoslaviji
... ukinuo demokratiju u drustvi u kome zivim, pa i u ovome sto sad zivimo ima njegovog udela...
- bila je to izrazito zaostala zemlja, u kojoj je gotovo pola stanovništva bilo bukvano - u smislu da ne znaju slova, a ne da nemaju osam razreda - nepismeno
- postojale su izrazite regionalne razlike: va civilizacija bila je koncentrisana u Sloveniji, delu Hrvatske, Vojvodini i Beogradu. Ostatak zemlje bukvalno nije imao ništa
- dve trećine stanovništva živelo je na selu. Od toga izrazita većina - sela u nerazvijenom području - u preekonomskom stanju naturalne privrede. Maltene sve potrebe su podmirivali svojim radom - kupovali su samo gas, so i kosu. Moj deda je prvi u selu - 1937 - dobio gvozdeni plug - inače se oralo drvenim ralom.
- bila je to zemlja čiji sistem nije omogućivao brži razvoj: 1921 od industrije živelo je 9% stanovništva, a 1941. 11%.
- bila je to patrijarhalna zemlja - žene nisu imale pravo glasa, bile su porodično, društveno i ekonomski podređene, i uskraćene u šansam na svim poljima
- politički sistem samo izdaleka je ličio na demokratiju. Maltene ni jedna vlada nije stvorena ni oborena u parlamentu - vlade su postavljane i rušene iz dvora.
- bila je to izrazito korumpirana zemlja, i u politici i u privredi
- i, naravno, zemlja koja nije mogla da izađe na kraj sa svojom etničkom i religijskom kompleksnošću
Jugoslavija 1940. i Jugoslavija 1980. - to je nebo