Mirjana Miočinović: Populizam i pozorište

Za nekoliko godina svoje populističke vladavine, Milošević je od naroda napravio frustriranu i agresivnu gomilu, čija je energija nezadovoljstva, gomilana decenijama, vešto kontrolisana i upravljena u željenom pravcu. Najpre su to bili Miloševićevi neposredni politički konkurenti, zatim su došle na red druge nacije, da bi na kraju ušla u opticaj teza o »planetarnoj zaveri«. Ova gradacija u snazi odabranog neprijatelja pojačavala je strah i osećanje bespomoćnosti i jačala privrženost onome koji se nametnuo kao zaštitnik. Pozorište je pratilo sve faze njegovog uspona, odigravši jednu od najsramnijih uloga u svojoj istoriji. Gradeći brižljivo privid subverzije, poigravajući se starim zabranama, ono je zapravo opsluživalo vlast i stvaralo prostor za nove tabue; umesto otrežnjenja doprinelo je novoj indoktrinaciji. Za ilustraciju dovoljna je samo sumarna klasifikacija dominantnih pozorišnih tema:
– kriminalizacija komunizma, njegovih ideja i vođa da bi se što ubedljivije stvorila iluzija o raskidu sa prethodnom politikom;
– rehabilitacija nacionalnih vođa (mahom kolaboranata), gonjenih od komunističkog režima;
– rehabilitacija dinastije, kulta pravoslavlja, svetaca i obreda, kulta krvi i tla;
– elaboracija argumenata za nacionalne rasprave i svađe, veliki bazar razloga za nacionalne mržnje.
A kad je posao obavljen, kad su iscrpljeni svi oblici glorifikovanja i ruganja, došla je na red zabava, umirivanje kolektivne nečiste savesti. U Beogradu bez stida funkcioniše velika mašinerija zabave (vodvilji, Meterlinkova Plava ptica, klasični baleti i opere čija oprema uveliko premaša materijalne mogućnosti zemlje): »muzika svira, zastavnik pocupkuje« (kako bi rekao Gogolj).
Masa, uz čiju je pomoć Milošević došao na vlast, nema više nikakve vlasti. Ona je vraćena u položaj deteta, u njoj se sistematski neguje osećanje zavisnosti, bespomoćnosti i uverenje da Država (a Milošević – to je država) ima neograničeno pravo presuđivanja i kažnjavanja.

* Iz Mirjana Miočinović, Pozorište i giljotina, Fabrika knjiga, Beograd 2008, str. 67–68.