Mitomanija i Koruptiokratija

„...Korupcija je u Srbiji i dalje sistemska, dominantna, na njoj počiva vlast... Problem je u tome što političke stranke ustvari jesu nešto što je često važnije ili snažnije od institucija, pa onda rad institucija zavisi od toga kako se političke stranke ponašaju... do danas su usvojeni osnovni antikorupcijski zakoni, formirana su tela, doneta je strategija za borbu protiv korupcije, ali viidmo da rezultata nema...nagodbama političkih stranaka donose se zakoni sa ozbiljnim nedostacima, formiraju se institucije koje nemaju snage da se bore protiv pojave zbog koje su osnovane. Institucije se više urušavaju nego što se stvaraju i ovaj zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije je najbolji primer za to.... Vlada pribegava ukidanju jedne institucije koja je tek počela da radi...a kad nema institucije onda samo donošenje zakona, osim što zbunjuje javnost i troši pare poreskih obveznika nema nikakav efekat. Zakon je slovo na papiru ukoliko nema institucija, ukoliko nema mogućnosti da institucija primeni taj zakon, onda zakon nema smisla donositi. I posebno treba voditi računa da se vlast, da bi prikrila da neće da se bori protiv korupcije ustvari više urušava institucije nego što ih stvara...naša izvršna vlast nikome apsolutno ne podnosi račune...“

Gošća:Verica Barać,predsednica Saveta za borbu protiv korupcije
Novinarka: Danica Vučenic,
Tekst za sajt pripremila:Tijana Tomanić

Dobro jutro, ovo je Kažiprst Radija B92, ja sam Danica Vučenić. Antikorupcijski zakoni trebalo bi da budu konačno od sutra na dnevnom redu u Skupštini Srbije. Uprkos hvali koja se može čuti od predstavnika vlasti na račun odlično napisanih zakona nismo dobili prelaznu ocenu iz predmeta borba protiv korupcije. Prema onome što je Transparentnost Srbije objavio naša ocena percepcije korupcije je 3,4 ista kao prošle godine i na listi od 170 zemalja smo 85. To znači da odlučna borba protiv korupcije i intenziviranje borbe protiv korupcije, te prioritet i prošle i ove Vlade opet borbe protiv korupcije, ostaju samo to što jesu, izgovorene ili napisane fraze. Iako je ministarka pravde izjavila da Savet za borbu protiv korupcije neće biti ukinut zbog osnivanja Agencije za borbu protiv korupcije, ljudi koji rade u Savetu ne veruju tim obećanjima. Zašto, jedno je od pitanja na koje će odgovoriti gošća Kažiprsta gospođa Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Dobro jutro, hvala što ste ovde. Šta vi znate o tome, hoće li Savet, Vladin Savet za borbu protiv korupcije biti ukinut ili ne?

Verica Barać: Ne znamo, jer nemamo nikakav odgovor od Vlade, odnosno Vlada sve ovo vreme se nije odredila prema radu svog savetodavnog tela. To ne mora da znači, znači samo donošenje zakona o Agenciji ne mora da znači, nije u direktnoj vezi, mada smo mi i ranije govorili Vladi da ona već ima telo za borbu protiv korupcije i da je potrebno samo da se poboljša njihov rad. Vidimo da se Vlada odlučila za jedan drugačiji koncept, to je da ipak donese Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, što je inače suprotno svemu onome što smo radili, dogovarali se zajedno sa stručnjacima Saveta Evrope kad je pre tri godine rađena strategija za borbu protiv korupcije.

B92: E, sada, da li je sa vama neko kontaktirao iz Vlade povodom vašeg Saveta poslednjih dana? Mi smo čuli ministarku pravde koja je rekla dva puta na insistiranje moje koleginice Antonele Rihe u Poligrafu da li će biti ukinut Savet - ne, decidirano. Da li je neko makar neslužbeno komunicirao sa vama u tom pogledu?

Verica Barać: Ne, ne, naši kontakti sa Vladom, odnosno poslednji razgovor Saveta i Vlade je bio pre tri godine. Premijer Koštunica i neki ministri oko izveštaja Saveta o Nacionalnoj štedionici.

B92: I posle toga?

Verica Barać: Posle toga smo samo pisali naravno Vladi, davali naše mišljenje, sugestije, slali izveštaje. Poslednji o kojem je bilo razgovora u javnosti, ali ne i razgovora u Vladi, je bio izveštaj o Luci Beograd.

B92: Kako je to moguće s obzirom da se vaša kancelarija, koliko sam shvatila, nalazi u zgradi Vlade?

Verica Barać: Jeste, pa to govori... mislim da ne svedemo priču na priču o Savetu. Savet je savetodavno telo Vlade i ako Vlada zaista želi da se bori protiv korupcije, njoj pored drugih tela svakako je potreban i Savet, jer problem korupcije u Srbiji je različit, bitno različit, što se iz svega ovoga vidi, od uobičajenog problema korupcije. Korupcija je u Srbiji i dalje sistemska, dominantna, na njoj počiva vlast. Znači, one osnovne pretpostavke za borbu protiv korupcije se ovde još nisu desile, tako da, ako Vlada zaista želi da se bori protiv korupcije ona će u ovakvoj ili u ovom ili u drugom vidu imati jedno telo koje će joj pomoći za borbu protiv korupcije, jer ne treba da zaboravimo, korupcija u Srbiji nije samo sukob interesa ili samo finansiranje političkih stranaka ili bilo koja pojedinačna stvar. To je problem sistema koji još uvek nije izgradio svoje institucije da može građanima da garantuje primenu zakona, odnosno da može efikasno da se bori protiv korupcije, što govori ovaj izveštj Transparentnosti. Na to je Savet ukazivao još mnogo ranije, da nema borbe protiv korupcije, da se tu zastalo i ono što mislim da je važno da svi razumemo, da priča ili velika priča o tome da li će sada biti usvojeni zakoni, da znamo da su svi osnovni antikorupcijski zakoni već usvojeni i oni se primenjuju. Ono osnovno pitanje treba da bude - zašto nema efikasne primene, odnosno zašto nema rezultata od primene.

B92: Koliko je opravdanje za istu ocenu koju smo dobili 3,4 percepcija korupcije ove i prošle godine, to što smo imali izbore, to što Parlament nije funkcionisao, to što je Vlada formirana izvesno vreme?

Verica Barać: To nema nikakve bliže veze, zato što ako imamo institucije, ako smo već... ako su doneti zakoni, a jesu, to treba da ide svojim tokom. Problem je u tome što političke stranke ustvari jesu nešto što je često važnije ili snažnije od institucija, pa onda rad institucija zavisi od toga kako političke stranke se ponašaju, da li su izbori, da li se formira Vlada. Zašto ovo govorim? Zato što to govori jednu drugu stvar, od 2002. godine kad je donet zakon o javnim nabavkama do danas su usvojeni osnovni antikorupcijski zakoni, formirana su tela, doneta je strategija za borbu protiv korupcije, ali viidmo da rezultata nema. Zašto nema? Dozvolite to da vam kažem, zato što se prvo, nagodbama političkih stranaka donose zakoni sa ozbiljnim nedostacima, formiraju se institucije koje nemaju snage da se bore protiv pojave zbog koje su osnovane. Institucije se više urušavaju nego što se stvaraju i ovaj zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije je najbolji primer za to. Moramo da znamo zašto, zato što je njegova materija u suštini i pretežnim delom rešavanje sukoba interesa. Zakon o sukobu interesa je donet pre 3-4 godine, formiran je Odbor za sukob interesa, institucija počela da radi i nije.. počela vrlo dobro da radi i bilo je jasno i njima i javnosti i stručnoj javnosti da osnovni nedostaci nisu u radu Odbora nego su u samom zakonu. E, sad, umesto da Vlada predloži izmene tog zakona, da se on poboljša, jer je jasno da se imovinske karte ne mogu sakrivati, da Odbor ne može da izriče samo moralne sankcije, to je svima bilo jasno. Vlada pribegava ukidanju jedne institucije koja je tek počela da radi. Reći ću vam samo da je Odbor radio samo 20 meseci kad je Vlada uradila prvi nacrt Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i predvidela ukidanje Odbora. Na taj način ne može da postoji nijedna institucija, znači, to je jedan dobar primer, naravno da ovi oko pravosuđa i mnogih drugih institucija su još tragičniji. Znači, na taj način ne može da se stvori insittucija, a kad nema institucije onda samo donošenje zakona, osim što zbunjuje javnost i troši pare poreskih obveznika nema nikakav efekat. Zakon je slovo na papiru ukoliko nema institucija, ukoliko nema mogućnosti da institucija primeni taj zakon, onda zakon nema smisla donositi. I posebno treba voditi računa da se vlast, da bi prikrila da neće da se bori protiv korupcije ustvari više urušava institucije nego što ih stvara.

B92: A kako vi to vidite da vlast prikriva...?

Verica Barać: Evo kako prikriva, pa nema razloga za donošenje zakona o Agenciji zato što je materija tog zakona nešto što već radi Odbor za sukob interesa. Odbor za sukob interesa je parlamentarno telo...

B92: Koliko razumem, taj Odbor nema ingerencije i da sankcioniše, a Agencija će...

Verica Barać: Pa, to se ne radi ukidanjem Odbora, to se radi izmenom zakona. Pa, ne možete vi svaki put kad vam se nešto ne dopada da ukinete insituticiju. Kad prodajte akcije Knjaz Miloša ne dopada vam se Komisija za hartije od vrednosti, vi je naterate da u toku dana donese dva rešenja o istoj stvari, oni svi podnesu ostavke, pa kako pokažu da su elastični i da trpe pritiske onda ih ostavite sledeće tri godine da rade, a svi su dali ostavke. Kada vam se ne dopada rad neke druge institucije vi je takođe razrušite u raznim aferama. I da kažem ono što je osnovno, korupcija je krivično delo, da bi bilo suzbijanja korupcije, pored prevencije i tako dalje, osnovna stvar je da korupcija kao krivično delo bude kažnjiva za sve bez izuzetaka po moći i položaju u vlasti, i da ne sme biti isplativa zato što je to krivično delo sa imovinskim efektom. U zemlji koja ima ovakav problem korupcije kao što vidimo je državni tužilac, javni tužilac 8 godina na ovaj ili onaj način vršilac dužnosti. Znači, nije slučajno da je on vršilac dužnosti, nije slučajno da je napravljeno da on bude nesiguran u svom poslu. Tužilac specijalni se bira na dve godine, što će reći da on nijedan predmet ne može da završi ako ne bude ponovo izabran. To se sve radi, sve sudije čekaju reizbor kao što znate, znači u takvim uslovima borbe protiv korupcije nema, jer nema institucija koje to mogu da rade.

B92: A zašto unapred osuđujete Agenciju koja će biti formirana na osnovu Zakona, da neće funkcionisati...?

Verica Barać: Zato što moramo da razumemo suštinu problema. Za taj problem je već donet zakon i već ima institucija, ne smete se poigravati ni sa institucijama, ni sa zakonima, ni sa ljudima u institucijama. Pokazalo se da Odbor dosta dobro radi, da ima rezultate i ugled, pokazalo se takođe što se Vladi verovatno ne sviđa, da tih 10 članova Odbora ne može baš lako da se pritiskaju, da su oni parlamentarno telo, da sa njima nije lako manipulisati...

B92: Mislite da će sa Agencijom biti lako manipulisati?

Verica Barać: Kako da ne, pa imate jednog direktora, pa to je već jedan projekat...

B92: Ali ima dosta predlagača i svaki od njih mora da da tri...

Verica Barać: Prvo, imate jednog direktora, pa zar nije lakše manipulisati ili korumpirati jednog direktora nego 10 ili 9 članova parlamentarnog tela? Kako da ne, drugo, umesto jedne institucije koja je počela i to dobro počela da radi vi ćete sada sve da vratite na početak. Nemojte da zaboravite da kada ukinete jednu instituciju kao što je Odbor ili bilo koju drugu vi ćete problem vratiti na početak, što mislim da je jedna od želja Vlade, da ono što je do sad uradio Odbor i svi oni pomaci koji su se tu desili da se oni prebrišu. Vratiće se od početka, jer će institucija naravno početi da radi od početka. Ima tu nekoliko razloga zbog kojih to Vlada radi. Jedan je da ove institucije koje joj se ne dopadaju ukine, da ove druge koje pomalo daju znake života uplaši, da pokaže kako je lako ukinuti jedno parlamentarno telo, kako je lako se poigravati sa institucijama i sa ljudima. I drugo, da deo odgovornosti za to što nema rezultata u borbi protiv korupcije sa Ministarstva pravde na primer prebaci na neku drugu organizaciju. Proći će dve-tri godine pre nego što će se razumeti da ta Agencija tako predstavljena ne može da ima nikakve rezultate. Zašto? Zato što sve osim sukoba interesa u nadležnosti te buduće institucije su određene koordinacije i izveštaji. Inače, da nas ne zabuni, ne može nijedno telo da koordinira rad drugih državnih organa u borbi protiv korupcije, jer osnovni organi su pravosudni, znači sud i tužilaštvo, zakonom je zabranjeno da neko koordinira njihov rad iako Vlada to voli da radi. Prema tome, izgubićemo vreme, kao što smo izgubili ovih nekoliko godina, uradićemo jednu novu eksperimentalnu stvar, a pritom, ja sam kada je predstavljen ovaj zakon, nacrt zakona u hotelu Mladost pre nekoliko meseci, kada sam govorila sve ove stvari, bili su ljudi iz mnogih institucija, bio je Drago Kos, ekspert Saveta Evrope, i kada sam ja rekla...

B92: Koji je inače direktor Greko, grupe zemalja Saveta Evrope...

Verica Barać: Kada sam rekla kakav je problem korupcija u Srbiji, podelila sam svima tamo izveštaj Saveta o Luci Beograd i rekla sam - jedan od razloga zašto se radi Agencija zato što se ustvari ima namera da to bude jedan od razloga da se ukine Savet, jer se kod nas želi da nemamo nikoga ko bi mogao da napiše izveštaj o Luci, o C Marketu, o Nacionalnoj štedionici, o Sartridu...

B92: Zašto mislite da oni ne bi napisali izveštaj, pošto vi pišete izveštaj, nisam shvatila da se bilo ko u Savetu plaši iako ste Vladino telo?

Verica Barać: Pa, razlog jeste formiranje Agencije da to ne bi, jer je to državno telo, to nije savetodavno, ono ima tačno određene nadležnosti. Oni će se baviti sukobom interesa, oni će se baviti pisanjem određenih izveštaja. Znate, oni će biti prebačeni na drugi kolosek. Imaćete... i tu se već vidi, znate, ova birokratija, odnosno kadar iz raznih političkih stranaka kojima su narasli apetiti bi hteli državna nameštenja, pa sad umesto Odbora za sukob interesa koji ima 10-15 ljudi koji su vrlo dobro radili se predviđa jedno glomazno i skupo telo, 150-160 ljudi...

B92: Sad, bilo je reči da će ti ljudi biti inkorporirani na neki način u Agenciju.

Verica Barać: Verovatno, ali to su verovatno neki dogovori sa ljudima, onda se tu radi o nameštenjima, a ne o institucijama, ja govorim o institucijama. I da vam kažem šta je rekao taj Drago Kos, kad sam to rekla, rekla sam - evo, taj izveštaj o Luci Beograd, smatramo da je vrlo važno da se prosto taj fenomen korupcije vidi kao problem, da bismo znali da ga treba rešavati i da bi nalazili način za rešavanje. Onda je on na kraju ipak rekao - ako je ovo što je gospođa Barać rekla, a vidim po svima vama da vi znate da je to tako onda mi sa ovim nacrtom zakona činimo veliku grešku, jer ćemo ukinuti postojeće institucije, a nećemo ništa valjano napraviti, još ćemo izgubiti vreme zato što dok ta institucija počne da radi. Vi znate, Zakon o državnoj reviziji donet je pre više od tri godine, još uvek se bez ikakvog uznemiravanja u javnosti, što bi trebalo, priča kako oni nemaju prostor, kako oni nemaju uslove. Pa, mi smo jedina zemlja u Evropi pored Vatikana koja nema državnu reviziju. A šta to znači? Nema eksterne kontrole javnih finansija, javnih fondova. Od 2002. godine u parlamentu Srbije nije usvojen nijedan završni račun budžeta. Kada pitate Parlament, i to smo kad smo razgovarali dva dana o revizorskim institucijama, tada nam je predsednik Odbora za finansije Parlamenta rekao - mi ni ne tražimo od Vlade te izveštaje, jer nama nema ko to da pregleda, nema ko to da revidira. To je jako važno da se razume. Umesto priče o tome zašto postojeće institucije nemaju uslova da rade, zašto se stalno urušavaju, šta je sa komisijom antimonopolskom, šta je sa komisijom za hartije od vrednosti, šta je sa državnom revizijom. Onda se kao jedan fini šlager koji treba sve da zbuni ispriča pompezna priča o Agenciji, koja inače ništa suštinsko, zapamtite, neće i ne može raditi osim Odbora, zapamtite i pogledajte. To finansiranje političkih stranaka koje je jedan od najvećih problema korupcije u Srbiji se spominje samo u nabrajanju nadležnosti te institucije. Dalje u razradi tog zakona se to više nigde ne pominje, jer se ponovo izbeglo da se suština problema otkrije, a to je korupcija u načinu finansiranja političkih stranaka, u tome da nema nikakve kontrole, da su političke stranke nešto kome pripada po nekoj podeli i javna preduzeća i važni državni poslovi. I onda ćemo sve to da zamaglimo tako što ćemo sada da napravimo jednu priču, a bogami, i korisnu stvar, da napravimo jednu glomaznu instituciju gde ćemo sve svoje partijske kadrove da zaposlimo. Imaćemo jednog direktora koga ćemo naravno lako moći da kontrolišemo i on će lepo reći kako je sve u redu, kao što je i za druge stvari, imamo institucije, sve je u redu, a onda kad pogledamo, onda su nam rezultati takvi.

B92: Da, međutim, koliko sam razumela, ne može član partije da bude u toj Agenciji...

Verica Barać: Pa, jeste nekad čuli da su priznali za nekog...? Pa, je l' vi znate da je Narodna banka nezavisna institucija navodno, guverner ne može biti član partije, ali je mesto guvernera se određuje koalicionim sporazumom političkih stranaka.

B92: Koliko je... gospodin Kos je inače dao intervju jutros Presu, juče je ta novina pisala, i ne samo ta, o tome kako izveštaj Greko grupe zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope prilično će biti negativan. On je rekao da su najveći problemi, koliko ih on vidi, velike investicije, nedostatak političke volje i da je situacija apropo korupcije ovde prilično zabrinjavajuća za grupu zemalja koje se bave time u Savetu Evrope. Koliko je uticajna ta grupa zemalja, koliko je važan taj izveštaj?

Verica Barać: Pa, bio bi važan verovatno kada bi stvarno postojala ta volja za borbu protiv korupcije. Odavno se ovde odlučilo da umesto ozbiljnih reformi koje moraju dugoročno i istrajno da se sprovode, da se rade razne kozmetičke promene, koje će da prikriju suštinu stvari misleći da ako mi sakrijemo da problem postoji, da on stvarno neće da postoji. Ne, ovo što je pričao gospodin Kos ili što kaže izveštaj Greko, to je nešto što mi odlično ovde sami znamo. Mi znamo kakvo je stanje u pravosuđu, mi znamo zašto su nam institucije u takvom stanju, mi znamo da ovde umesto ozbiljnih reformi se svaki čas donose novi zakoni, stvori se institucija, pa joj se na primer dve-tri godine ne da da radi i kad počne da radi ako se nekome zameri onda se ukine. Sećate se Antimonopolske komisije, to je dobar...

B92: Evo, vi niste ukinuti već dosta... do 2001. kada ste osnovani, ako se ne varam, a najžešći ste kritičar Vlade, čak žešći od...

Verica Barać: Pa, to znači da je ideja Đinđićeva bila dobra, znači da je to bila dobra, jer on je znao svakako, to je uostalom svi znaju, on je verovatno hteo to sebi da prizna, da je problem korupcije u Srbiji drugačiji, da je Vladi zaista potrebna pomoć. Nezavisno od svih institucija pomoć u borbi protiv korupcije, jer to nije lako rešiti. Zaista nije, jer prvo nasleđe je jako teško, drugo, mi nismo imali tranziciju, mi prosto u nju nismo ušli, jer ne postoji nijedna zemlja koja je ozbiljno ušla u tranziciju da nije otvorila tajne dosijee, da nije raspustila tajne policije, da nije otkrila kako se postao tajkun, kako su se mnoge stvari desile. Mi znamo da je sve to kod nas, time što su se finansirale sada neke druge političke stranke, polako prešlo na drugu stranu. I mi sad imamo, i to ne sada, nego odavno, imamo jedan ozbiljan kontinuitet sa Miloševićevim režimom, prema tome, čak i da kažete da u postojećim uslovima neko želi nešto ozbiljno da radi, ja stvarno mislim da mu je potrebna pomoć. Zašto Savet nije ukinut? Pa, verovatno zato što je bio savetodavno telo i zato što ne može da donese rešenje kao što je donela Antimonopolska komisija, koje se Miškoviću ne dopadne pa onda krenu da ukidaju Antimonopolsku komisiju ili da posle dve godine ministar kaže da nema monopola, što utvrđuje statistika i da je to relevantan državni organ. Pa, onda se pitamo šta će nam zakon antimonopolski, šta će nam Komisija, statistiku smo imali pre toga. Znači, jedan od razloga jeste zato što Savet jeste savetodavno telo, on napravi izveštaj koji niko nikada nije osporio sa ozbiljnim i valjanim razlozima, ali nije nešto što je akt državnog organa. Naravno, napravi se ona zabuna u javnosti, pa kaže - pa, dobro, napravili su izveštaj, ali šta s tim, da se ne bi postavilo pitanje zašto to nije procesuirano, odnosno, kakvo nam je stanje u tužilaštvu i sudu kad oni ne smeju da procesuiraju nijednu stvar, a mi znamo. I druga stvar je što i po istraživanju Transparentnosti Savet uživa najveće poverenje građana, jer građani su verovatno dobro videli da Savet ne radi niti za jednu političku stranku, da ima prosto jedan odnos, da nas zaista interesuje taj problem ili fenomen korupcije, interesuje kako jedna zemlja sa ovako uruženim institucijama i sa ovakvim siromaštvom i sve drugim što imamo, kako bi mogla da postepeno izlazi iz tog problema. Znači, da krene na onaj put. Niko ni ne očekuje niti treba da očekuje da to može da bude brzo, borba protiv korupcije u Srbiji je jedan dugoročan i istrajan proces, da pre svega napravimo one pretpostavke i u političkoj podeli vlasti ili u pravnoj podeli vlasti. I u dobrim zakonima, i u njihovoj međusobnoj usklađenosti i u sigurnost i stabilnosti institucija, i u odgovrajućem kadru. Naravno, za to treba da postoji makar dobar put, znate, da ste dobro krenuli, jer ukoliko možete da tri godine pričate da nema poslovnog prostora i ostalih uslova za državnu revizorsku instituciju i da nema kadra. Pritom su svi zaboravili da je 12.500 kvadraga poslovnog prostora ZOP-a sa softverima, nameštajem, umetničkim slikama jednostavno otišlo nezakonitim raspolaganjem prvo guvernera, tako što je to ustupio tri godine besplatno, a onda se sećate na koji način je deo toga prodala Vlada. Pa, kad pogledate te prostorije SDK i kad se pitate i ostale zemlje, Slovenija na primer, i druge koje su bile u Jugoslaviji su iz tih, da kažem, imovine, kadra, resursa, krenuli da prave računski sud ili državnu reviziju, a mi smo u međuvremenu sve to rasturili. I samo vas molim da kažem jednu stvar za koju mislim da je jako važna. Nekako kod nas nije sramota reći da mi nemamo kadar za državnu reviziju, pa nemamo kadar za tužilaštvo, pa nemamo za sud. Da li je moguće da su sve zemlje iz bivše Jugoslavije imale kadar za to, i Makedonija i Crna Gora i Hrvatska i Slovenija? Da li je moguće da mi stvarno mislimo da smo toliko lošiji od svih njih, da su oni imali kadar... Ja mislim da ne, radi se o nečem drugom, ukoliko vlast na ovaj način se poigrava i sa institucijama i sa kadrovima neće više niko imati poverenja da dođe da radi tako teške i odgovorne poslove kao što je državni revizor, državni tužilac. Nemojmo da zaboravimo da je 2001., 2002. godine na poziv Vlade su najugledniji, najstručniji prihvatali te važne poslove, a onda su prošli kroz sve ono što su prošli članovi Saveta, što su prošli članovi Antimonopolske komisije i Odbora, ako hoćete za sukob interesa. I svako ko je radio u instituciji koja se nekoj političkoj stranci, nekom ministri ili nekom tajkunu zamerila. Sećate se da je to samo u Srbiji moguće da ministar izađe i kaže da će sud biti demontiran, da će biti giljotina propisa, da kada na primer se radi u Komisiji za hartije od vrednosti onda se kaže - oni su postupali po pritisku, znači bili su korumpirani. Kad se donese rešenje o monopolu onda se kaže - oni ništa ne znaju, kad Savet uradi izveštaj, koji zaista nema nikakav valjan razlog za osporavanje, onda se kaže - nemaju oni pojma, to su babe narikače. E, sad, kad se tako ponašate i prema ljudima i prema institucijama onda je naravno da ste oterali sve one koji su stvarno nešto mogli da urade, ostali ste sa proverenim i odanim partijskim kadrovima koje ćete menjati kako vam bude palo na pamet. Oni će biti vrlo zadovoljni da su dobili neko nameštenje, pa ćete ih sledeći put ubaciti u neki drugi bubanj i onda ćete naravno, ovoj javnosti ovde reći da je Srbija toliko jedno pusto polje, da ona nema sve ono što ovi drugi oko nas imaju.

B92: Međutim, ono što je bitno da sem političke volje i svega ostalog, bilo nje ili ne, je da će nama za naš strateški cilj, a to je koliko sam razumela priključenje Evropskoj uniji, biti potrebni rezultati u borbi protiv korupcije i za to će se i pitati taj Greko koji daje izveštaje. I ono što pred kraj emisije želim da vas pitam je, juče smo i prekjuče glavna tema ovde je bio Sporazum sa NIS-om, to je velika investicija. Slušali smo gospodina Šojgua koji je bio prilično ljut na konferenciji za novinare, kada je rekao - ne možete vi auto da procenite da vredi toliko, a da posle tražite kada sklopimo ugovor da vredi neku drugu cenu. Kako vama izgleda taj ceo...?

Verica Barać: Pa, kao i svi drugi veliki državni poslovi koji su ustvari partijski poslovi, koji su poslovi jedne partije ili jedne grupe ljudi, zato što se to radi krajnje neozbiljno. Znači, to vidimo, ne samo što nam čine veliku materijalnu štetu, nego nam čine štetu i ovako. Pritom ne mislim da je sporazum nepotreban ili da je tu nešto loše, ali ukoliko se stvarno zaključi jedan ozbiljan ugovor i sporazum, a onda se posle toga ide na procene, onda Vlada sama o sebi, mislim Vlada u kontinuitetu, ne o personalnom sastavu, o sebi govori na jedan veoma neozbiljan način. Znači, ukoliko je tada kada je napravljen sporazum to Vlada imala određene procene, a znamo da je NIS imao privatizacionog savetnika, onda se nadamo da je ona ukupno, znači ne gledajući samo NIS, ukupno gledala ceo taj problem, i gasni aranžman i da je napravila jedan sporazum najbolje što je umela ili najbolje što je mogla. Pritom smo videli da je pored premijera, ministara, predsednik države bio na potpisivanju tog sporazuma. Normalna stvar je da kada potpišete jedan ugovor da pokazujete jednu solidnost i jednu prosto čestitost da to sami poštujete, a onda smo videli da je moguće da kod nas ministri koji su bili u toj Vladi koja je potpisala taj.. zaključila taj sporazum posle idu na naknadnu procenu. Naravno da onda druga strana reaguje na taj način, jer mi stvarno pokazujemo da smo vrlo nekorektni, vrlo nesolidni, jer je to prosto nedopušteno, da ne poštujete ono sami što ste zaključili. I to je ono što ostaje pitanje i za javnost, šta to znači procena kad ste nešto prodali, šta to znači da pre toga niste to sve uradili. Drugo, kakvi su efekti toga i koliko puta građani ove države treba da plate jednu te istu stvar i da još vodimo računa da pritom imamo i druge aranžmane, kao što je Fiat, koji takođe zavisi od tog stava Rusije, da li se ukupno o tom problemu negde vodi računa. Ono što takođe mislim, ne samo za to, naravno, ovo je završen posao, pa to treba poštovati, ali to je da se na razne načine kad god može zaobiđe tender, zaobiđe jedan postupak koji je zakonom predviđen. Nije dozvoljeno, nije ni.. ne samo što nije dozvoljeno, nego nije dobro da se to radi u neposrednim pogodbama i neposrednim dogovorima. Govorim i o Fiatu, odnosno Zastavi. Ne treba... čak da kažemo da li po zakonu je nužno da to uradite. Da se podsetimo..... Znači, o čemu se radi, na primer o Zastavi i o Fiatu. Zakon o privatizaciji govori samo o aukciji i o tenderu, ovde se izbeglo to pa se primenjuje Zakon o preduzećima, ali svejedno, ni u jednom zakonu ne treba da piše da bi vlasnik, u ovom slučaju država, trebala da vodi računa kad radi neki posao, odnosno da će svako ko je vlasnik, a tako treba da se ponaša i država, jer u ovom slučaju je ona vlasnik, da traži najbolje. A kada tražite najbolje onda nećete da napravite dogovor odjednom samo sa jednim, nego ćete napraviti sebi mogućnost da izaberete iz više mogućnosti. To je nešto što će raditi svaki vlasnik i to ne treba nikome da se objašnjava. Ovde kada to kažete onda se kaže - pa, gde to piše. To nigde ne treba da piše, posebno kad su državni poslovi u pitanju, to posebno treba raditi sa posebnom opreznošću, jer ne samo da tu postoji mogućnost da vas ti neposredni dogovori uvek mogu asocirati na korupciju. Ne mora čak ni to da bude, može da bude da prosto se u takvim pregovorima loše prođe zato što očigledno da naš pregovarački kapacitet i naše prosto mogućnosti Vlade su veoma male, jer se sećamo i kod NIS-a...

B92: Koji je takođe mogao tender da bude raspisan, je li tako?

Verica Barać: Jeste, i takođe se sećate da kada je bilo primedbi i onda zašto je to urađeno na taj način, da je jedan ministar tada u Vladi rekao - pa, kako mi uopšte smemo Rusima da pomenemo tržišne uslove. Zamislite kakav je njihov pregovarački kapacitet.

B92: Da, mi ustvari ne znamo uslove pod kojima će funkcionisati...

Verica Barać: Ne, jer to se radi tako, na taj način se to radi. E, sad, verovatno što se ovog sporazuma tiče, ako to stručnjaci su valjda procenili, ako se ukupno to kaže da je dobar posao za državu zbog gasa i zbog toga, onda bi to... to je stvarno pitanje...

B92: Mada ne znamo da li će gasovod biti krak, magistralni...

Verica Barać: Ali to je ono kako naša vlast može... kako može da se poigrava sa interesima države zato što upravo je napravila ambijent u kome nema nikakve odgovornosti za vršenje vlasti. Od onih detalja tipa da se ne podnosi nikakav izveštaj, vi znate da naša izvršna vlast nikome apsolutno ne podnosi račune, da naravno živimo u ambijentu gde su mediji dosta kontrolisani, da u političkoj kampanji možete, stranačkoj, da izjavite šta hoćete, niko vas neće to sutra podsetiti, da možete koalicionim sporazumom da se dogovorite da prekršite koji god hoćete zakon. I da napravite veliku štetu nekim drugim koalicionim sporazumom, sledećim će to biti potpuno anulirano.

preuzeto sa B92