biciklisti su smradovi
Prvo, da se razumemo:
Ja sam biciklist - ali to me nimalo ne sprečava da mrzim bicikliste.
Naprotiv.
Jer, biciklisti su obična lažljiva govna i nemoralni beskičmenjaci.
Naravno, postoje biciklisti - lideri, trendseteri, koji promovišu jedenje govana.
I biciklisti-naivčine, koji entuzijastički primenjuju ovu osveštanu delatnost, verujući da svakim zalogajem doprinose napretku civilizacije.
Biciklisti jedu govna na mnogo načina, i sa mnogo različitih začina:
Ali imaju dva glavna istočna greha, od kojih sve počinje.
Prvi je kapitalizam. Kao fol, tržište je jedan prirodan-društveni proces, koji samo treba pustiti da radi, i on će sam od sebe sve da stavi na svoje mesto. Rešiće moralna, socijalna, ekološka i uopšte civilizacijska pitanja.
Trt.
Naravno, svako sa imalo mozga može da vidi iz aviona da je, za početak, sam osnovni postulat, sam koncept prirodnog društvenog procesa contradictio in adiecto. A ostala nadgradnja je još u gorem stanju.
Drugi je yugo-specific. Bicikliste su, kao što je poznato, malo očepile službe. Malo su ih pratili, malo privodili na saslušanja. Jednog mog prijatelja su privodili na "informativni" da objasni zašto je crtao kostura na košarkaškoj tabli. Istini za volju, i ja sam dvaput dobio pendrekom po leđima za neka mladalačka izmotavanja.
E pa zato su biciklisti bili mnogo iznenađeni i uvređeni.
I mrzeli su proklete konzervativne komunjare.
I onda su naseli.
Napravili sranje.
Kad je, krajem osamdesetih, onako prevratnički, euforično i podlo, eksplodirao paranoidni nacionalizam i šovinizam, i kad su poslednji ostaci biciklističke ideologije pokušali da mu se suprotstave svojim zastarelim oružjima poput parola "bratstvo-jedinstvo" i "socijalno pre nacionalnog", biciklisti su se, bez imalo moralnih skrupula, uortačili sa nacošima.
Došle su devedesete. U Srbiji licemerna populistička arhilopovska populistička diktatura sa nacio-patriotskom retorikom. U Hrvatskoj, to isto plus otvoreno koketiranje sa nacizmom i genocidnim idejama. U Republici Srposkoj, eksplicitni "blut-und-boden" fašizam.
A biciklisti? Oni mirno i licemerno falsifikuju liniju fronta, i, umesto da se bore protiv fašizma, bore se protiv - komunizma.. Kojeg inače nigde nema. Zbog čega je tako privlačno i isplativo boriti se protiv istog. I stupaju u otvorenu koaliciju sa nacio-militantima. (Doduše, tu i tamo neki od njih diskretno nešto izjavi protiv "negativnih pojava", čisto da bi spasio svoju dušu.) Tako npr Nebojša Popov (kome inače svaka čast na "Republici" i mnogim drugim stvarima) u knjizi "Srpska strana rata", u vreme kad nam pred vratima divlja manifestni fašizam, ceo svet bruji o etničkom čišćenju i genocidu, a naš vrli Nebojša beskompromisno napada - partizane i narodnooslobodilačku borbu. Aktuelno, moralno, i precizno, nema šta.
Zato su nam devedesete protekle u istorijskom, društvenom i političkom košmaru. Ali, iznad svega moralnom. Jer, praktično niko u opoziciji - a kamo li u vlasti - nije se usudio ni da spomene ime Nečastivog, ime zla koje je besnelo oko nas, a koje smo sami proizvodili. Velikosrpski genocidni fašistički projekt.
Zato se ni petog oktobra ništa nije promenilo. Otišao beskrupulozni nacionalista, došao beskrupulozni nacionalista.
Biciklisti su konačno smogli snage da javno kažu "nacionalizam ne valja" i da politički stanu iza tog stava - tek 2005. Da kažu da je beskrupulozni nacinalizam proizveo razarenje, zlo i genocid. Bol i sramotu.
Ali i dan-danas među njima su brojni bivši es-pe-o-ovci i njima bliski teoretičari. Oni su odricanje od nacionalizma prihvatili samo kao sugestiju zapada na kojoj se mogu zaraditi neki politički poeni - prvenstveno u međunarodnim okvirima.
Zato i dan-danas moj drug koga volim cenim i poštujem, a jedan je os poslednjih pa neću da ga imenujem, ne može da razluči dva različita procesa i dva različita, suštinski nepovezana procesa. Zato mora da, nakon što sa uverenjem ustvrdi da je nacionalizam-koji-se-razvio-u-fašizam destruktivvni zločinački subjekt i za gigantsko pomračenje devedesetih, mora da doda "i Titoizam".
Zato što su ga, zaboga, jednom privodili da objasni zašto crta lobanje sa ukrštenim kostima.
Titoizam je razvio unutar sebe gigantsku količinu licemerja, i izazvao je neke, potpuno bespotrebne tenzije. Ali, on je definitivno bio direktna suprotnost zloduhu devedesetih; nacional-fašizmu. U tom pogledu, što se tiče naših devedesetih, njegova glavna "krivica" (u stvari, slabost) bila je u tome što je bio suviše crvotočan da bi se suprotstavio.
Naravno, ja se ježim od komunizma i iskaču mi crveni pečati na koži. Ali o mržnji prema komunizmu sledeći put.
Sad sam tu da izrazim svoje gnušanje prema komunizmu, njegovom beskičmenjaštvu i licemerju. I, iznad svega, njegovom propuštanju da se frontalno suprotstavi generičkom zlu i pravom arhineprijatelju u našoj kući.
Naravno. biciklisti nisu glupi. Samo nemoralni.
Zato su oni smislili jedan broj privlačnih koncepata za zamagljivanje i kvazi-tumačenje stvarnosti.
Jedan od najuspeijih je naravno UDBA.
Kao, eto, postoji tajna služba koja ima neograničenu moć i koja iz senke upravlja društvom i državom.
Brankica je to lepo objasnila. Osamdesetih je bila čak toliko moćna da je uspela da prikupi dva-tri podatka o Gojku Nikolišu i da ih dostavi zainteresovanim političarima da napišu denuncijantsku "humoresku".
Kakva zapanjujuća svemoć!
Dakle, državm i društvom - naravno - vlada UDBA.
Ova hipoteza je direktan naslednik izuzetno uspešnih i izuzetno toksičnih po razum teorija zavere sa kraja osamdesetih. Samo da podsetim, tada je vaskoliko pučanstvo bilo duboko ubeđeno da postoji kosmička judeo-masonska vatikansko-komiternovska zavera protiv srpskog naroda. A iz same činjenice postojanja gigantske zavere logički neoborivo je sledilo da Srbi očigledno raspolažu nečim što niko drugi nema, da su oni kolevka i poslednja odbrana civilizacije.
Isto je i sa UDBA-teorijom. Samo ona ne uzdiže na pijedastal ceo srpski narod, nego samo "drugu Srbiju". Sve divne i lepe "napredne" i "proevropske" i pro-tolerancijske snage sa oduševljenjem su zagrizle ovaj otrovni mamac. Peščanik-ekipa, LDP-ekipa, NGO-korpus, Brankica-Insajder, ... blogeri na ovom blogu... Već godinama se pripremaju čitavi filmovi i serije po tom scenariju.
Bez imalo respekta prema osnovnim postulatima istorijske nauke, prema elementarnoj logici i zdravom razumu.
Istorija nas odavno uči da nikad u istoriji mala grupa zaverenika, tajnih agenata ili marsovaca - ma kako dobro organizovana, nikad ništa stvarno nije postigla. Istoriju kreiraju stvarni i konkretni, ekonomsko zasnovani, interesi širokih formacija. Zaverenici, čak i kad postignu neku personalnu promenu (dokle seže njihova moć), njihova se "pobeda" munjevitom brzinom razvodni i pretvori u sistem u kojem jedna realna istorijska društvena formacija uspostavlja svoj društveni proces. Zaverenička "pobeda" uvek je samo formalna, u najboljem slučaju.
Optužiti tajnu službu za istorijske događaje, otprilike je isto tako dubokoumno i promućurno kao optužiti pištolj za ubistvo, a ne onoga ko je njime rukovao.
Naravno, nije to sasvim besmisleno. Tajne službe možemo - i treba - rasformirati. Treba ukinuti proizvodnju vatrenog oružja. Ali, time se ubistva neće sprečiti. Samo će se vršiti noževima.
I šta ćemo onda? Ukinuti proizvodnju noževa? Oklagija? Čekića i pajsera?
Ja sam dakle biciklist, ali mrzim bicikliste iz dna duše.
Dakle, dame i gospodo biciklisti, glupi ste, nemoralni i neiskreni prema sebi.
Ali vi niste u stanju ni da se stidite zbog toga, pa moram ja da se stidim za vas.
liberal adjective 1
liberal
adjective 1 willing to respect and accept behaviour or opinions different from one’s own. 2 (of a society, law, etc.) favourable to individual rights and freedoms. 3 (in a political context) favouring individual liberty, free trade, and moderate reform. 4 (Liberal) (in the UK) relating to the Liberal Democrat party. 5 (especially of an interpretation of a law) not strictly literal. 6 given, used, or giving in generous amounts. 7 (of education) concerned with broadening general knowledge and experience.
noun 1 a person of liberal views. 2 (Liberal) (in the UK) a Liberal Democrat.
DERIVATIVES liberalism noun liberality noun liberally adverb.
ORIGIN originally meaning suitable for a free man: from Latin liberalis, from liber ‘free man’.
Nema u Oxforddic ovih liberala, govnara o kojima pricas.
"A liberali? Oni mirno i
"A liberali? Oni mirno i licemerno falsifikuju liniju fronta, i, umesto da se bore protiv fašizma, bore se protiv - komunizma.. Kojeg inače nigde nema."
Ti "liberali" o kojima govoris su bivsi komunisti. Ratovi devedesetih posledica su odbijanja "komunisticke" ("partizanske") nomenklature da se reformise i integrise u svet. Glavni ideolozi projetka Velike Srbije i njene genocidne masinerije doslovno su bivsi partizani (Mihajlo Markovic, Cosic, akademici) ili kadar proistekao iz "partizanske" ideoloske matrice (Mladic, Sljivancanin etc). Srbija nikad nije bila liberalno drustvo i u njoj postoji tek sacica liberala. Ovog puta za fasisticke zlocine 90-tih krivi su ne Nemci i Italijani nego upravo tvoji "partizani".
"Dakle, državm i društvom
"Dakle, državm i društvom - naravno - vlada UDBA."
Ne vlada vec operativno deluje u svim segmentima drustva, kao diskurs moci drzave kao kriminalno-tajkunskog koncerna. Rasformirati i demontirati tajne sluzbe prvi je korak ka razgradnji tog interesnog koncerna.
"moji paritzani :-))"
Ratovi devedesetih posledica su odbijanja "komunisticke" ("partizanske") nomenklature da se reformise i integrise u svet. Glavni ideolozi projetka Velike Srbije i njene genocidne masinerije doslovno su bivsi partizani (Mihajlo Markovic, Cosic, akademici) ili kadar proistekao iz "partizanske" ideoloske matrice (Mladic, Sljivancanin etc).
Ima tu nešto, svakako.
Ali.
Postoji problem što stvari jednostavno nisu artikulisane i eksplicirane. Postoji više krugova zločinačke spirale i više stepena krivice.
I razni nivoi zla.
Neodgovorni populistički sistem vladavine je zlo.
Razbijanje jugoslavije je zlo.
Rat je zlo
Ratni zločini su još veće zlo.
Ali, crimen maximus devedesetih kod nas nije ni jedno ni drugo ni treće, nego manifestni brutalni i masovni fašizam sa etničkim čišćenjem i genocidom kao ideologijom i metodologijom.
1. Milošević nije fašista. On je populistički diktator koji je imao političke ciljeve. Na primer, da bude "otac nacije". U tom smislu on je kriv i za ratne zločine. Za zločinačko bombardovanje Vukovara.
On jeste prihvatio ideju Velike Srbije.
Ali ideja je inače ravnogorska.
Ali, time je u suštini prešao iz partizana u četnike.
Ne možeš reći da je nečija ideologija partizanska samo zato što je nekad bio patrtizan, pa prešao u četnike.To bi čak i za liberale bila jeftina podvala. Mada je se ne libe.
Takođe, on je kriv što je jedno vreme obilato pomagao Radovana. Ali, ruku na srce, da je Đinđić bio na vlasti verovatno bi ga pomagao još više.
Ali Milošević nikad nije jasno prihvatio onu suštinski fašističku komponentu ideje Velike Srbije - nsilno etničko čišćenje i genocid. On je uobražavao da će drugi shvatiti kako je on veliki, jak i dobar, i pokoriti mu se i obožavati ga.
Isto za Ćosića - samo malo gore.
2. Tuđman je još lepši primer. On je zaista bio pravi partizan. Ali on svoju konverziju nije uspeo da obavi kroz vlast, na funkciji, tako da zadrži u rukama dovoljnu moć, pa je eksplicitno objasnio:
(srbo)komunisti su zlikovci, Hrvati su žrtve komunizma, a ja sam konzervativni nacionalista.
Za njega važi sve isto što i za Miloševića, osim što kod njega imamo jedan stepen više fašističke bezobzirnosti u uništavanju "drugačijih".
3. Vrhunac piramide - smrdljivo cveće koje je izraslo na bunjištu devedesetih, to je hunta Radovan-Biljana-Momčilo.
Oni su eksplicitni nastavljači fašističke ravnogorske ideologije etnički čiste zemlje i u teoriji i u praksi i nikad se nisu stideli to da javno kažu. Što su liberali sramno i licemerno propustili da označe i osude. Ako ćemo pravo, više je Mira Marković u svom beskrajnom licemerju i cinizmu rekla protiv fašizma, nego naši liberali.
A ceo svet je govorio godinama o tome na naslovnim stranicama, a Srbija je ćutala. I ćuti i danas, sa časnim izuzecima.
Neki se liberali jesu suprotstavili. Ali - avaj - to je tek problem za tvoju tezu. Upravo oni su bili "moji" "komunisti" i "partizani" Bogdanović, Tepavac, Latinka, Žika Kovačević, Koča Popović... Da ne spominjem NVO.
Ratko je u početku, 1992, čak izražavao znatne rezerve oko etničkog čišćenja, dok su ga držali licemerni ostaci njegovog, kako volite reći, "komunističkog backgrounda". Kasnije se "opustio" i postao najveći među najvećima...
Moj stric Gavrilo bio je u ratu boras 2. čete 5. bataljona 3. proleterske. Njegov komandir bio je hrabar čovek koji se isticao u borbama.
Međutim , na Sutjesci, kad su videli da idu ususret verovatnoj pogibiji, taj komandir zajedno sa komesarom je dezertirao. Da bi se dokazali pred novim gospodarima - četnicima - najpre su ubili zamenika komesara brigade Jezdimira Lovića, a zatim su (zajedno sa "svetim" popom Miloradom Vukoičićem) formirali ekipu za teror, koja je u okupiranom gradu obilazila sumnjive i partizanske porodice i likvidirala veliki broj njih.
Taj komandir se zvao Božo Milić - Bjelica, i bio je jedan od odmetnika koji su postali legendarni i najduže se održali - likvidiran je 1953.
Da li je i on partizan?
"1. Milošević nije
"1. Milošević nije fašista. On je populistički diktator koji je imao političke ciljeve. Na primer, da bude "otac nacije". U tom smislu on je kriv i za ratne zločine. Za zločinačko bombardovanje Vukovara.
On jeste prihvatio ideju Velike Srbije.
Ali ideja je inače ravnogorska.
Ali, time je u suštini prešao iz partizana u četnike."
Ideja Velike Srbije moze se naci jos u Garasaninovom Naceratniju, to nije eksluzivno cetnicka zamisao. Ta se velikodrzavna, imperijalisticka i pijemtontska teznja Srbije moze pratiti citavih dvesta godina unazad.
Milosevic nije bio ni partizan ni cetnik. Te odrednice u odgovoru tebi stavio sam pod znake navoda, jer prica o cetnicima i partizanima zavrsena je 1945. istorijskim porazom ovig prvih, i formiranjem Druge, federativne, socijalisticke Jugoslavije ovih drugih, sa jednom Partijom koja je o svemu odlucivala i Udbom, koja je bila zaduzena za "cetnike" i ostale unutrasnje i spoljne neprijatelje (obratiti paznju na znake navoda).
Jedini cilj vladajuce nomenklature, koja se zaklinjala u nacela marksizma-lenjinizma-titoizma, bilo je zapravo da ostane na vlasti (toboze u ime radnicke klase), i u tome su uspevali skoro pola veka.
Ono sto je Udba radila prema unutrasnjim neprijateljima, Milosevic je radio prema "neprijateljima Jugoslavije", onima koji "hoce da razbiju Jugoslaviju". Blasfemicno je to sto tvrdis da bi Djindjic, da je bio u prilici, vise pomagao Radovana Karadzica od Milosevica (koji mu je inace sve neophodno za genocid i opsadu Sarajeva punom sakom i kapom dao). To jednostavno nije tako.
"Ako ćemo pravo, više je Mira Marković u svom beskrajnom licemerju i cinizmu rekla protiv fašizma, nego naši liberali."
I to spada u isti kos sa tvojom tvrdnjom o Milosevicu i Djijndicu. To jednostavno nije tacno.
"Ali Milošević nikad nije jasno prihvatio onu suštinski fašističku komponentu ideje Velike Srbije - nsilno etničko čišćenje i genocid. On je uobražavao da će drugi shvatiti kako je on veliki, jak i dobar, i pokoriti mu se i obožavati ga."
Ne samo da je prihvatio nego je pripremio, sprovodio, naredjivao i koordinisao. Sta je on uobrazavao o sebi, to se nikoga na kugli zemaljskoj ne tice osim mozda njegove zene i porodice.
"Vrhunac piramide - smrdljivo cveće koje je izraslo na bunjištu devedesetih, to je hunta Radovan-Biljana-Momčilo.
Oni su eksplicitni nastavljači fašističke ravnogorske ideologije etnički čiste zemlje i u teoriji i u praksi i nikad se nisu stideli to da javno kažu."
Kocept cetnici-partizani mrtav je od 1945. Zlocini 90-tih davno vise nemaju nikakve veze sa cetnicima i partizanima; proslo je 50 godina od drugog svetskog rata, tih ljudi bioloski vise nema, ako ih ima, vrlo ih je malo i svi su u dubokoj starosti. Ali hocu ti reci da cetnika i partizana nije bilo ni 50-tih godina, vec tada je to bila zavrsena prica. Partizani pobednici, rukovodioci nove drzave, bivsi revolucionari a sadasnje birokrate, vrlo malo su imali zajednickog sa onim partizanima sto su se po gudurama krili i borili protiv okupatora. Jos manje su imale politicke garniture na vlasti krajem 80-tih, svejedno sto su se zaklinjali u principe bratstva-jedinstva i sve one druge ovestale ritualne formule, ali to davno niko nije uzimao ozbiljno.
"Neki se liberali jesu suprotstavili. Ali - avaj - to je tek problem za tvoju tezu. Upravo oni su bili "moji" "komunisti" i "partizani" Bogdanović, Tepavac, Latinka, Žika Kovačević, Koča Popović... Da ne spominjem NVO."
Pa svi su se oni kleli u jednu jedinu zvanicnu ideologiju, iz istog su kotla, istog miljea i Latinka Perovic i Kovacevic kao Milosevic, Plavsiceva, Perisic, Mladic - kao i celo drustvo uostalom, kao i svi mi koji smo delili taj istorijski trenutak i zivotni prostor s njima. Drustvo je bilo na prekretnici, i medju "partizanima" ( a svi su tada na vlasti bili "partizani") bilo je onih koji su shvatali opasnosti pogresnog izbora i vrlo mala manjina se opredelila u interesu zajednice (tvoji liberali), a vecina, "narod", puk, sa Milosevicem na celu, uz JNA, RTS, Akademiju, Crkvu, da krene putem "objedinjavanja srpskog naroda". Posledice znamo.
nojeva taktika
Kocept cetnici-partizani mrtav je od 1945
Kamo sreće.
Ali, prosto zabadaš glavu u pesak.
Vuk Drašković se kleo da je četnik.
Šešelj se kleo da je četnik.
U Republici Srpskoj su osvanure ulice Đenerala Draže i lokalnih vojvoda.
Daleko najčitaniji časopis prelomnog razdoblja, kragujevački POGLEDI, (200.000 primeraka), redovno je preko polovine svog obima posvećivao partizanima i četnicima.
Tačnije, sumanutoj i umobolnoj pro-četničkoj i anti-partizanskoj kampanji.
Na "događanju naroda" četnici su se prvi put javno promovisali, na strani Miloševića.
Onda je njihov uticaj naglo rastao, pa su rešili pa pokušaju da preuzmu rukovođenje nad nacionalnim projektom i nacionalnim pokretom.
9. marta njihov uticaj bio je znatan.
Na vidovdan 1992. apsolutno preovlađujući...
Kako su reagovali liberali?
Oni su marširali kao četnička pomoćna kolona, s nadom da će uz pomoć njih doći do dela vlasti.
Dok je u BIH vršeno etničko čišćenje i genocid, Nebojša Popov je raspalio iz svih oruđa na - partizane :-))
Jeste Garašanin maštao o proširenju Srbije, ali ovo:
Циљеви наших одреда јесу:
"...
2) Створити велику Југославију и у њој велику Србију, етнички чисту у границама Србије — Црне Горе — Босне и Херцеговине — Срема — Баната и Бачке.
...
4) Чишћење државне територије од свих народних мањина и не-националних елемената.
5) Створити непосредне заједничке границе између Србије и Црне Горе, као и Србије и Словеначке чишћењем Санџака од Муслиманског живља и Босне од Муслиманског и Хрватског живља.
..."
nije naredio on. To je naredio čiča-Draža. I počeo da ostvaruje. A Radovan nastavio (a ni Miloševića ne bih amnestirao).
Dakle, to što ti pričaš je tipičan liberalski DENIAL.
NARAVNO, SVI U SRBIJI SMATRAJU DA IM JE DOZVOLJENO DA NE PRIMEĆUJU ČETNIKE I NJIHOV FAŠIZAM.
Konačno, oni su naša unutrašnja stvar i naš problem, što rekao predsednik Tadić.
ALI, TIME SE DAJE SEBI ZA PRAVO DA SE POTPUNO IGNORIŠE POSTOJANJE DRUGIH (tzv šumadijski kompleks - govori srpski da te ceo svet razume).
Međutim, Bosna postoji kao živo svedočanstvo 1942. 1943, 1992. i 1995. Ona vidi četnike na našim ulicama, u našoj vlasti i u našim srcima. I četnike pred svojim domovima.
Zato ovo što pričaš nije samo intelektualno dubiozno, nego isto tako i moralno.
Ceo taj cetnicki "revival",
Ceo taj cetnicki "revival", sa kompletnom ikonografijom, nastao je kao deo propagandne masinerije koja se razmahala krajem 80-tih, s krajnje utilitarnom namerom podsecajuci na zlocine iz II svetskog rata, da bi se izvrsila nacionalna homogenizacija Srba van Srbije. To "cetnikovanje" je bilo isto onoliko zivo koliko i zlocini Turaka ("balija") posle Kosovske bitke. Bile su to tek pripremne radnje za "dogadjanje naroda" i "obnovu srpstva", nikakve to veze davno nema sa istorijskim cetnicima i partizanima - njima pripada mesto do sredine XX veka i ni pedalj dalje.
ma da...
Drašković je kao Đujićev vojvoda rekao "Srpske zemlje su tamo gde su srpski grobovi... Tamo gde je srpska krv kapljala sa ustaškog noža".
I tom rečenicom je ubio duh Jugoslavije i doveo Tuđmana sa sve svojim neo-ustaškim repovima na vlast u Hrvatskoj.
I potpalio krvavi rat.
Milošević je hteo da dominaciju ostvari uz pomoć postojećih institucija. Odnosno, da zadrži njihovu formu, ali da ih ispuni svojom, velikosrpskom sadržinom.
Pa je jogurtom obrisao autonomiju Vojvodine i nezavisnost Crne Gore.
Pa je instalitao Sejdu, Morinu, Branka Kostića i slične klonove u savezne institucije i time ubio institucionalnu formu Jugoslavije.
I potpalio rat.
Oni su se jedno vreme savršeno dopunjavali.
A onda je jedan poželeo da bude kalif umesto kalifa.
Devedesete u Srbiji, to je borba između opakog kalifa i opakog vezira Iznoguda.
Ostali su manje-više bili statisti.
Dok nije Đinđić konstruisao kiborga: ultranacionalistu koji je isto tako i demokrata. I riba i devojka. I gadan iznutra, i široko prihvatljiv spolja.
Tako je Pospanko došao na vlast.
Da promeni formu, a očiva sadržinu.
A za to vreme u našoj okolini pušile su se razvaline i iskopavane masovne grobnice.
Ali, otkud nama vremena za takve sitnice.
Umesto dalje diskusije,
Umesto dalje diskusije, upravo sam postavio poseban blog koji ce ici u nastavcima a bavi se raspadom Jugoslavije. Rec je o knjizi "Ratovi na Balkanu" autora R. Craiga Nationa.
Zaista Gorane ne razumem, i
Zaista Gorane ne razumem, i pored najbolje volje, zasto insistiras na terminima "cetnici", "partizani" pa i "fasizam"?
Kazes da je i Milosevic prihvatio ravnogorsku ideju iako je ideja o "velikoj Srbiji", a ako pod tim podrazumevamo kontinuitet u politici Srbije da uvecava teritoriju bez obzira na to ko na toj teritoriji zivi, dakle ne vodeci racuna o Srbima i njihovom interesu, daleko starija od ravnogorskog pokreta i Draze Mihailovic.
Kazes da Milosevic nije bio fasista ali u "zanimljivoj" kombinaciji predpostavki ostavljas mogucnost da Djindjic mozda i jeste. Malo previse, zar ne?
Vrlo uocljivo je da za sve koje pominjes, a ciji su "koreni" u partizanstini i komunizmu nalazis kakvo takvo opravdanje a za one koji sa njima nemaju veze (iako nemaju ni sa cetnicima) nalazis samo zamerke.
Tako pored "oslobadjanja" Milosevica od fasizma za M Markovic kazes da se ipak i pored njenog licemerja makar verbalno ogradjivala od fasizma. I to vise od liberala. Sa druge strane, nesto sto je nesporno pozitivno kod samih liberala pripisujes njihovoj nekadasnjoj pripadnosti partizanskoj vojsci i komunistickoj ideologiji. Suvise jednostrano.
Suvise lako celoj opoziciji rezimu Milosevica pripisujes cetnistvo i fasizam a to jednostavno ne stoji.
Mozda bi se moglo razmisljati bas o krivici ideologije ciji je promoter i kreator bio Tito, za pojavu cetnikovanja i ikonografiji Ravne Gore u vreme kad je ona, istorijski mrtva, mogla da posluzi samo kao mamac za neupucene i sredstvo za ostvarivanje ideje koja malo sta ima zajednicko sa ravnogorskom, a ova zapravo kao originalna i jasno profilisana nije ni postojala.
Ako se o elementima fasizma u zvanicnoj srpskoj politici 90tih moze govoriti, a moze, onda je ona olicena u Slobodanu Milosevicu koji je direktni izdanak partizanske i komunisticke ideologije.
Zanimljiva je i cinjenica da se "ne secas" da je i Ratko Mladic iznikao iz partizanske i komunisticke ideje, nekad zestoki protivnik ravnogorstva, koji je cak licno skidao i bacao cetnicka obelezja sa kapa svojih vojnika u pocetku rata.
Da li su se Draskovic i Seselj kleli da su cetnici? Pa jesu, ali mogu da se kunu koliko hoce, oni jednopstavno to nisu mogli da budu zato sto je ta vojska i ta ideologija nestala sa istorijske scene.
Dakle sve su to pikanterije koje ne ukazuju na pripadnost nekoj od ideja oko koje su se sukobljavali u II sv ratu i pricanje u tom kontekstu zapravo odvlaci paznju od sustine, da je Srbija nastavila i nastavlja politiku u centru koje je teritorija, na stetu svih, a prvenstveno svojih gradjana.
Niko partizanskoj vojsci ne moze osporiti antifasizam niti to ko pokusava, ali ni ti ne mozes osporiti da je pored antifasizma taj pokret sa sobom doneo i komunizam.
Prica o cetnicima i partizanima je ispricana, oni su svoje uloge odigrali i o njim se moze samo u tom smislu razgovarati, nikako ih ne traziti medju aktuelnim politicarima i ideolozima.
HCM wrote: Milosevic
Milosevic prihvatio ravnogorsku ideju iako je ideja o "velikoj Srbiji", a ako pod tim podrazumevamo kontinuitet u politici Srbije da uvecava teritoriju bez obzira na to ko na toj teritoriji zivi, dakle ne vodeci racuna o Srbima i njihovom interesu, daleko starija od ravnogorskog pokreta i Draze Mihailovic.
Ovo sam razjasnio. Dakle, uprošćeno; Ideja Velike Srbije + plansko i nasilno uništavanje ostalih etničkih grupa = ravnogorstvo = srpski fašizam.
Mozda bi se moglo razmisljati bas o krivici ideologije ciji je promoter i kreator bio Tito...
Ako se o elementima fasizma u zvanicnoj srpskoj politici 90tih moze govoriti, a moze, onda je ona olicena u Slobodanu Milosevicu koji je direktni izdanak partizanske i komunisticke ideologije.
Zanimljiva teza, ali neistinita.
Zbog nečega se "zaboravlja" da Milošević zahvaljuje vrtoglavi uspon svoje popularnosti upravo svom anti-titoizmu. On je prvi proglasio da nas Srbe svi mrze i varaju, da su Tito i njegovi pljačkali Srbiju, i ukinuo Titove ulice, ulice bratstva-jedinstva i slično. Dakle, ne odgovara istorijskim činjenicama.
Zanimljiva je i cinjenica da se "ne secas" da je i Ratko Mladic iznikao iz partizanske i komunisticke ideje, nekad zestoki protivnik ravnogorstva, koji je cak licno skidao i bacao cetnicka obelezja sa kapa svojih vojnika u pocetku rata.
Da, da :-)) Zato je na petrovdan 1995. u Srebrenici izjavio: Na ovaj svečani dan poklanjam našim narodima i narodnostima, kao i čitavom svetskom proleterijatu, ovaj slobodni grad. Došlo je vreme da se posle dvesta godina osvetimo buržoaziji."
To je ona čuvena teorija "backgrounda". Hitler je imao katoličko vaspitanje. Svi njegovi mega-zlikovci živeli su u vajmarskoj republici. Da li iz toga sledi da treba katoličanstvo ili vajmarski liberalizam kriviti za nacizam?
Ovo sam razjasnio. Dakle,
Ovo sam razjasnio. Dakle, uprošćeno; Ideja Velike Srbije + plansko i nasilno uništavanje ostalih etničkih grupa = ravnogorstvo = srpski fašizam.
Slazem se i da ne insistiram na ravnogorstvu, kako onda objasnjavas ovo:
1. Milošević nije fašista.
Zbog nečega se "zaboravlja" da Milošević zahvaljuje vrtoglavi uspon svoje popularnosti upravo svom anti-titoizmu.... da su Tito i njegovi pljačkali Srbiju,
Voleo bih da nevedes kad i gde je to govorio.
Da, da :-)) Zato je na petrovdan 1995. u Srebrenici izjavio: Na ovaj svečani dan poklanjam našim narodima i narodnostima, kao i čitavom svetskom proleterijatu, ovaj slobodni grad. Došlo je vreme da se posle dvesta godina osvetimo buržoaziji."
Nije burzoaziji vec dahijama, ali to jos ne dokazuje da nije partizansko-komunisticke provinijencije, i da nije bacao cetnicka obelezja. Onaj smajli je neumesan al 'ajd.
To je ona čuvena teorija "backgrounda". Hitler je imao katoličko vaspitanje. Svi njegovi mega-zlikovci živeli su u vajmarskoj republici. Da li iz toga sledi da treba katoličanstvo ili vajmarski liberalizam kriviti za nacizam?
Sto ti uopste ne smeta da pozitivne elemente kod nekoih pripises njihovom partizansko komunistickom backgraundu
Neki se liberali jesu suprotstavili. Ali - avaj - to je tek problem za tvoju tezu. Upravo oni su bili "moji" "komunisti" i "partizani" Bogdanović, Tepavac, Latinka, Žika Kovačević, Koča Popović.
Govorim o dvostrukim standardima, i o potrebi da se problem u kome je Srbija danas posmatra realno a taj problem sigurno nije u odnosu cetnici-partizani.
Quote: Zbog nečega se
Zbog nečega se "zaboravlja" da Milošević zahvaljuje vrtoglavi uspon svoje popularnosti upravo svom anti-titoizmu.... da su Tito i njegovi pljačkali Srbiju,
Voleo bih da nevedes kad i gde je to govorio.
Jula 1991. Skupština Srbije (u kojoj je SPS imao tročetvrtinsku većinu) donela je "Obavezujuće uputstvo" lokalnim skup[tinama da promene imena ulicama maršala Tita "i svih onih koji su pljačkali Srbiju" (tad je Milošević lansirao priču "feljton u POLITICI" kako su komunisti posle rata demontirali srpske fabrike i nosili ih u Sloveniju, i još gomilu sličnih bedastoća)
Milošević je bio smradina ekstra klase, i, kad kažem da nije bio fašista, hoću samo da kažem da on nije imao nikakvih uverenja - jedino mu je bilo stalo do vlasti, slave, para i popularnosti. Dok su Radovanovi momci klali iz uverenja.
I u tome vidis direktni
I u tome vidis direktni antititoizam kod S Milosevica. To sto su promennjena imena ulica? I tu vidis pristupanje cetnickoj ideji? Pa i ja mislim da su nazivi trebali da budu izmenjeni a nisam cetnik. Pricali smo o tome cini mi se.
Klasican crnobeli pogled na svet, koji ne dozvoljava da se stvari realno sagledaju, tipican za komunizam koji je srecom mrtav.
Ali ako tako volis da gledas...
ma nije u tome suština,
rekao sam sto puta, ali ne paziš na času :-))
Titoizam, to je
- bratstvo-jedinstvo
- soc. samoupravljanje
- federalizam i ravnopravnost
- društveno vlasništvo
Sve je to naravno sranje (čast etničkoj toleranciji i zajedničkom životu),
ali Milošević je bio protiv svega ovoga, i to eksplicitno. I ZATO je antititoista.
Milosevic je celu svoju
Milosevic je celu svoju karijeru izgradio na titoistickim principima, on je bio eksplicitno za sva ta nacela, zato ga je i Stambolic uzeo pod svoje tutorstvo, verujuci da moze da mu veruje kao svom buducem nasledniku. Milosevic je sve to odbacio tek onda kad je to bilo najoportunije po njega, da bi na kraju naredio likvidaciju svog nekadasnjeg mentora.
Dakle: Milosevic nije ni cetnik ni partizan.
naravno,
postojao je Milošević - titoista
i
Milošević - antititoista.
Samo, onaj prvi je niko i ništa, a onaj drugi (koji je raskrstio sa zabludama:-))) )) je svetskoistorijska ličnost.
P.S.Al si dosadan, jebo te mrtav četnik. I partizanka Mara.
Dabogda te Kiklop urokljivo
Dabogda te Kiklop urokljivo pogledao onim svojim jednim okom.
Pogledao sam ja urokljivo
obojicu poodavno :)
Prvi je kapitalizam.......
SL
Nema ga. Nema ga vise. Mislim kapitalizma. Posle ‘‘Emergency Economic Stabilization Act of 2008’’, USA su usle u socijalisticku eru. Potrositi 50 godina da upornim radom unistis finansijsko trziste, insistiras da se crude oil trziste bazira na dolaru, privolis sve ukljucujuci I zemlje proizvodjace nafte da kao sredstvo placanja prihvate tvoj sopstveni dug, napravis jos jedan trik sa globalizacijom, tj preko internog cash pool-a pretaces iz supljeg u prazno. Tj, ja sam jedan recimo segment I imam profit. Tj EBIT. Dam drugom segmentu interkompanijski kredit po posebnim uslovima. On knjizi kredit, I investira, I dalje belezi EBIT, I tako u krug, I mi smo svi kao profitabilni, a love nikud. USA dug je gotovo jednak GDP-ju sveta danas. I onda uvedem preko noci kroz TORP socijalizam I opet sjebem sve osim sebe. ZA KRATKO. Veoma brzo, samo NEUTRALNI ponovo ce opstati. Oni koji imaju zlatnu podlogu. CHF. JPMorgan kaze mart 2009 – slazem se.
qt - Gorran
Prvi je kapitalizam. Kao fol, tržište je jedan prirodan-društveni proces, koji samo treba pustiti da radi, i on će sam od sebe sve da stavi na svoje mesto. Rešiće moralna, socijalna, ekološka i uopšte civilizacijska pitanja.
Trt.
Naravno, svako sa imalo mozga može da vidi iz aviona da je, za početak, sam osnovni postulat, sam koncept prirodnog društvenog procesa contradictio in adiecto. A ostala nadgradnja je još u gorem stanju.
Unqt
kapitalizam i liberalizam
ja sam liberal u generičkom smislu.
To jest, ne volim da mi neko govori šta da radim.
I ne volim da mi neko soli pamet.
Doduše, volim da ja drugima solim pamet, ali ako oni počnu da se slažu sa mnom i povlađuju mi, ni to ne volim.
Ispod časti mi je da branim devojci da izlazi s drugima. Naprotiv, idi ti lepo s kim hoćeš, pa ćeš videti da sam ja najbolji, i vratiti se meni.
Ako se ne vrati, utoliko bolje.
I ne volim kad se skupi gomila snagatora i maltretiraju slabije.
Ali nisam liberal u ideološkom smislu.
Kapitalizam je do neke mere posebna priča. On se danas ne zasniva samo na elementarnim potrebama i prinudi rada radi održanja golog života.
Nego i na sujeti.
Idi lepo pa crnči i budi rob i krpa 8 sati dnevno, pa ćeš dobiti kintu, i onda ćeš u svom malom svetu par sati moći da budeš gospodar.
Ova unutrašnja moralna "elastičnost" čoveka, da može ujedno i da bude dupeuvlaka i razmetljivi gospodar, predstavlja osnovnu binarnu jedinicu današnjeg kapitalizma.
Kapitalizam je motor koji radi na to gorivo.
I, mora se priznati, održava današnju civilizaciju.
Liberalizam je nešto gore: on je ideologija ovog kappitalizma.
On je lakirovka i intelektualno licemerje koje toj moralnoj bedi (od koje, doduše, živimo) daje ton uzvišenosti i zavodljivo ime slobode.
I, kao svaka ideologija, služi za opravdavanje i amnestiranje svega i svačega.
U ime tako dragocene vrednosti kao što je sloboda možeš ubijati, bombardovati, lagati, neodgovorno raspolagati resursima...
Ovu "moralnu elastičnost" lepo su demonstrirali i naši liberali uporno gledajući na drugu stranu dok se odvijalo etničko čišćenje i genocid.
Dakle, ja sam protiv ideologije.
U tom smislu sam anti-liberal.
i anti-komunista.
I anti-još-mnogo-toga.
Zato najviše volim da se družim s poginulim borcima protiv fašizma.
Kod mene skolski primer disleksije......
SL
Kod mene skolski primer disleksije.
Sam sam sebe otero u picku materinu. Vise puta.
Cool.
hehe... :]
krv i chast... :]
Ispod časti mi je da branim devojci da izlazi s drugima. Naprotiv, idi ti lepo s kim hoćeš, pa ćeš videti da sam ja najbolji, i vratiti se meni.
Ako se ne vrati, utoliko bolje.
urnebesno... :]
www.urbanosaurus.com