Iz današnje štampe
Преко Вука до Џона Дона
Са Зораном Јанићем о преводу збирке „Молитве у тешким часовима” Џона Дона, објављене у издању „Александрија преса”
Преко Вука до Џона Дона
Зоран Јанић (Фотодокументација "Политике")
Први критички превод поезије енглеског песника Џона Дона на српском језику пролази готово незапажено у нашој средини. Збирку „Молитве у тешким часовима” светски познатог песника, чији се распон тема креће од љубавних и сатиричних до религиозних, прошле године је објавила „Александрија прес”, у преводу Зорана Јанића. Са овим преводиоцем смо разговарали о искуству превазилажења језичких недоумица у сусрету са „доновским стихом”.
Како за наш лист објашњава Јанић, „Молитве у тешким часовима” нису настајале у грозници надахнућа, већ дословно на болесничкој постељи, током епидемије тифуса која је погодила Лондон 1627. године. И сам болестан, песник ће свакодневно изгарати у тешким грозницама, а збирка нарасти на 23 поглавља, што одговара броју дана колико је био
прикован за постељу. Са веома малим изгледима на оздрављење, али водећи, упркос свему, своје лирске дневничко-медитативне забелешке, Џон Дон ће се обраћати Богу „на коленима душе”, тражећи од њега спас и исцељење.
– Сваки писац има неку књигу по којој је најпознатији, а свака таква књига неки карактеристичан лик, место или сентенцу по којој заувек остаје похрањена у асоцијативном инвентару најширих читалачких маса. Ако је за Толстојеву „Ану Карењину” карактеристична реченица о срећним и несрећним породицама, за Џона Дона се пре свега везује оно чувено место из његових медитација: „Ниједан човек није острво, садржан у себи цео”, што ће Хемингвеј касније преузети као мото и наслов свог најпознатијег романа „За ким звона звоне”, каже Зоран Јанић.
– Оно што се постављало као највећи изазов пред преводиоца било је како успешно пребацити тежак, мутни садржај староенглеског идиома у нови, савремени контекст српског језика, како приближити и премостити јаз између тих двеју тако различитих цивилизација? И још важније: како пренети, живе и здраве, оне најдубље семантичке наслаге и финесе једног много развијенијег и лексички богатијег језика у сасвим ново окружење, културно и историјски потпуно различито. Колико год то можда изгледало парадоксално, одговор је био крајње једноставан: повратком Вуку – управо оном језику неписмених сељака, оном сликовитом пастирском идиому, наводно неподесном за апстракције и високе захтеве уметности, како гласи главни приговор оне непрегледне кохорте противника победе вуковске реформе, што вијуга кроз историју од давних дана до данас (завршно са Селимовићем, Павићем и Басаром) – сматра Јанић.
У том циљу, додаје преводилац, ваљало је посегнути за оним најбољим што одликује српски језик: прецизности израза и флуктуирајућој, необично лабавој структури реченичног склопа, где речи слободно мењају место, не мењајући при том ништа на значењском нивоу, а истовремено доприносећи слојевитом емотивном сенчењу.
На питање у чијем делу се види Донов утицај, Зоран Јанић је рекао следеће:
– Пошавши у изгнанство, Јосиф Бродски је 1972, као једини пртљаг у Енглеску, понео књигу поезије Џона Дона. Касније ће написати и елегију, посвећену овом песнику, где на једном месту изриче крајње обичну, по себи подразумевајућу тврдњу, како „са другима делимо свој живот”, да би се онда у истом даху упитао: „Али с ким онда равноправно да делимо нашу смрт?” Делити с неким смрт је много приснији чин од заједничког живљења са другима – Бродски је изгледа тиме хтео да наговести како за песнике не важи обична смрт, већ платонска сеоба душа. Песници не умиру докле год имају садруга, себи равног, некога ко ће наставити верно да служи истим изабраним музама. На тај начин Џон Дон ће, касније, под именом Јосиф Бродски, прећи из Енглеске у САД, где ће живети до последње у низу својих смрти, каже наш саговорник и завршава:
– Какав величанствени епитаф: Џон Дон 1572–1996!
М. Сретеновић
Link
Hvala sto si ovo postavio,
Hvala sto si ovo postavio, zaista nisam imao pojma da je to izaslo u danasnjoj Politici. Tekst o Donu sam, na njihov zahtev, poslao jos pre nekoliko meseci, a oni su, kako vidim, objavili to tek sada i to u formi nekakvog toboze razgovora.
zokster wrote: Hvala sto si
Hvala sto si ovo postavio, zaista nisam imao pojma da je to izaslo u danasnjoj Politici. Tekst o Donu sam, na njihov zahtev, poslao jos pre nekoliko meseci, a oni su, kako vidim, objavili to tek sada i to u formi nekakvog toboze razgovora.
Zezaš?
-----------------------------------------------------------
http://www.youtube.com/watch?v=PV7bxC0UVMM
Sto bih izmisljao?
Sto bih izmisljao?
Ma naravno da znam da ne bi,
Ma naravno da znam da ne bi, ovo moje čuđenje je bilo čisto retoričko.
-----------------------------------------------------------
http://www.youtube.com/watch?v=PV7bxC0UVMM
zokster wrote: Hvala sto si
Hvala sto si ovo postavio, zaista nisam imao pojma da je to izaslo u danasnjoj Politici. Tekst o Donu sam, na njihov zahtev, poslao jos pre nekoliko meseci, a oni su, kako vidim, objavili to tek sada i to u formi nekakvog toboze razgovora.
Kramer vs. Kramer
urednička sloboda, šta ćeš
http://www.youtube.com/watch?v=vSWTgLvxPYc
Preuzeto iz Politike, a u Politici nema
Преузвишеном принцу, принцу Чарлсу
Преузвишени принче:
Имадох три рођења: једно природно, где дођох на овај свет; друго супраприродно, где се посветих служби Божијој; и ово треће, натприродно рођење, где се поновно вратих у живот после ове болести. У моме другом рођењу, Ваше Краљевско Височанство Отац удостоји се да ми пружи своју руку, не само да ме њоме придржи него да ме њоме и поведе. У овом трећем рођењу, и ја сам родих се као отац: ово моје чедо, ова књижица, угледа света заједно са мном и због мене. И стога дајем себи слободу (као отац према оцу) (1) да представим и сина сину; ову слику своје преунижености подарујем оној вечно живој слици Његове Преузвишености, Вашој Преузвишености. Можда бејаше довољно да само Бог погледа на ове моје молитве: но племенити краљеви су као Божије заповести; па и Езехија (2) срочи медитације о својој болести, преживевши већ своју болест. С друге стране, будући да имадох ту изврсну срећу (не само као посматрач него и као учесник) да доживим лично макар део благодети времена под жезлом Вашег Краљевског Оца, то се надам да ћу, будем ли поживео довољно дуго (на свој начин), имати прилике да се и сам осведочим у срећу коју ће и Ваша владавина зацело донети, уколико ово моје чедо, ово мртворођенче што чека да га оживите знаком Ваше милостиве наклоности, уопште буде довољан разлог да се икад једном споменете.
Вашег најизврснијег,
најпонизнијег и
најоданијег
Џона Дона
http://in4s.net/x/index.php
Šta da se radi?
Platonska seoba duša.
U mom slucaju, pre platonska
U mom slucaju, pre platonska seoba celavosti
Uporedi brade :)
Šalu na stranu, kad se izostave "novinareva" pitanja & komentari - odlično.
Da li si obratio pažnju na komentare?
Ne. Ni na bradu, ni na
Ne. Ni na bradu, ni na komentare. Sad cu da pogledam.
U mom slucaju, pre platonska
U mom slucaju, pre platonska seoba celavosti
zox,biti ćelav je mnogo lepše nego biti Lazanjski
mačor i po,što se mene tiče
Znači, dobitna kombinacija je
intelektualna razbarušenost i bosoglavost :)
Admine, samo da znaš,
ovo je bilo iz slobodnog udarca :)
...sa kapljicom umetničkog
kiklop:
intelektualna razbarušenost i bosoglavost :)
da ...sa kapljicom umetničkog dara...(nije nastalo od glagola umetati) i to je to...
Kiklope, priznaj da si onog
Kiklope, priznaj da si onog Lazanjskog ostavio u print screenu da nerviraš :)))))
-----------------------------------------------------------
http://www.youtube.com/watch?v=PV7bxC0UVMM
Nisam mogao da
odolim :) Uradio sam to nežno, prijateljski - Drag mi je Zoran ali mi nije draga Politika :)
EDIT
Dodao si loptu idealno :)
I Crnjanski se zalagao za
I Crnjanski se zalagao za transkribovanje pesnikovog imena kao Dan, ali je odomaceno kod nas Don.
Postiraj integralnu verziju teksta
kog si poslao "Politici".
a znači
tako izgleda gosn zokster?
Moj omiljeni roman
tako izgleda gosn zokster?
Izgubljene iluzije
haha
tako izgleda gosn zokster?
Izgubljene iluzije
ma nisu, sad mi je cudno sto ga od pocetka nisam i sama tako zamislila
potpuno ide uz postove, a i uz podatak o godinama koji se zna (ili bar nagađa!) :)
vidim ovde je anonimnost
vidim ovde je anonimnost ništa...ne važi takvo pravilo
ili je to tako samo za admine?
kazi beatrixy
kazi beatrixy
admin wrote: kazi
kazi beatrixy
ma ne, samo pitam.
tebe i zokstera boli uvo da li ste anonimni ili ne?
mislim, obično na netu se ljudi trude da ostanu anonimni
Evo originalnog teksta
Uz prevod Džona Dona
Svaki pisac ima neku knjigu po kojoj je najpoznatiji, a svaka takva knjiga neki karakterističan lik, mesto ili sentencu po kojoj zauvek ostaje pohranjena u asocijativnom kontekstu i mnemonijskom inventaru najširih čitalačkih masa. Ako je za Tolstojevu Anu Karenjinu karakteristična ona poznata rečenica o srećnim i nesrećnim porodicama, za Džona Dona se pre svega vezuje ono čuveno mesto iz njegovih meditacija: »Nijedan čovek nije ostrvo, sadržan u sebi ceo«, što će Hemingvej kasnije preuzeti kao moto i naslov svog najpoznatijeg romana Za kim zvona zvone.
Napisana ne u groznici nadahnuća, nego doslovno na bolesničkoj postelji, tokom strašne epidemije tifusa što je pogodila London 1627. godine, gde će pesnik, i sam obolevši, izgarati svakodnevno u teškim groznicama, sa veoma malim izgledima na ozdravljenje, no vodeći ipak i uprkos svemu te svoje lirske dnevničko-meditativne zabeleške, obraćajući se Bogu “na kolenima duše“ i tražeći od Njega spas i isceljenje, Molitve u teškim časovima narašće uskoro na dvadeset i tri poglavlja, što će odgovarati upravo broju dana koliko pesnik bejaše prikovan za postelju.
Ono što se postavljalo kao najveći izazov pred prevodioca bilo je, naravno, kako uspešno prebaciti težak, mutni sadržaj staroengleskog idioma u novi, savremeni kontekst srpskog jezika, kako približiti i premostiti jaz između tih dveju tako različitih civilizacija? I još važnije: kako preneti, žive i zdrave, one najdublje semantičke naslage i finese jednog mnogo razvijenijeg i leksički bogatijeg jezika u sasvim novo okruženje, kulturno i istorijski potpuno različito? Koliko god to možda izgledalo paradoksalno, odgovor je bio krajnje jednostavan: povratkom Vuku. Upravo onom jeziku nepismenih seljaka, onom slikovitom pastirskom idiomu, navodno nepodesnom za apstrakcije i visoke zahteve umetnosti, kako glasi glavni prigovor one nepregledne kohorte protivnika pobede vukovske reforme, što vijuga kroz istoriju od davnih dana do danas (završno sa Selimovićem, Pavićem i Basarom). U tom cilju valjalo je posegnuti za onim najboljim što odlikuje srpski jezik: preciznost izraza i fluktuirajuća, neobično labava struktura rečeničnog sklopa, gde reči slobodno mogu menjati mesto, ne menjajući ništa na značenjskom nivou, ali zato doprinoseći umnogome mogućnostima finog podešavanja percepcije kod čitaoca i slojevitog emotivnog senčenja. Kao ilustraciju tog prevodilačkog postupka, navešću i jedan primer: starovremene naučne termine iz medicine, alhemije ili kosmologije ostavljao bih redovno u izvornom, nepromenjenom obliku.
Govoreći na jednom mestu o tegobnoj sudbini čoveka, kome se smrt najavljuje kroz bolest i bol, Don kaže: “Zar se u tome ogleda izuzetna privilegija čovekova, tog sveta u malom, u tim unutarnjim zemljotresima, iznenadnim drhtajima; tim munjama, iznenadnim bleskovima; tim gromovima, iznenadnim praskovima; toj eklipsi, iznenadnoj obamrlosti i pomračenju svih čula; tim sjajnim zvezdama, iznenadnim krvoliptanjima; tim rekama krvi, iznenadnim rumenim vodama?”
Po mom osećanju, reč “eklipsa”, u ovom okruženju, ne iskače iz teksta. Latinski koreni takvih reči našem modernom uhu zvuče već toliko odomaćeno da one više i ne izgledaju nimalo rogobatno u doslovnom prevodu (iz čega bi se mogao izvući zaključak da je latinski i dan-danas lingua franca modernog sveta, isto kao što je nekad bio u vreme Rimskog carstva). Dakle, ako je bilo potrebno postići privid arhaičnosti jezika, ali i to opet, po mogućstvu, što modernijim sredstvima, onda bi u to spadao takođe i Vukov i Daničićev prevod Biblije, kao nezaobilazna referenca za prevode ovakve vrste. Ne zbog retkih, arhaičnih izraza, koliko zbog bogatstva sintaksičkih izvinuća i granjanja jezika, nesvakidašnjih eufoničnih metonimija, one čudesne metaforične fleksije jezika u njegovom izvornom vidu.
Praznine u kulturnoj istoriji neke nacije mogu se popunjavati dvojako, falsifikovanjem, onako kao što je to svojevremeno učino Milorad Pavić sa stihovima Venclovićevim, kada ih je ‘posavremenio’ u svojoj redakciji kako bi izgledalo kao i da Srbi imaju nekakvu metafizičku poeziju, ili onako kako je to uradio Krleža čitavim svojim opusom, silovitim skokom unapred što na jezičkom planu poništava sve istorijske zaostatke u jednom zamahu.
Pošavši u izgnanstvo, Josif Brodski će 1972, kao jedini prtljag, u Englesku poneti sa sobom jednu knjižicu stihova Džona Dona. Kasnije će napisati i elegiju, posvećenu ovom pesniku, gde na jednom mestu izriče krajnje običnu, po sebi podrazumevajuću tvrdnju kako “sa drugima delimo svoj život”, da bi se onda u istom dahu upitao: “Ali s kim onda ravnopravno da delimo našu smrt?”
Deliti s nekim smrt je mnogo prisniji čin od zajedničkog življenja sa drugima - Brodski je izgleda time hteo da kaže kako za pesnike ne važi obična smrt, već platonska seoba duša. Pesnici ne umiru dokle god imaju sadruga, biće sebi ravno, nekoga ko će nastaviti verno da služi istim izabranim muzama. Džon Don će kasnije, pod imenom Josif Brodski, preći iz Engleske u SAD, gde će živeti do poslednje u nizu svojih smrti. Kakav veličanstveni epitaf: Džon Don: 1572 – 1996!
Tako da su urednici Politike
Tako da su urednici Politike bez pardona izbacili najzanimljivije delove, pretvorivši ostatke u intervju, po metodi gosn Frankenštajna.
Nije vazno, bitno da su mi
Nije vazno, bitno da su mi objavili sliku.
To nije obična slika,
to je slika iz Fotodokumentacije "Politike".
Sad si u boljem društvu, otišao Lažanski došao Jovo Bakić, a umesto Ivane Mihić eno ga Miljenko Jergović.
kiklope vadi ga jergovic,
kiklope vadi ga jergovic, inace bi zbog ovog ispada vec davno popio ban.
Stari je on lisac,
nanjušio je da mu se sprema ban, pa je potegao veze da uklone onog što se predstavlja kao vojnopolitički komentator.
po beatrixy, vise stari,
po beatrixy, vise stari, nego lisac.
Ako je zbog ćelavosti,
većina beba je ćelava :)
:D
po beatrixy, vise stari, nego lisac.
admin uzvraća udarac! :D
(ko imperija)
a ne, ne, ovo je bio
a ne, ne, ovo je bio klasican centarsut
u glavu
centaršut u glavu
ubiće me zokster
nismo se razumjeli, ja sam
nismo se razumjeli, ja sam nabacio loptu u sesnaesterac, tj. centrirao sam kiklopu, a ti su u ovom slucaju golman.
zokster je delegat utakmice.
carlo ponti je sudac.
ako bih mogla da budem
ako bih mogla da budem izbačena iz bilo čega što ima veze s fudbalom. :) nemam pojma o istom, baš apsolutno nikakvog :)))
Admine,
kud nju na go :)
!
nemojte mene. :)
beatrixy, sudeci po tvojim
beatrixy, sudeci po tvojim reakcijama, primila bi ga u prvom minutu utakmice. moramo traziti novog golmana.
Onako pacerski,
kroz noge.
ja mogu da budem sudija
ja mogu da budem sudija BUAHAHA :zli smeh:
kiklope od tebe sam ocekivao
kiklope od tebe sam ocekivao da budes eksplozivniji u napadu. ne preostaje ti nista drugo nego da nastavis karijeru u nizerazrednom vratniku.
Šta ćeš, to ti je
rok en rol kob :)
ej
kiklope, ak mi daš odgovor na pitanje na blogu, ispuniću ti 1 želju
Dadoh odgovor
3 min 21 sec ago.
Sad malo da odspavamo, a želju možeš da mi ispuniš sutra.
ajde ok :)
ajde ok :)
odoh spavati
laku i ugodnu noc zelim:-)
Takođe, i vežbaj malo
to dodavanje :)
idem i ja
laku noć svima :)
Fala,
ajde da se spava.
konacno, zox:)))
tvoja slika u politici,
pa jos iz arhive!
odusevljena sam. i cestitam.
salu na stranu, integralni tekst je
sjajan i mislim da je steta sto nije objavljen ceo,
ali, opet, dobro da je skrenuta paznja,
na ozbiljan prevodilacki posao.
ovo si stvarno majstorski uradio.
ps. adame hvala, nikada nebih videla tekst
da tebe nema.
hug, bre.
AlexDunja wrote: ps. adame
ps. adame hvala, nikada nebih videla tekst
da tebe nema.
hug, bre.
Hug :))))
-----------------------------------------------------------
http://www.youtube.com/watch?v=PV7bxC0UVMM