Jel stojite u redu za novi pasoš?
Ja sam bogami odstajala: odnosno moja drugarica umesto mene. Citavu noc a ja sam dosla rano ujutru i cekala da nas puste u stanicu milicije i podele brojeve. Ali nije to sve tako jednostavno kao sto zvuci.
Dan ranije, spremajuci se da krenem sabahajle ispred moje stanice gde se pravi narodni spisak po redu dolazenja, cujem od drugarice sa druge opstine da je kod njih doleteo neki besan gradjanin , capio spisak i jednostavno ga pocepao jer nije bio na njemu. A onda ga POJEO. Posto taj narodni spisak nema nikakve veze sa policijom koja se ne mesa u narod jer smo mi njima valjda svi isti, pod rednim brojem, onda je policija podelila te brojeve onako random , ko se tu nasao u tom trenutku.
Elem uplasena mogucnoscu siledjistva , moja drugarica i ja smo drzale nas spisak strogo u svojim rukama. Krug zena i poneki muskarac koji su probdeli manje vise ispred stanice milicije slozno i strogo je podrzao nasu akciju cuvanje narodnog spisak od nasilnika. I kad se otvorio salter, odredili su mene da stojim pored saltera i da kontrolisem izdavanje brojeva po spisku. A jos pre otvaranja saltera samoorganizovani gradjani su se postrojili na ulici u red po spisku tako da ne remete saobracaj a ni nas red. Dakle ko kaze da srpski narod ne voli red i pravdu? Ja mislim da svi gradjani sveta vole red i pravdu, narocito kad njihovi licni zivoti zavise od tog uredjenog drustva. Stajali smo mirno i dostojanstveno u tom redu, kao da cekamo za hleb. Posle nekog vremena uopste nije bilo ni vazno sta cekamo: vazan je bio red i to po spisku. Svaki gradjanin/ka kad prozvan bi odmah ponovio svoje ime i broj i zahvalio se meni i ostalima. Ja sam bila treca na spisku i nisam htela da ispustim papir iz ruke sve dok poslednji broj nije bio podeljen za taj dan. Tad sam na miru usla u prostorije da mi se uradi biometrijski pasos.
Ta ista sluzbenica koja je bila besna na mene sto sam isuvise blizu stajala njenom salteru kontrolisuci red, sada me je fotografisala i legitimisala.
Kaze moja drugarice: kako je sve to ponizavajuce. Ti redovi, ti brojevi, te grozne fotke, ti otisci prstiju. Ja zaprvavo ne znam koju bih rec upotrebila za taj danonocni provod, tako srpski za poslednjih dvadesetak godina. Kad se samo setim u kakvim sam sve redovima stajala i za sta sve. Znam da sam devedestih za vreme praznih radnja bas donela odluku da ne stojim po redovima jer mnogo stvari koje nemamo zapravo nam i ne trebaju. I da sam se onda zaista jednom osetila ponizena kad sam stajala za Novo godinu u redu na Kalenicu za vino toceno zi cisterni. Po hladnoci, po snegu, satima. Da bih saznala kada je na mene dosao red da je vino Arkanovo. Strasno.
Ovaj biomedtrijski pasos je ipak jedini koji posedujem. Za americki green card sam se jos vise ponizavala a i fotka mi je jos gora. Ali kao sto rekoh, ne bih to zvala ponzavanjem. Pre bih rekla da je to neka vrsta igara za narod: dajte nam gladijatore, dajte nam koride i bikove, dajte nam redove, biometrijske i ostale vizne lilihipe i neka se zabavljamo, da ne mislimo na vlast. Medjutim, u tom zamajavanju po redovima, kakve sve viceve i price covek moze da cuje! Moram da priznam da trenutno Dacic ima najvecu popularnost , njegove izjave citiraju se doslovce i s veselom nevericom. Njegov lik i delo sad vec imaju neku zaokruzenu pricu jos iz vremena Milosevica koja se proteze ka ujedinjenoj Evropi gde ga na primer ceka zagrljaj sa Berluskonijem.
Ono sto sam ja naucila iz ovog danonocnog reda jeste da sunce izlazi nesto posle cetiri sata i da se svetla gase tacno pred zoru i da je taj momenat jos uvek caroban kao nekad kad sam kao klinka na Mljetu svako jutro cekala izlazak sunca. Moze ta idila da se desi i u centru Beograda, ispred jedne stanice milicije i to i grupi manje vise ljutih gradjana koji imaju iskonsku potrebu za redom i pravdom. Ja nam svima doduse zelim da tu plemenitu teznju izdignemo sa biometrijskih pasosa na sve teme, od licnih dokmenata do ratnih zlocina.
Novi Beograd
Supruga i ja smo uspeli da završimo epopeju iz trećeg puta. Na internetu smo pročitali da je najmanja gužva ponedeljkom, pa smo se pojavili ispred SUP-a Novi Beograd dislociranog u SIV 3 u 6:45. Red je već bio poduži, ali to bi bilo sasvim ok da u subotu nije "pao sistem" pa su delili samo 100 "brojeva", jer su svi oni koji su se prijavili u subotu sada morali da dođu u ponedeljak. Malo neočekivano od MUP-a, o tome je stajalo vidno obaveštenje na vratima.
U utorak smo došli 15-ak minuta ranije. Ovog puta nije bilo reda kao dan ranije, što je izazvalo priličnu zabunu: kako stotinak ljudi zna ko je kad na redu? Muvanje među onima na vrhu stepeništa je pokazalo da postoji spisak koji je pravila neka starija gospođa (koja je više delovala kao neko zainteresovan za socijalističku nego građansku inicijativu, ali da sada ne gledamo u zube inicijativi). Ona je onda prozivala ljude da stanu u red u skladu sa spiskom. Lista je već imala 130 imena, iako je tog dana SUP planirao da navodno podeli samo 80 brojeva - jer je sistem pao i u ponedeljak.
Ovog puta je ostalo malo nejasno kako smo došli do broja od 80, jer obaveštenje nisam video, a policajac je upisao sve ljude sa spiska, pa čak i mnogo više nego toliko, što i dalje nije bilo dovoljno - barem 70 ljudi je ostalo bez brojeva, ourselves included.
Supruga i ja smo odustali od toga da svaki dan ustajemo u šest i rešili da to odložimo za neko sretnije doba.
Onda smo se nekako složili da je to sretnije doba došlo u petak pre dva dana pa sam ja ustao još ranije i bio ispred SIV-a 3 već u 6:18 (gledao sam na sat). Bio sam otprilike negde u redu kao onog ponedeljka, što nam je dalo zakazano predavanje dokumenata za 4 popodne. Zakazuje se uvek na okrugao sat.
U četiri nije bilo tako strašno. Broj ljudi koji imaju zakazano za isti sat nije preveliki, i svi mogu da lagodno stanu u hodnik, a hodnik još i klimatizovan (neosporno, visok standard za državnu upravu čak i u Beogradu). Onda se ulazi u kancelarije gde su kabine za fotografisanje i kompjuterski terminali. Ne postoje šalteri, već se sedne pored službenika i on postavlja pitanja, gleda i skenira dokumenta, posle vas fotografiše i tako dalje. Ako se ne bi računalo maltretiranje od ujutru, moglo bi da se kaže da nije neprijatno.
Problem je što je aplikacija vrlo čudno urađena. U pitanju je web aplikacija sa nekom custom ActiveX kontrolom koja omogućuje kontrolu skenera, digitalnog fotoaparata i skenera za potpisivanje. Problem je što se sve živo skenira (krštenica, potvrda o državljanstvu, uplatnice, stari pasoš, netom odštampan zahtev o tome da ste tražili pasoš) a to se posle "digitalno potpisuje" (tako piše na ekranu, mada to može da znači mnogo toga) što traje. Verovatno se isto tako potpisuju i otisci prstiju (4 komada) i taj potpis digitalnom olovkom. Nemojte da imate visoka očekivanja po pitanju izgleda svog potpisa, jer iako ostaje "trag" po ekrančiću po kojem vučete "olovku", na ekranu kompjutera to posle izgleda potpuno drugačije. Ovo sa potpisom je posebno glupo, jer se skenira i odštampani zahtev na kojem ste se potpisali regularnom olovkom, pa ne postoji razlog da se ne skine potpis koji jeste vaš potpis za razliku od onog "digitalnog" koji je jedva bolji nego da ste uzeli miša i krenuli da se potpišete u Paint-u.
Mislim da radnici rade maksimalno dobro koliko mogu, ali da jednostavno nisu oni krivi što je procedura duga i komplikovana, aplikacija loša a oprema kvarljiva. Međutim, džaba je trud policajke na ulazu koja radi posao hostese jednako dobro kao da radi u nekom finom restoranu, kada ostaje gorak ukus ustajanja u zoru i višenedeljnog čekanja da se pasoš zaista i napravi.
Podizanje, koje sledi posle 20 dana je, kažu, još više stresno. Na drugom ulazu u SIV 3 se u isto vreme ujutru pravi jednako dug red i cela priča kreće još jednom. Kažu da procedura podizanja traje jednako dugo kao i za predaju, nisam shvatio zašto.
Druge opštine u Beogradu su gore organizovane, ako sam dobro razumeo. Kažu da je Čukarica haos, posebno za podizanje.
nisam i bogami neću.
nisam i bogami neću.
ne...
ne...
vadjenje putne u
vadjenje putne u bosni
možda sam imala sreće,a možda je u pitanju dobra organizacija službe,elem celi postupak traje pola sata do sat vremena.
fotokopija cips-a o prijavi boravka, uplata oko 15 eura,dve slike i popunjen obrazac(na koji se zalepi slika i potpis).
čekanje na pasoš od 7-10 dana,u sezoni godišnjih odmora i do 20 dana.
fotografiju i potpis oni skeniraju,a skener je tako dobar da mislim ,čak i slika andjeline džoli bi poplašila carinika.
Ne,
hvala.
kiklop
ne hvala.
hahahahaha
uvek polajt :)
U samoodbrani,
iz nužde :)