Purenjaci desert

Jul 2nd, 2009 by Bahatnik - HRANA blog

Obično se na “severu Srbije” za pečeni kukuruz kaže da je puren, a dok se za kuvani kukuruz kaže da je kuvan. Peku se, i jedu kad malo nagarave.

Saznao sam kako se poljoprivrednici ljute kad im fali 5 od njihovih 58.952 kukuruza, pa sam ih prestao pozaljmljivati od dotične gospode. Svakom svoje. Od tada ih kupujem na pijaci ili mi otac uzgoji par redova pokraj voćnjaka. Ove godine ih kupujem. Za evro 5 komada i poljodelci su mirni, ne moraju ići i cunjati i gledati da li su im varoščani opet opustošili hranu za krave. I ako su ovi sa pijace slađi, lepši, deblji, hrskaviji i svi jednaki; oni njivski, stočni, kradeni, nekako su finiji kad se ispeku. Samo treba pogoditi pravu zrelost. A i tuđi su.

Dakle, kupila ženica pet kukuruza, možda i više, (ali eto, lepše se uklapa u priču,) pa odosmo opet na Ljutovo, u prirodu, na roštiljanje. Klasika.

Nego, dok smo uživali u grilovanom povrću i mrsili se mesom, kukuruzi su na potpuno spuštenom roštilju upijali žeravu i pretvarali se u zanimljive poslastice, tiho, a posle malo i jače puckajući. Ponovo je bilo otimanja. Verujem da smo svi jeli pečene/purene kukuruze i da znamo kakav je to delikates. Onaj nesretnik koji to nije, neka uradi. Neopisivo je.

Interesantno je da se tzv šećerci, oni sa pijace, trebaju jesti neposoljeni. Za razluku od moje dosadašnje prakse, kad sam ih solio do belosti, od pre godinu dana, kada mi je jedan klinac na moru rekao da su bolji bez soli jer su slatki, od tada ih jedem natur – kao desert.