Preminuo legendarni beogradski saobraćajac Jovan Bulj

Ples koji se pamti... Jovan Bulj, saobraćajac kojeg su obožavali vozači.

Penzionisani beogradski saobraćajni milicioner Jovan Bulj (71), koji je početkom '70-ih godina prošlog veka bio zaštitni znak jugoslovenske prestonice, preminuo je. Bulj je regulisao saobraćaj na izlasku iz Terazijskog tunela, kod Doma omladine i na Terazijama, a bio je atrakcija prestonice zbog neverovatno gracioznih, gotovo baletskih pokreta.

„Dirigent u snežnobeloj uniformi zlatnih širita i dugmadi i belim rukavicama", kako su ga često opisivali Beograđani, izazivao je pažnju građana koji su se uvek zaustavljali da ga posmatraju kako izvodi „koreografije". Mnogi su tvrdili da je gracioznost usavršio višemesečnim baletskim kursom u jednom gradskom pozorištu. Međutim, kako za Press kaže njegova supruga Eva, Jovan nije učio balet, već mu je gracioznost urođena.

- Nakon penzionisanja, radio je mnogo godina kao prodavac u trafici u Bloku 70 na Novom Beogradu, zajedno sa mnom, a nakon toga i kao čuvar parkinga ispred splavova na savskom keju - priča sa setom Eva.

Na poziv britanskih kolega, čuveni policajac svoje umeće je prikazao i na londonskom Pikadiliju, gde je bio predstavljen i kraljici Elizabeti, dok je na Svetskom prvenstvu u gracioznom regulisanju saobraćaja zauzeo treće mesto. Bio je redovan gost na prijemima u Skupštini grada, čak i kod predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.

PRESS

Ličnosti
JOVAN BULJ

Jovan Bulj: baletan među saobraćajnim milicionerima, najčuveniji naš saobraćajac ikada, legenda beogradskih trgova, večiti drugoplasirani na evropskom takmičenju saobraćajaca, besprekorni dendi u svojim snežnobelim uniformama zlatnih širita i dugmadi, dirigent u belim rukavicama, oštrog pogleda pod dubokim, visokim šlemom (treba li napominjati da je i on bio bele boje?) nalik na one koje nose engleski bobiji, jedno vreme čak i počasni gost Saobraćajne policije grada Londona, ukratko jedan od onih tako retkih ljudi koji nam ubedljivo, sopstvenim primerima, dokazuju da se velike umetnosti kriju i u prividno najprofanijim zanimanjima, i da je svaki rad uzbudljiv ukoliko se čini sa velikom ljubavlju. Jovan Bulj je ujedno i Kandid naših dana. On je dobro znao da se najuzbudljivija igra odvija uvek na malom prostoru i da treba samo “okopavati sopstvenu baštu”. Iako je to činio svesrdno i bio uzor mnogima – nije u potpunosti uspeo. Ražalovan iz razloga koji su meni ostali nepoznati (sklonost alkoholu navodi se kao barem jedan od njih) on već godinama tavori radeći kao čuvar na jednom od beogradskih parkinga. Pre nekoliko godina gostovao je kod Vanje Bulića u emisiji “Crni biseri” a tamo nikada ne gostuju uspešni. Sve smrdi na bedan kraj, pa ipak, mi i dalje verujemo u Jovana Bulja. Ponekad, kada su saobraćajne gužve na beogradskim ulicama neverovatne, kada život ponajviše liči na hroptanje, kada ne znamo hoćemo li se ikada izvući iz svih sranja u koja smo tako jadno zapali, njegova bela senka kao da visi nad svim tim tužnim haosom dole, u svom najsvečanijem izdanju. Tada uzdišemo jer znamo da bi život ipak bio nešto lakši i lepši kada bi on, barem još jednom, onako sjajno mahnuo rukom u blistavoj beloj rukavici i uneo makar nešto reda i lepote u sav taj grozni haos oko nas.

by Vladimir Arsenijević @ 2002
Leksikon YU mitologije