Ja sam čudo video

Naziv je lektire za drugi razred osnovne škole. Na 76 strana predstavljene su narodne zagonetke, pesme, šaljive priče, basne i poslovice-stoji u podnaslovu. Izdavač je Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, izabrao i priredio: Stojadin Ljubenković, recenzent mr Ljubica Dotlić.
Za dete koje ima 8 godina i govori ekavicu nije posebno težak problem da ubaci po koje "i/j" (ali se pita da li se smisao reči menja, ko tako govori i na kraju krajeva zašto mora da čita tekst sa "i/j") ali posle nevinog "i/j" slede iznenađujuće reči koje ne samo što se otežano izgovaraju nego se ne zna ni njihovo značenje. Knjiga je pisana ijekavicom, na starom jeziku uz upotrebu gomile nerazumljivih izraza: muči, izgladnjeo, ne smetaše, pijevac, kokoška, zakala, birtija, avlija, pipljuć, navada, birt, unići, planinka, zapretavati, krkača, smagati, kuđelja, leturđija, lopar, bena, soldati, čirak, izljegne, han, užeže, topuzina, dotužiti, hrka, otalen, dobave, dadne, smjede, kamara...
Sada se dete već pita ume li ono uopšte da čita, pa potom ga obuzima osećaj stida jer ništa ne razume a posle objašnjenja da se tako nekada govorilo, u čudu se pita šta je to spopalo učiteljicu da ih uči jezikom koji se neupotrebljava, a po tumačenju nerazumljivih reči i rečenica sledi šok za decu i roditelje kada shvate da to su to priče sa patološkim i porno sadržajem.

"Pepeljuga"

Prele đevojke kod goveda oko jedne duboke jame, a dođe nekakav starac bijele brade do pojasa, pa im reče: Đevojke, čuvajte se vi te jame, jer, da koje od vas upadne vreteno u nju, one bi se mati pretvorila u kravu. Ovo rekavši starac otide, a đevojke onda, čudeći se njegovim riječima, prikuče se jami još bliže i stanu se u nju nadvirivati i razgledati...
I naravno najlepšoj među njima se mama pretvorila u kravu, koju je devojka stala goniti na pašu sa ostalijem govedima.
Otac se oženio udovicom koja je imala ćerku i naravno počinje mržnja i mučenje devojke , koja je prela kuđelju na kokoški sa kravom-tj mamom dok su ovi išli na leturđiju. Onda je maćeha rešila da zakolje kravu, tj mamu a đevojka nije šćela okusiti nego pokupi njene kosti pa ih zakopa đe joj je krava kazala. Tu, na 3. strani(od ukupno6 strana) saznajemo da se devojka zove Mara. Onda je maćeha svaki put pre odlaska na nedeljnu leturđiju pretila da će Maru ubiti ako ne izvrši zadatke. Priča se završava tako što se devojka udala za carevog sina.
U zasenak potpuno padaju maćehine pretnje smrću, čarolije i "srećan završetak" jer dete uopšte ne može samom sebi da razjasni zašto se mama pretvorila u kravu a o užasnoj sudbini same mame - koju su zaklali i pojeli proganja ga i dva dana po čitanju. Pošto je na jedvite jade pročitalo "priče", dete pita šta je "klanje", kako se i zašto životinje kolju, gde se i čime se to radi.

"Vilovska kočija"

Ćerka nekog cara se nikada nije nasmejala u životu i reši car da će prvom muškarcu koji je nasmeje dati za ženu. Nađe se jedna bena: otišao je on tako već dosta daleko, kad al za njim cestom ide kočija bez konja, i sviralica u njoj svira. On se obazre i opazi a to kočija sama ide, i u njoj sjede tri djevojke, i jedna svira u sviralu, a kočija ide. Kad one dođu do njega reče im: Pomoz bog, posestrime a one njemu pomoz bog pobratime.
Pošto ih je tako lepo pozdravio one mu poklone kočiju. Spavao je u kočiji pored birtije a 3 ćerke toga birta su imale navadu gole spavati, a na njegovoj kočiji bile su tri zlatne jabuke, pa od njih udari svjetlost u okna. Djevojke opaze te jabuke...sađu u avliju, uhvati svaka za jednu jabuku, ali kako su uhvatile, tako im ruke prionu...Idući tako, udare pored jedne kasarne, a tu baš soldati čistili robu, pa kad vide cure da skaču, uhvati svaki svoju za grudi, i odmah i njima ruke prionu te i oni počnu skakati uza njih.

Posle tumačenja reči grudi i na neodgovoreno pitanje zašto su vojnici potrčali, i dete i roditelji ostaju u neprijatnom čudu.