Thesis No. 4

Bez obzira na autentičan (a to bi trebalo značiti i iskren) osećaj –gađenja- o čemu sam pisao u Thesis No.3, istog trenutka dok sam sv(f)ršavao tekst znao sam da je sve to što sam uspeo da uradim jedna obična retorička zajebancija koja me je učvrstila u uverenju da sam (smo) potrošili sve pa i reči i da jednostavno nije ostalo ništa, a da ako i jeste ostalo nešto, onda se to neda reći, bar ne rečima.
I dok sam muljao po sebi taj odnos poremećene ravnoteže smisla i značenja, znajući kao i uvek da ću sve to rutinirano da zavrnem u estetsko (tamo je najsigurnije), jer to radim godinama, potpuno nemoćan pred efemernom prirodom onog što nazivamo -osećaj-, a za koji se grčevito i instinktivno držim da bih izbegao zamke kontaminirajućih verbalno-kulturoloških modela logičkih matrica i mantri racionanovrednosnih sistema, kojih se (opet instinktivno) gadim, i dok sam kažem muljao sebe po sebi, natrčim na ovaj jebeno verbalni tekst:

NESHVATLJIVA EPIDEMIJA SILOVANJA

.

Kako piše International Herald Tribune, prema podacima UN-a, u pokrajini Južni Kivu (KONGO), koja je ujedno i epicentar epidemije, prošle je godine zabilježeno 27 tisuća silovanja, a i to je, pretpostavlja se, tek dio ukupnog broja silovanja koja provode različite vojne i paravojne skupine.

Denis Mukwege, ginekolog u lokalnoj bolnici u provinciji Južni Kivu, je potpuno zgrožen rekao da više ne može slušati priče žrtava i liječiti sadističke napade na žene bajunetama i drugim oružjem, od čega su im reproduktivni i probavni organi "nepopravljivo uništeni". Mukwege je siguran jedino da je cilj ovih silovanja "uništiti žene,,.

Civili u tim regijama prepušteni su na milost i nemilost nasilju, a najnovija skupina koja se tamo pojavila su Raste, pripadnici nekadašnjih Hutu milicija koji su pobjegli iz Ruande, a sada žive u džunglama Konga i teroriziraju stanovništvo otmicama, pljačkom, spaljivanjem beba i komadanjem svih koji im se nađu na putu.
Iako je silovanje oduvijek korišteno kao oružje rata, istraživači tvrde da je slučaj Konga metastazirao u neshvatljiv društveni fenomen u kojemu je brutalnost prema ženama postala "normalna stvar", a toj tezi u prilog ide i činjenica da su žrtve nasilja stare od tri do 75 godina.

Iako se u Kongu nalazi trenutno najveća svjetska mirovna misija sa 17 tisuća vojnika, i sami UN-ovci očajni su zbog pomanjkanja ljudstva i sredstava, a odnedavno i svake noći kamionima odlaze u sporna područja i s upaljenim svjetlima čuvaju civile kojih se do jutra skupi i po nekoliko tisuća, sklupčanih na zemlji.

Šta sam to razmišljao o ,,potrošenosti verbalnog i efemernosti emotivnog,,?
O svom rutiniranom bežanju u ,,estetsko,,?
Kakav sam ja to skot!
A jesam, jer moj nepopravljivi egoizam već koristi ovu skupinu reči (KONGO) da se upusti u fakultativno razmišljanje o Njemu!
Kakav je to On, kolika je Njegova sujeta, šta smo mu to učinili da je smatrao za potrebno da nas ovako i ovoliko kazni.Dali ga je to Adam popreko pogledao, ili mu je Eva uputila ,,izvestan,, pogled koji je povredio Njegovu sujetu.Ili je Adam zaboravio na Njega dok je uživao u Evi, ili je Eva suviše uživala u Adamu?
Šta li su to uradili da su ga naterali da Nas sve ovako kazni?
I nas zaklane, i nas koji smo klali i nas koji sve to izčitavamo kroz hijeroglifne zapise novinske grafike, ipak sretni ( i tu je Njegova pakost i sujeta najveća) što nismo ni klani niti smo još klali, sigurni u spasonosno trenutnu prirodu emotivnog, koja će nam omogućiti da se ponižavajuće –trenutno- okrenemo porodičnom roštilju.
Ne stvarno, kakav je to On, i šta smo mu to uradili?