Da li verujete u boga?
Stalno Ga pominjemo:
Za ime Boga! Ako Boga znas! Boga mi nisam ja! Jebem ti Boga!
The God on our side! Boze oprosti! Boze pomozi! Bog ce ti platiti! Bog je u meni, u tebi, u nama...Lep je kao Bog. E boga mi, necete vi meni vise tako! Alah, Buda, otac, sin, majka bozija. Karavadjo i raspece Hristovo.
Kada sam bila mala mislila sam da Bog zivi u crkvi i da nas gleda jednim okom, odnegde. Nisam razumela, a ni dan danas ne znam odakle bi nas gledao.
Pogledao ga/ju je Bog. Deset bozjih zapovesti...Pomenula sam ga mnogo puta i vec prekrsila jednu od njih.
Da li je Bog, kao sto kaze Jung, proizvod univerzalnog iskustva izvedenog iz kolektivne besvesti?
Moja baka je palila kandilo svakog petka i drzala ga tako upaljenog preko vikenda. Palila je kandilo i za bolesnog psa pa kada je svestenik, inace porodicni prijatelj, opomenuo, jasno mu je dala do znanja da on svakako ne moze da bude njena veza sa Bogom. Na neki cudan nacin je verovala. I nekako je to njeno kandilo bilo magicno, cini mi se. I ja ga palim kao i svece u crkvi, dole za mrtve, gore za zive.
Gledam letos popove sa mobilnim telefonima, moderne neke, cak ima i zgodnih. Oko popova prosjaci koje ovi teraju odmahujuci rukama. Na prosjake je Bog zaboravio. Pa koga onda Bog pogleda? Putnike u limuzinama koji su "gore", nas u sredini, srednju klasu. Da li gleda jednim, ili sa oba oka klanja, mucenja, ratove, na brzinu iskopane grobnice u koje se bacaju neka tela nekakvih bivsih ljudi koji ostaju bezimeni i zaboravljeni i od Boga i od ljudi.
Boga mi, ne znam sta da mislim. Ja mislim da je bog uobrazen i da nas cak ni ne primecuje.
Devil's Advocate - satan
http://www.youtube.com/watch?v=KMdKV9_mAxc
Ne.
Ne.
Jok
Jok ja
--------------------------------------------------------------
A foolish consistency is the hobgoblin of little minds
Ne,
ne verujem.
bez naslova
Bas komplikovano pitanje.
Ne mogu da budem tako kratka u odgovoru. Mislim ni DA ni NE.
Ako me pitas da li verujem u Boga kakvog su nam ga predstavili, kao jednog i jedinog, stvoritelja, kao glavnog - NE.
Ali, ako me pitas da li verujem u nesto sto bih mogla nazvati i Bogom i Muhamedom i Budom i Zevsom onda DA. Gandi je rekao da postoji toliko imena za Boga koliko postoji zivih ljudi. Verujem, takodje, da postoji isto toliko i religija. Jer, svaki covek ima neko svoje vidjenje stvari - realnih, vidljivih i duhovnih - nevidljivih.
Svakako, bez vere je tesko ziveti. Jedam moj prijatelj svog boga zove Divljak. Tako mu valjda lezi. I crta ga u obrisima senke svoga tela, pri svetlosti sveca svaki put drugacije. Jer, kaze da ovaj Divljak u njemu svaki put drugacije lici.
Zao mi je sto je mnogima vera izgovor za razne lose nacine ponasanja. Zao mi je i sto je verovanje naroda zloupotrebljeno zarad moci. Nekada su ljudi verovali u razne bogove prosto zbog toga sto nisu znali da objasne. Danas je izgovor sasvim drugaciji. Glad za kontrolom nad drugima odrzava verovanje ljudi vise nego ikad. Pitam se onda, cemu ovaj tehnoloski napredak kada smo i dalje slepi?
Da, verujem u svog Boga. I, veruj mi, on uopste nije los:)
Nije komplikovano
U jednoj knjzi neko kaze: sve ono sto ne mozes videti, zamisliti, osetiti i cemu mozes dati ime.
bez naslova
Ma, nije komplikovano... toliko, nego ne volim kilometarske odgovore (kad pitam klinca nesto on mi kaze da ne moze bas sad da mi objasnjava - dugacko je (4g.)).
Na koga li je:)))
Nema ga. Ne postoji. Moja
Nema ga. Ne postoji. Moja prijateljica kaze da su zbog ovakvog boga nastale filozofija i psihologija. Sami smo i sve je u nasim glavama.
http://www.youtube.com/watch?v=s0cGbEQsYxc
Volela bih da ga upoznam: U
Volela bih da ga upoznam:
U studiji koja je šokirala francuske vernike i izazvala brojne polemike, koju uskoro na srpskom objavljuje Rad, Mišel Onfre tvrdi
Religije odišu mržnjom razuma
Pojam boga je antiteza životu: Mišel Onfre
Zoran M. Cvijić
Knjiga, reklo bi se ateistički manifest, profesora filozofije Mišel Onfrea, Ateistički ugovor, izašla iz štampe krajem proleća ove godine, izazvala je mnoge napise i diskusije na francuskoj javnoj sceni. Najuticajniji dnevni listovi kao što su Mond, Figaro, Liberasion, katolički Kroa, nedeljnici Nuvel observater, L’Poan... pišu o knjizi, intervjuišu autora. Čak i švajcarki dnevnik La tribin d’Ženev prikazuje knjigu. Dekan filozofskog fakulteta i direktor odeljenja za filozofiju religije Katoličkog instituta iz Pariza, Filip Kapel debatuje sa autorom i njegovim stavovima. Autor drži tri predavanja u Nacionalnoj biblioteci u Parizu...
Knjiga ima za moto tekst uzet od Ničea koji započinje: "Pojam ‘Boga’ je izmišljen kao antiteza životu - on se sažima u strašnu jedinicu svega što je škodljivo, venerično, klevetničko, svu mržnju života..." Međutim po nekim kritičarima autor je otišao dalje od Ničea, Frojda i Marksa, dalje od konstatacija da je "religija opijum za narod". Knjiga se obrušava pre svega na monoteističke religije: judaizam, hrišćanstvo i islamizam, koje "uspostavljaju smrt na zemlji u ime večnosti na nebu". Zajednička im je "mržnja razuma".
Autor ne smatra da je "Bog upokojen" već konstatuje da se došlo do tog pogrešnog zaključka u XX veku, koji je video smrt svuda. "Smrt umetnosti, smrt filozofije, smrt metafizike, smrt romana, smrt politike..." Ali, piše autor, te smrti su fikcije - lažne vesti koje su omogućila povratak, onih koji su proglašeni za mrtve. "Smrt filozofije je omogučila da se štampaju knjige o filozofiji, smrt romana je izazvala romane, smrt umetnosti umetnička dela itd." Tako "nažalost" ni Bog nije preminuo već je obznana njegove smrti "izazvala posvećenost, božanstvo, monaštvo bolje od boljeg. Mi danas plivamo u toj pročišćenoj vodi..." Dalje autor konstatuje da svi znaju za postojanje tri knjige monoteističkih religija (Stari zavet ili Tora, Evanđelja - Novi zavet i Kuran), ali da vrlo malo njih zna kada su nastale, ko su autori, ni događaje koji su u njihovoj osnovi". Podseća da su crkve vekovima sprečavale čitanje izvornih tekstova jer su se plašile istorijskih i laičkih pitanja i da "mi još uvek živimo manje ili više pod njihovim režimom".
Retko je viđen ovakav napad na religiju, čak i u Sovjetskom savezu u doba Lenjina i nekadašnjeg pravoslavnog seminariste Staljina. Skoro nikad nije pisano da je Hristos osoba "bez značaja i savesti", a za svetog Pavla da je "histeričan apostol", nije katolicizam poređen sa nacizmom, a islam smatran religijom mentalnih debila... Bez sumnje autor je namerno provokativan. Izaziva. Religija se posmatra sa stajališta materijalista, senzualaca, hedonista, sladostrasnika i naročito cinika, a kritičari dodaju, "i svih drugih jeretika".
Bez želje autora, knjiga u svakom slučaju ukazuje na nepremostivu razliku između ateizma i agnosticizma. I levičarski Mond piše da autor "preseca, guši, osuđuje i odlučuje... i naročito (sve) zna". Knjiga će se uskoro naći prevedena u izdanju izdavačke kuće Rad i pred našim čitaocima. Nadasve je zanimljivo kakve će reakcije knjiga izazvati u našoj javnosti koja se, bar javno, do samo pre dvadesetak godina, izjašnjavala u daleko najvećem broju, kao ateistička da bi se danas u istom broju izjašnjavala, bar opet javno, za vernike!
Autor, Mišel Onfre, predavao je filozofiju u završnim razredima tehničke gimnazije u Kanu (Caen), glavnom gradu provincije Normadija, dvadesetak godina, do 2002, kada napušta državnu službu da bi osnovao "Narodni univerzitet" - otvoren za sve. Univerzitet nema diplome, a ima za cilj da proširi filozofsko obrazovanje na široku publiku. Univerzitet organizuje i letnje kurseve širom francuske u Lionu, Ajačiu na Korzici, Noarou i Narbonu. Mišel Onfre je objavio i preko dvadeset naslova, većinom kod istog izdavača, kao i četiri knjige pod zajedničkim naslovom Dnevnik hedoniste: Želja da budem vulkan, Vrline groma, Arhipelag kometa i Blesak željenih oluja.
Za nas je interesantno da je napisao i knjigu Divota katastrofe, objavljenu 2002. kod Galilea, o slikarstvu Vlade Veličkovića.
кришна
седим почесто испред фигуре Буде пред столетним камином у мојему овдашњем малтешком боравишту,те медитирам док ме са иконе мој кућни патрон св.јован благо посматра,грешног.Прија ми време проведено пред Будом,смирени положај тела у лотосу има неку зрачећу енергију,поспешује ток мисли те смиреност при одлучивању.нема исхитрености која углавном грешкама води.полако и натенане.ко се жури нос удупе тури, графит поручује.
Размишљам,
Буда је рекао ,веле , Апа дипо бхава што преводу са санскрита је отприлике, буди светлост самом себи
Исус пак, веле да је поручио, ја сам право светло.
Хришћанин сам православац ево преко 60 година ,крштен,али ми оно Будино накако мање посесивно, даје ти могућност избора ,али и грешке.
Често и дуго боравим овде огрнут тишином црквених сводова,богатство ентеријера и машта негдашњих мајстора чине да се веома пријатно осећам.присуствујем мисама које овдашњи свештеници предано служе ,не разумевајући изговорено али схватајући неизречену поруку да сваки прилог цркви води личном искупљењу ,тамо . . .после живота. Осећам неку горчину по непцу, потом.није ли можда давнашњи откуп греха наново актуелан .додуше и учитељи будизма ,толико присутни задњих деценија по западу ,не опиру се много прилозима каси Будиној,али и нетраже.па стога ми дилема полуинформисаности нагриза религијозну одређеност. Мноштво нас жувућих је заокупљено темом ,живот после живота ,реинкарнацијом, васкрсењем ,укратко жеља нам је да трајемо засвагда ,немиримо се са чином смрти,па стога пребирамо по књигама разноразним небили нешто дознали ,битно притом заборављајући да,Знати шта незнаш највише је достигнуће А незнати што незнаш, болест је.
Ми углавном болесни.
Давно у времена наглашене ми знатижење сазнах старокинеску мудрост коју неискусан те дрчан ставих на проверу .вели она, мој живот границе има а знање које могу сакупљати је безгранично.ако ограниченим следим безгранично ,уморићусе .
И би тако.
Па шта нам је онда чинити јер још је филозоф Паскал изрекао да се у бога може веровати а И немора.црква исто тако се може посећивати а И немора.под претпоставком да бога нема ником ништа.међутим ако бога има е онда су у грдној неприлици они који богомоље не посећују.посебно они неверујући . . .
:)
Zanimljiv je bio Paskal, ali on je bio pre svega matematicar, a religiozan je postao kada se je okupao u Seni u koju je uleteo kocijama. Ovo iskustvo koje ga je upozorilo na efemernost zivota, isto ga je inspirisalo da smisli opkladu, sto mu kao matematicaru nije bilo tesko.
****
Many times when I am troubled or confused, I find comfort in sitting in my
back yard and having a couple of vodka martini's along with a quiet
conversation with Jesus. This happened to me again after a particularly
difficult day.
I said: "Jesus, why do I work so hard?"
And I heard the reply: "Men find many ways to demonstrate the love they have
for their family! You work hard to have a peaceful, beautiful place for your
friends and family to gather."
I said: "I thought that money was the root of all evil."
And the reply was: "No, the LOVE of money is the root of all evil. Money is
a tool - it can be used for good or bad".
I was starting to feel better, but I still had that one burning question, so
I asked it.
"Jesus," I said, "what is the meaning of life? Why am I here?"
He replied: "That is a question many men ask. The answer is in your heart
and is different for everyone. I would love to chat with you some more,
Senor, but for now, I have to finish your lawn."
******
Čini mi sa da sam ovo već kačio, ali dobro dođe.
Tvoja baka
je vjerovala srcem, za takve ce Bog uvek postojati i biti.
Uvjek sam volio biti u drustvu takvih ljudi.