in a calming room
Romansh artist Not Vital built a "Calming Room" in Sperone Westwater gallery in the meatpacking district of New York. The outside of the room--the wall of the gallery--was painted with knots. The visitor has to duck her head to enter the room through a low door. Inside are walls, floor, and ceiling of pine. The ceiling is drilled through the knots so that light shines through the knotholes. The dim light and the strong scent of the pine provide a calming atmosphere, especially to senses overloaded by the speed and noise of the streets of New York. It was a little surprising that this temporary landscape was not populated with napping visitors.
Vital's "300 Knives" piece from a few years ago was quite memorable. The knives in question were of various shapes and sizes and thrust blade-first through the wall of the gallery. It could be seen as random violence or in terms of the seduction of art that draws the viewer close while demanding distance. Or any seduction that denies possession.
(No subject)
eavesdropping
i HATE it when statues listen to my conversations!
Umetnost je postala cist
Umetnost je postala cist koncept.
slazem se Eugenija
ali bih dodao:
Mainstream umjetnost je postala (i to vec odavno) cist koncept. Ono sto vidimo u Veneciji ili Kaselu je odlican primjer za to. Srecom postoje i drugi tokovi koji odbijaju robovanje konceptu (ili kako ga ja zovem: hladnoj intelektualnoj onaniji).
Preporucio bih ti ovaj link http://www.treehouse.abc.nl/galleryold/psychonautic/psychonautic.php
za vise informacija. Ovo je grupa umjetnika sa kojom sam izlagao na dvije izlozbe (Basel, 1999 i Zürich 2003). Ovo je jedan od primjera drugacijeg shvatanja umjetnosti. Tesko da ce se ovakva umjetnost ikad naci na festivalima koncepta, ali je mozda i bolje tako...
Sinhronicitet
Ja nasao taj sajt jedan sat pre nego sto si ga linkovao (valjda se tako kaze). I mog skolskog druga Mrksu na njemu. Pozdrav Igore S.
Ne znam Zeleni sta da kazem
ocigledno magija radi 24 dnevno, 7 dana u sedmici... Bolje da cutim i pustim je da radi i dalje.
A Mrksu sam upoznao prije 6-7 godina (cini mi se...) u Zürichu. Dobro zezanje sa njim. Veseo covjek :)
Cutimo i
pustamo da radi i dalje. Tu smo :)
"Umetnost je postala cist koncept"
i think that art today has to have a concept but also has to be interesting to look at/experience. a work that looks nice but does not inspire thought is empty. bad conceptual art is like a joke, once you get the punchline it is finished and no longer interesting. art that works is art that you can experience over and over with your senses and your mind.
this artist that i wrote about says that he is all about the concept as the work and doesn't need to make the pieces. he is happy to let others do that. that is a little bit strange to me, though i understand that when artists make really large pieces they cannot make them themselves. i cannot conceive of hiring others to make art for me, because i find the process of making is integral to creativity.
Sta kaze o umjetnosti jedan od majstora...
"...Mi smo posklanjani kao anarho liberali, mada niko od nas toga nije bio svestan niti je o tome razmišljao na taj način. "Objašnjeno" nam je da smo kriminalci a oni idu u zatvor.
Da se nije provociralo ne bi se desilo odbacivanje. Društvo se brani od onih koji ga kompromituju a pogotovo od onih koji se definišu kao subverzivni. Onda se desi da se kao ustanovi da takva osoba u stvari nije sramota za društvo. Nema problema. Društvo pokazuje drugu stranu lica, onu nasmejanu , ljubaznu. Društvo je oportuno, licemerno, to je u kulturi. Sve su to igre sa pravilima, bitno je preživeti. Biti odbačen je privilegija koja donosi slobodu od uobičajenih uslovnosti, onih koje formiraju ono očekivano, traženo, stimulisano. Odbačen i slobodan za iznenađenja samog sebe, za život i rad kao avanturu, eksperiment. Postiže se solidna zdrava distanca od krda, mir za osluškivanje sopstvenih afiniteta, oslanjanje na sopstvenu intuiciju kao težnju duši. Otvara se novo polje sinhronizovanih samopotvrđivanja, sazrevanja i katarza. Ima se mala ali prava ekipa, bratstvo, jato u kome se reflektuju rad, razmišljanja, odrađuje pripadnost ali svojevoljno i uz radost. Ponovo priznanje i prihvatanje odbačenog od strane onih koji su ga odbacili kao ponovo otkrivanje nečeg potisnutog, umalo zaboravljenog, neočekivano ipak prisutnog, zabavlja i zamara, deo je igre, može i ne mora, nije obavezno.
Postoje oni koji rade ono što je u žiži interesovanja kulture arbitraže, javnosti, nacije, onda oni što misle da treba da tako rade, oni koji misle da je to fora. Očigledno se isplati. Čovek bude mlad i ima iluzije, očekivanja su mu velika. Onda u sukobu sa životom i realnošću u zavisnosti od kvaliteta materijala dešavaju se nastajanja, nestajanja, vaskrsenja, zaboravi i samozaboravi. Kriterijumi su pitanje obrazovanja i širine duha, samoodgovornosti i razumevanja profesije. U igri su i razna samozavaravanja, uobrazilje, kolektivne lobotomije, propagandna pranja mozgova. Pohlepa je zavera broj jedan. A u međuvremenu se kao zaboravilo u čemu je stvar. Mada kad se desi susret i doživljaj koji nas natera da zaboravimo na sebe i naš jadni ego, kad otkačimo uz komad koji nas razpameti i osetimo od onog božanskog bezvremenskog, onda veoma dobro znamo da nam se desila prava stvar, uradilo nas je. Doživljavam to kao veselu igru od životnog značaja, mešavinu molitve, terapije, interakcije sa svetom u sebi i oko sebe. Samo bez velikih pretenzija i patetike.
Jedan rad u formatu filma, knjige, slike, pozorišta, muzike, baleta, arhitekture, skulpture, grafita ili stripa, je psihogenerator, u njemu je lagerovana psiho energija koja zrači i pomera ili ne pomera dupe konzumentu. Ostavlja tragove u duši. Zato je i bitno jel nas nešto fura ili ne. Svakako je bitno i gde nas fura i kako nas fura. Čitavu veliku igru o značaju u istorijsko-nacionalno-estetskom smislu ne treba preterano ozbiljno shvatiti, jer su te ideje lenger koji ti neko uvaljuje u letu, poziv na samoubistvo.
Odnos prema profesiji je pitanje lične higijene.
Ako nismo akteri onda smo svedoci raznih sukoba koji se vode sa neistomišljenicima a deo su globalne svakodnevice i očigledno su veoma bitna karakteristika ljudske vrste.
Sitne duše su globalna pojava, večni i svetski trend. Mafija mediokriteta je najbrojnija. Nekompetentnost, zavist, pohlepa, strah od gubitka na kvarno stečenih povlastica, strah od drugog, drugačijeg, arogancija koja odkriva glupost, sve je to, mora se priznati, i impozantno i monumentalno u svojoj monstruoznosti. Opasni virus, moćna infekcija. Bez potcenjivanja, nije za zezanje, veliko je čudo da se ova naša planeta jos okreće..."
Radovan Hirsl
http://www.biro.org.yu/aktuelno/aktuelno.php?aid=4
ovo je super
Sitne duše su globalna pojava, večni i svetski trend. Mafija mediokriteta je najbrojnija. Nekompetentnost, zavist, pohlepa, strah od gubitka na kvarno stečenih povlastica, strah od drugog, drugačijeg, arogancija koja odkriva glupost, sve je to, mora se priznati, i impozantno i monumentalno u svojoj monstruoznosti. Opasni virus, moćna infekcija. Bez potcenjivanja, nije za zezanje, veliko je čudo da se ova naša planeta jos okreće...
Citav intervju je
neverovatno precizna slika prostora i duha tog vremena. Radovan Hirsl je, tada kao i danas , bio i ostao kultna licnost.
i kao i svaka kultna licnost
u danasnjoj atmosferi Beograda i Srbije nema mjesto koje mu pripada. Ali ako iskreno procijenimo sadasnje stanje kulturne scene i bolje je tako. Jos mu naravno niko nije ponudio organizaciju izlozbe u Muzeju Savremene, iako je, kako kaze ekipa iz Biroa "uglavnom priznat".
Ne mogu da ga zamislim rame uz rame sa "kulturnom elitom"... Za pojasnjenje vidite Angiein blog "Ministarstvo nekulture"...
дубинско посматрање површног
имајмо на уму да је сваки (значајан) ствараоц својим делом веома особен и тако различит од осталих.ако је сличан, ако је у сенци неког свог претходника или савременика, није исти као тај неко други. по неком отклону, извесној деклинацији ,тај следбеник ( некад чак и епигон)ипак је различит и карактеристичан као следбеник . Гете је записао . . оно што је израђено стално се опет претвара у материјал, а материја која је обрађена, која има форму, поново је материја за неку нову форму.Ниче пак потписа . . сваки почетак је тек други моменат. уствари нико ние тако аутономан, тако персоналан, да нема своје претече, да не преузима бар семена традиције а и савремености.