Apologetska papazjanija profesora Ilica u "Danasu"

Na Blogu B92 Jelena Milic prenosi jedan krajnje opskuran, apologetski i tendenciozno napisan tekst profesora Ilica o odnocu crkve i drzave, objavljen inace u Danasu, ne da bi ga kritikovala ili eventualno podvrgla nekakvoj analizi ( za kojom tekstovi te vrste prosto zude), nego da bi se o tom tekstu izrazila pohvalno,da bi ga "toplo preporucila" posto sadrzi, kako kaze, "preporuke od sireg (ali i uzeg) znacenja". Hajde da bacimo zajednicki pogled na taj tekst i da pokusamo da otkrijemo sta je to tako bitno receno u njemu sto, po Jeleni Milic, zasluzuje preporuke od sireg (a i uzeg) znacenja:

Vladimir Ilić: U Srbiji je državna vlast nadređena verskim zajednicama i iskorišćava ih više nego one nju. No, nesporno je da se oblikovanje odnosa države i verskih zajednica godinama unazad odvija u kontekstu procesa desekularizacije. Zemaljski ustav propisuje da je Srbija svetovna država i da su crkve i verske zajednice odvojene od države. Kao i drugi normativni dokumenti, i on je utoliko idejno čistiji što je dalji od društvene stvarnosti. Zakon o crkvama i verskim zajednicama bliži je realnosti, a podzakonski pravilnik o njihovom registrovanju najistinitije odslikava pravo stanje stvari. Odnos državne vlasti prema crkvama i verskim zajednicama uopšte, kao i prema pojedinim grupama ovih poslednjih (tradicionalnih verskih zajednica, netradicionalnih verskih zajednica, konfesionalnih zajednica) izrazito je asimetričan.
Ustavni sekularizam zasad nije u potpunosti primenjiv u društvenoj stvarnosti: manifestna ritualna religioznost obavlja afirmativnu ulogu u tom smislu što vrši funkcije koje njene funkcionalne zamene (na primer ideologija socijalističkog samoupravljanja ili ona sa etnoteritorijalnim zahtevima) više ne mogu da obavljaju. Mada natpolovična većina aktivnih birača glasa za izrazito desne, neliberalne, stranke, država Srbija ima liberalni ustav jer je mala i siromašna, podložna uslovljavanju velikih sila i njihovih aglomeracija; ona, međutim, ne može da funkcioniše na čisto liberalnim načelima. Bilo prividna religioznost i/ili etnofiletizam, zasad nažalost moraju da budu zastupljeni u svesti stanovništva i u društvenoj praksi. Državna vlast koju biraju zasad većinom konzervativno opredeljeni birači ne prihvata dosledni konstitucionalni sekularizam, kao što odbija i ustavni patriotizam. Ipak, primorana zajedničkim delovanjem domaćih, međunarodnih, pa i inostranih činilaca da bar donekle uspostavi partnerski odnos sa subjektima građanskog društva, poput sindikata, verskih zajednica i nevladinih organizacija, državna vlast ostavlja određeni prostor za manevar.Smanjivanje verske diskriminacije jeste, kao i borba protiv fašizma, kao i nastojanje da se popravi položaj osoba sa invaliditetom, neprestani proces, a ne stvar trenutne akcije. Realističnost u pristupu neophodna je ukoliko se želi stvarna i održiva promena nabolje. Od svakoga, uključujući tu i vlast, treba neprestano tražiti tek nešto više od onoga što je realno sposoban da pruži. Maksimalizam bi unapred onemogućio stvarnu poželjnu održivu promenu; svaka promena nabolje vodi dostojnijem i uljuđenijem životu u Srbiji.

Sta saznaje citalac iz ovog teksta? Da je u Srbiji drzavna vlast nadredjena verskim zajednicama i da ih "iskoristava" vise nego one nju. Profesor Ilic ovde, odmah na pocetku, potura tezu da je Crkva takoreci neduzan, neutralni faktor u drustvu, da sve sto znamo da je Crkva aktivno cinila u etnickom, verskom i kulturnom zatiranju susednih nacija nije se zapravo nikad ni zbilo, ili ako se eventualno zbilo - a za to postoje toliki dokazi, pa su neki, nedavno prikazani na TV, zbog svoje sokantnosti urezali se vec nepopravljivo u kolektivno secanje nacije (snimak Skorpiona) -, nije to bilo njenom voljom, Crkva je naivno celjade koje ne zna sta radi, nego je, eto, dopustala da je drzava zloupotrebljava za neke svoje necasne ciljeve, te je toboze 'iskoriscena'. Po profesor uIlicu, normativni dokumenti "idejno su cistiji sto su dalji od drustvene stvarnosti", pa se tako da zakljuciti, ako je verovati profesoru Ilicu, kako je npr. jedan od idejno najcistijih dokumenata bio ustav bivseg SSSR-a, gde nijednom recju nisu pominjanje masovne deportacije, logori i Gulag, a ti normativni dokumenti, po mudrom bogoslovu profesoru Ilicu, uz to izrazavaju odnose koji mogu biti "asimetricni", usled cega je odnos Crkve i Drzave u Srbiji "asimetrican" (samo sto profesor i ovom prilikom propusta da nam objasni u cemu se sastoji ta 'asimetricnost', osim sto daje dopunski kvalifikativ da je ta simetrija "izrazito asimetricna"; profesoru Ilicu ne pada na pamet da uzme u obzir tekovinu modernih sekularnih drustava, potpunu odvojenost crkve i drzave, gde nema nikakve "simetrije" ni "asimetrije", nego vazi ona stara biblijska: Bogu bozije, caru carevo). Po profesoru Ilicu, nadalje, Srbija ima "liberalan Ustav" - liberalan zemaljski ustav, posto profesor u svom tekstu pominje kako "zemaljski ustav propisuje da je Srbija svetovna drzava", sto ce reci da valjda ima i nekih nebeskih ustava, i kad se te nebeske ustave otvore onda pocne da pada dazd ili biblijske kise sto nam prete potopom - taj Ustav, uprkos asimetricnom odnosu Crkve i Drzave, liberalan je samo zato sto je je Srbija "mala i siromašna, podložna uslovljavanju velikih sila i njihovih aglomeracija". Eto vam prof. Ilica glavom i bradom, onakvog kakav jeste, bez maske, izvrnute postave kao kakav stari kaput! Ne zvuci li vam mozda ta njegova argumentacija nekako poznato? Prof. Ilic je nazadnjacka, antiglobalisticka bena, jedan od stotine i stotine tavih slicnih njemu sto smo ih se dovoljno nagledali i naslusali u poslednje dve decenije, jedan od onih sto sebe ponosno zovu patriotima i intelektualnom elitom, a zapravo je prof Ilic nazadnjak, mutivoda i crkveni apologet, placeni konzervativac od glave do pete.

Da se ne gnjavimo ovom popovskom maskom i njegovim galimatijasom u Danasu i na Blogu B92 previse, jer ni to sto prof Ilic pise nije previse ozbiljno i ne zasluzuje da se previse u to udubljujemo. Sta je sustina njegovog teksta? Sledeca recenica iz zakljucka: "Od svakoga, uključujući tu i vlast, treba neprestano tražiti tek nešto više od onoga što je realno sposoban da pruži." Prof Ilic ponavlja isto ono sto nam ponavlja Kostunica vec 7 gladnih godina: ne trazite od nas vise od onoga sto realno mozemo da pruzimo, a ne mozemo vise nego da odrzavamo status quo posle ubistva Djindjica". I na kraju, prof Ilic plasira recenicu zbog koje je i ceo tekst napisan: "Maksimalizam bi unapred onemogućio stvarnu poželjnu održivu promenu". Posto se zna ko je u Srbiji zaduzen za "maksimalizam" (LDP), to je sad jasno za ciji racun je prof Ilic sastavio ovu svoju jadnu brljotinu, koju prenosi Danas a Jelena Milic "toplo preporucuje" na Blogu B92, naglasavajuci da tekst sadzi nekakve "sire i uze preporuke".

E necemo tako! Za ovakve tekstove zokster something ne daje ni sire ni uze preporuke, daje jedino packe i zvrcke po glavi!