сокацима знаним

састав на тему . . . оРади

присећам се шетњи селом у којем одрастах и тамо између кума дашкине и клиицини, незнатеи, ома наспрам крста крај друма уочавах кућу ч’ка пере ковача ,мислим, што је одње остало, јер домаћина нема, што нагробљусу, што по светусу белом и сећање вазда би се гласнуло . . .

добошар неки недељко, доминго звани, коије ко опичен туко убубњеве у новоотвореној кафани под сеницом уселунам, тога лета причини психотелесно задовољење зубарки нашој радмили, поменутог ч'ка пере јединици,онако у невезушу после вожње срингишпилом,

предвече оПрокопију, Слави сеоској, у ординацији на столици динамје по зубима копала струментима.
Причалосе поселу.
Леп ко уписан, бећараст,био је доминго мамац заженске одкако лађом низдунав се спустијо извуковара одаклејебијо са још њи троицом свираца, оркестром своим. они гаднији мушки исела му завидили.искрено.
Рада се сиротица после те љуљачке начисто залудила уњега, о он, несташан, већ кибицово милу,нову учитељицу,а шаро поселу и надруге стране,све живећи невенчано срадом поменутом..
Од веселе и пријатне зубарке постаде преконоћи чангризаво створење разједено љубави и сумњом у све што је рода женског.а доминго ликово.узалуд је њезини одвраћали оте мушке луде,да јој то ние пар, она сашколом и послом какав пожелети можеш,а он вуцибатина, свирац,но вредело ние.
он и батинаму и нико други, зарекла се рада.
Међутим.
Недељкоје једаред месечно ударо удобошеве у фолклорној секцији у фабрики,мотором посата од села.тога дана,кишица пофајтала друма,малко склизаво било,и кад оће,а оће,баш се на једној окуки од укупно две натом друму,сретоше доминго на мотору и трактор задружни кои је вуко косилицу.у тренутку мимоиилажења штруцну нешто крену нож косилицин надоле. . . омасе зауставијо воја тракториста,ал малко сумрак ко уватијо,па док је сишо у јарак да погледа непокретног мотористу,све је било уреду, мотор још бректо упразно а недељко поваљен преко волана,само . . . нигде главему.
Себи је рада дошла након пар дана а онда ућутала ни речи ником седила уфоравзу кућном башчи окренутом и копнила натенане.
има томе упореди мудар неки срећу сточком . . . ко би доли горе ходи . . и обратно.
Радин точак покрете случај.уселу донашег били пекари македонци чији је 1 род био у аустралији чак па послао слику своју, озго допола, да му нађу жену да га деца памте по коси, а она већ тргла,наслики се видло. То се разгласило па се неко присети сироте раде.зачудо, пристала је без речи.фотос ни погледала ние .онај тамо преко воде велике кад је чуо да је зубарка зањега заинтересована климно главом на невиђеноје да, трљајући шакама, та ће му новце доносити радом, само нек долази, телеграфисо експрес чакоданде.

Све досад испричано догађалосе се почетком 6десетих века кљокнутог.и нас множина се потом исела разиђосмо ал радмила отпутова баш . . здраво далеко.

Није се више никад враћала кући . послала је својима видео (други уселу) па их о својој фамилији извештавала страком. Финансијски сређена помагала ије несебично а и шири род. Ништа радила није, муж је обожавао, изродише троје деце,а онда су на некој лутрији добили новаца које нису могли ни да изброје . . .
Деца се школовала ,нависоко, кћер за сликарку учила, најстарији стоматологију завршавао,а средњи кира радин миљеник учио музичку и бубањ лупао (?) у својој групи.

И онда , средином 8десетих, радини редом поумираше,енои на дрекалову сеоском, а веза са отоком забаченим. . . .се прекиде.