Gligorov u "Blicu"

Sporazum

Vlada Srbije uspela je da onemogući potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Pre svega nesaradnjom sa Tribunalom u Hagu, a potom i pretnjom da će ga poništiti ili ga neće ratifikovati ako bude potpisan. Budući da potpisivanjem sporazuma odmah, pre ratifikacije, stupa na snagu onaj deo koji se odnosi na trgovinu sa Evropskom unijom, ova je predložila da se potpiše samo taj deo, a da se potpisivanje čitavog sporazuma i njegova ratifikacija odlože dok se ne steknu uslovi.

To znači da se usporava i napredovanje Srbije prema Evropskoj uniji. Intenziviranje kontakata i pregovori o viznom režimu nisu zamena za sporazum, jer se ne može napraviti sledeći korak na putu na EU dok se taj sporazum ne potpiše. Onaj deo koji se odnosi na trgovinu je naravno važan, ali njegov značaj i moguće povoljne ekonomske posledice zavise od toga da li je reč o koraku na EU ili je samo ugovor o trgovini. U ovom drugom slučaju, pozitivni efekti po rizičnost ulaganja, koja zavisi od dugoročnih očekivanja, izostaje, a to je verovatno najvažnija i najpovoljnija posledica.
Stvari stoje još gore ako se uzme u obzir činjenica da razlozi koji su doveli do ovog rešenja neće nestati u budućnosti, već će se, naprotiv, oni osnažiti. Proces osamostaljivanja Kosova i angažovanja EU u tome se neće zaustaviti, a svakako će potrajati sve dok se Kosovo ne transformiše i ne normalizuje svoje odnose sa svetom. Ako se stav Srbije ne bi promenio, to bi praktično značilo odustajanje od integracije sa Evropskom unijom.
Ovaj ishod je nepovoljan po Srbiju, kao što se moglo i predvideti. Sada kada su uslovljavanja i pretnje Vlade Srbije proizvele predvidljive posledice, jasno je da je na gubitku samo Srbija. Pitanje je samo kolika će tačno biti šteta.