Beba strikes again!

Intervju Vladimira Popovića (II deo)

VLADIMIR POPOVIĆ BEBA, nekadašnji najbliži saradnik ubijenog srbijanskog premijera ZORANA ĐINĐIĆA, danas jedan od najčešćih i najdosljednijih kritičara srbijanske političke mafije, u drugom nastavku ekskluzivnog razgovora sa našom novinarkom govori o “vlasniku Srbije” tajkunu MIROSLAVU MIŠKOVIĆU i njegovim poslovima u Srbiji i Bosni i Hercegovini, objašnjava njegove veze sa bh. Medijskim “gospodarom” FAHRUDINOM RADONČIĆEM, otkriva ko su biznismeni DAMIR FAZLIĆ I VOJIN LAZAREVIĆ; prvi nastavak intervjua sa Popovićem uznemirio je cijeli region - ovaj će ga šokirati!

Nakon što je poslanička grupa LDP-a zahtijevala da se u Skupštini Srbije osnuje Anketni odbor koji je trebao da utvrdi porijeklo imovine Miroslava Miškovića, u Srbiji je nastala prava medijska hajka na Čedomira Jovanovića?

Tako izgledaju države kojima vladaju ljudi poput Miškovića i gde elite ćute, držeći ispružene dlanove pred takvim gazdama. Gledajte i učite, jer će tako biti i kod vas u BiH. Pa, kad se neko usudi da kaže da je prekršio zakon i da teško zloupotrebljava monopol, kao što je to u Srbiji rekao državni organ, a stranka Čedomira Jovanovića na tome insistirala, onda taj balkanski Kiklop naredi da se teme zamene, da niko o tome ne sme da piše i priča, a preko svojih plaćenih politič ara i medija zameni teze. Pa je tako on tužio Vericu Barać, predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije, za klevetu, a Čedomira Jovanovića optužio da je mafijaš i njegov otmičar. To je jasna poruka svakome živom kako će proći ako samo i pita da li Mišković i "Delta" krše zakone. Nema puno ljudi koji su spremni da prolaze kroz takve divljačke kampanje, kroz koje prolazi Čedomir Jovanović ili ja. Da 7 godina iz dana u dan trpite da vas preko mafijaš kih medija najstrašnije optužuju, kleveću, nameštaju, da vam uništavaju poslove, porodice, prijatelje, falsifikuju biografije... Ali ono što malo ljudi u Srbiji zna jeste to da je optužbom protiv Čedomira da je umešan u otmicu samo javno izrečeno ono što Mišković tajno priča, a kroz svoje medije gura evo već 7 godina. On je, naime, za tu otmicu tajno optuživao Zorana Đinđića, tvrdeći svim svojim poslovnim partnerima i članovima njegovog udruženja "Privrednik" da je Zoran naručio otmicu i uzeo pare. Te priče je naročito počeo da širi posle Zoranovog ubistva i to je dokazivao navodnim Čedinim uticajem na puštanje otmičara iz zatvora, navodeći da mu je to potvrdila još jedna "Miloševićeva krpa", ministar policije u Zoranovoj vladi Dušan Mihajlović.

ZAŠTO JE UHAPŠEN DRAGAN DŽAJIĆ

Zašto bi Mišković optuživao Đinđića za otmicu, pa on se hvalio da je i sa Đinđićem jako blizak?

Pre svega, on se Zorana jako bojao, a površna bliskost između njih se desila poslednjih nekoliko meseci Zoranovog života. Razlozi za to bili su Zoranova pragmatičnost, ali i nemoć tadašnje vlade kao i svakodnevni napadi koje su sprovodili mediji koje je i tada kontrolisao Mišković. Zna se da je njegovu otmicu organizovao Zemunski klan i deo Crvenih beretki po nalogu delova DB-a, bivših Miškovićevih partnera. Razlozi zbog kojih su članovi tog klana izašli iz zatvora ne temelje se na lažnim optužbama usmerenim protiv Čede Jovanović a ili Đinđića, već u činjenici da je Četvrti opštinski sud koji je u to vreme kontrolisala stranka Vojislava Koštunice, bio korumpiran od strane Zemunskog klana i da su na taj način uspeli da obesmisle istragu, tako da su kriminalci pušteni u nedostatku dokaza. To je znao i Mišković, ali nečista savest i prljava prošlost tog ratnog oligarha ga je terala da sebi obezbeđuje alibi političke žrtve zbog eventualnih sudskih sankcija. Kako je Zoran ubijen, a pošto je ipak neumesno da se mrtav čovek optužuje za izmišljeno kriminalno delo, Mišković je krenuo da optužuje njegovo najbliže okruženje, i to Čedu, pod izgovorom da mu je to potvrdio Dušan Mihajlović. Napad na Čedu krenuo je nakon što je on u Parlamentu pokazao belešku Američke ambasade iz koje se vidi da Mišković praktično kontroliš e Vladu Vojislava Koštunice, i to ne samo ministre iz Koštuničine stranke nego i onaj drugi, takozvani proevropski deo, na čelu sa Borisom Tadićem.

Kao odgovor na te činjenice, usledila je paškvila koju je, u Miškovićevo ime, napisao urednik "Vremena" Dragoljub Žarković, PR "Delte" i Madamme Milke Forcan, finansijski zavisan od Miroslava Miškovića i njegov privatni pisar. Žarković i Mišković su našli uporište za takvo pisanje u izjavi jednog od osuđenih ubica Zorana Đinđića i vođe Zemunskog klana. Tako je javnost Srbije danima čitala "Miškovo pismo" bazirano na laganju jednoga od braće Simović, osobe optužene za preko četrdeset ubistava, između ostalih i ubistvo Zorana Đinđića, osobe koja se godinama bavila trgovinom drogom, sekla ljude testerama, kačila na mesarske kuke, palila prethodno premlać enje "saborce" itd. Takva osoba je ključni Miškovićev argument da je Čeda stajao iza njegove otmice. I, na kraju, iako svako živ u Srbiji zna da je "Delta" apsolutni monopolista, niko o tome nije smeo da priča, a hajka na Čedu je bila vaspitna - da se pokaže kako će svako da prođe ko dirne u Miškovića.

Prošle godine ste Miškovića optužili i za hapšenje svojih konkurenata i rekli da srećom još ne ubija. Da li i dalje stojite iza te izjave?

Pa naravno! Od tog intervjua naredio je i podržavao hapšenja još nekoliko grupa. Od rukovodstva "Genexa" pa do, evo, Dragana Džajića.

Hoćete reći da je legendarni fudbaler Dragan Džajić uhapšen po nalogu Miškovića?!

Ne po direktnom nalogu, ali uz ogromnu podršku njega i njegovih medija. Znam da su naši fudbalski klubovi bili izvorište kriminala i korupcije. Partizan i Zvezda najgori. Ne znam da li je Džajić bio u to uključen, da li je morao da bude ili je potpuno nevin. Neka to dokažu sud i vreme. Ali znam da onaj način hapšenja najveće fudbalske legende Balkana, koji je postao prepoznatljiv stil Koštuničine vlasti, a koji sprovode Miloševićev ministar i lakej Mire Marković Aleksandar Tijanić i sitni lopov, bivši taksista, Dragan Jočić, Koštuničin ministar policije, stavljanje lisica na ruke Džajiću, uz slanje onih podgojenih pozornika i guranje u maricu sa rešetkama kojom se skupljaju kurve uličarke, takvo poniženje je samo mogla da smisli grupa bolesnih i zlih ljudi koje oličavaju Koštunica i Mišković. Zamislite da Nemci tako hapse Beckenbauera ili Francuzi Platinija?! Takvu bahatost ovi monstrumi sprovode od trenutka kada su preuzli "ministarstva sila" i nacionalne medije. Tako su hapsili i bivšeg tužioca Radeta Terzića, predsednika suda Gorana Kljajevića i brata predsednika Sudskog veća koje je sudilo Đinđićevim ubicama. Cilj im je uvek isti - poniženje i difamacija, iako se posle nekoliko dana ili nedelja vidi da dokaza nema. Mišković je rešio da otme i Zvezdu i trebalo mu je kompromitovanje bivšeg rukovodstva, jer je svoje ljude već postavio na čelo Zvezde. Ako mislite da Zvezdu otima jer želi da očuva taj nacionalni simbol ili hoće da pomaže sport, varate se. U pitanju je njegova nezasita glad za zaradom. Zvezda je rudnik zlata, gde će taj "Gigant iz Bošnjana" zaraditi milijardu evra.

Milijardu eura zarade na Zvezdi?

Tako što će porušiti i raseliti pomoćne terene i tu napraviti milion kvadratnih metara poslovnog prostora u samom centru grada, pomnožite sa 1000 evra zarade i eto njegovog motiva. Zato je i ovo ponižavajuće hapšenje Džajića korisno "Delti", zato se mafijašica i ološ Svetlana Veličković Ražnatović, iako ogrezla u kriminalu i krađi, dočekuje u kabinetima ministara i štiti, a jedan od simbola naše države, Džajić, onako ponižava. Kako su i svi mediji u Miškovićevom vlasništvu, na taj način se i javnost sluđuje i usmerava.

Drugi put naglašavate da su svi mediji u njegovom vlasništvu! Da ipak ne pretjerujete?

Verujte da ne preterujem. On ili njegova "madamme" su ili neposredni vlasnici i finansijeri ili posredno ucenjuju ostale medije preko budžeta za reklamu ili preko kredita i banaka ili čak i štamparija. Zahvaljujući malopre pomenutom Dragoljubu Žarkoviću i privatnom dilu između njih dvojice, Mišković je postao i vlasnik štamparije koju su strane države svojevremeno donirale tzv. nezavisnim medijima upravo da bi mogli da se suprotstavljaju Miloševiću i njegovim ljudima, poput samog Miškovića. Počeo je da kupuje i tv stanice širom Srbije, kao što su TV Enter i TV Panonija, pa tako uz Velju Ilića postaje vlasnik i najvećeg broja lokalnih TV stanica. U Srbiji je potpuni medijski mrak. Verujem da će se do izlaska ovoga intervjua po nalogu Koštunice i Tadića ugasiti i nedeljnik "Evropa", vlasniš tvo Milana Jankovića Zeptera. I to najbolje pokazuje stanje medijskih sloboda u ovoj jadnoj zemlji. Taj je nedeljnik stvoren da bi se rušila optužnica ubicama Zorana Đinđića i uništavao onaj deo građana okrenutih Evropi. Upravo zato je i dat na upravljenje Karadžićevom pisaru Željku Cvijanoviću. U to vreme taj list je uživao medijsku i finansijsku podršku. Kada ga je nasledio na tom mestu, još jedan od takvih plaćenih novinara Rade Stanić, onda je bilo preporučljivo da Zepter pokriva finansijske gubitke tadašnjeg mafijaškog glasila. Pre pola godine Zepter je rešio da ipak sredi taj nedeljnik i posle otpuštanja Stanića (koga je odmah primila u Politiku još jedna paljanska novinarka Ljiljana Ugrica Smajlović) doveo je normalne, profesionalne novinare i urednike. Vrlo brzo je "Evropa" postala pristojan, kulturan nedeljnik i sam Zepter je bio zadovoljan kvalitetom, što mi je lično potvrdio. Ali pošto Koštunici i Tadiću ne odgovara da postoje u Srbiji normalni i slobodni mediji, Zepter će vrlo brzo morati da zatvori ovaj list. Samo gledajte!

MIŠKOVIĆ SVE KONTROLIŠE

Vi ste podigli tužbu protiv Dušana Mihajlovića, ministra policije u Vladi Zorana Đinđića. To je jedan od dvadesetak sporova koje vodite, ali medijski najinteresantniji. Zbog čega ste ga tužili?

Zbog toga što je, pokušavajući da se izvuče iz neugodne situacije u koju su ga doveli novinari TV B92, iz čista mira u junu prošle godine, prilikom pokretanja policijske akcija "Mreža" a koja se odnosila na raskrinkavanje grupa koje su se bavile švercom cigareta, počeo da me optužuje za sve i svašta. Naime, jedan od optuženih navodnih vođa takvih grupa Stanko Subotić je novinarima emisije "Insider" rekao da je za tu akciju znao još tokom 2003. i da mu je sam ministar Mihajlović, koji je tu akciju tajno sprovodio, o tome pričao i na neki ga način ucenjivao. Kako je svima bilo očigledno da je Mihajlović načinio teško krivično delo zloupotrebe položaja, novinari sa TV B92 su od samog aktuelnog ministra policije Dragana Jočića dobili potvrdu da je to tačno i da će Mihajlović biti pozvan na saslušanje. Kako hapšenjima po Srbiji upravlja Miroslav Mišković, Mihajlović u panici otrčava kod njega i moli starog druga za zaštitu. Tako se Mihajlović i zaštićuje, ali kao protivuslugu on daje Koštunici i njegovima lažnu priču o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića, ono što najviše žulja tu grupu zaverenika i, umesto odgovora na optužbe o zloupotrebi položaja u akciji Mreža, taj ljigavi Miloševićev ministar započinje dvomeseč nu šaradu optužbi za sva krivična dela protiv mene, uključujući i optužbe da sam ja kriv što je Đinđić ubijen. Miškovićev dodatni motiv za tu besmislenu akciju bila je lična osveta, jer sam 3 meseca ranije prvi javno u jednom intervjuu Miškovića označio kao najveće zlo u Srbiji i praktično vlasnika Srbije.

Nije valjda samo Mišković vlasnik Srbije, postoje i drugi tajkuni koji su takođe uticajni. Da li biste izdvojili neke?

Mišković je ubedljivo najveći i najmoćniji, apsolutni gospodar Srbije, ali daleko od toga da je jedini. Njime sam se najviše bavio jer o njemu niko nije smeo ni reč da kaže a on sam sebe naziva kičmom srpske privrede. Tu su međutim i drugi "trgovci akciznih roba" poput Pere Matića iz Benkovca kojeg su Mirko Marijanovic i srpska UDBA načinili jednim od najbogatijih ljudi na Balkanu. Tu je i Dušan Zabunović, vlasnik firme MPS, bivši poslovni partner Marka Miloševića, danas vlasnik hotela u Beogradu, za koji je ceo svet čuo jer u jednoj od soba drži Hitlerov portret. Ima tu i klasičnih kriminalaca poput Predraga Rankovića Peconija. Naravno, tu su i Kostuničini omiljeni "biznismeni" Vuk Hamović i Vojin Lazarević.

MIŠKOVIĆ ĆE "ŠUTNUTI" I RADONČIĆA ČIM MU ZAVRŠI POSLOVE U BiH

Kako su se zapravo obogatili Vojin Lazarević i Vuk Hamović?

Vojin Lazarević je to uradio preko svog kuma Aleksandra Nikitovića, sadašnjeg šefa kabineta Vojislava Koš- tunice, a u vreme dolaska Koštunice na vlast, zamenika šefa kabineta, monstruozne Ljiljane Nedeljković. Vuk Hamović je dodatno potvrdio bliskost sa Koštuničinim kabinetom i preko tadašnjeg ambasadora SiCG u Londonu Vladete Jankovića, odnosno privatnog druženja njihovih žena. Monopol na uvoz i izvoz električne energije, prodaju nafte i ostalih energenata dodatno su potvrdili ličnim i finansijskim odnosima sa Mlađanom Dinkićem, tadašnjim guvernerom, koji je devizne rezerve zemlje prebacivao u njihovu Euroaksis banku u Moskvi, a koju su oni preuzeli od Miloševićevih ljudi odmah posle 5. oktobra. Zahvaljujući upravo ovakvom "besplatnom novcu", koji im je davao Dinkić, počeli su da se enormno bogate i tako dočekali Kostuničin dolazak u vladu Srbije i vrtoglavi uspeh u nastavku otimanja i bogaćenja.

Fahrudin Radončić, vlasnik "Dnevnog avaza", preko Damira Fazlića i Miroslava Miškovića instalira Vojina Lazarevića u BiH, tako što mu poku- šavaju pomoći u privatizaciji profitabilnih bh. firmi. Takav pokušaj je bio sa kupovinom sarajevskog Energoinvesta, ali i u trgovini energentima u BiH?

Nema tu ništa čudno! Ne postoje nikakvi moralni standardi u kojima se kreće društveni, javni i poslovni život u regionu. Najveći politički neprijatelji postaju najbliži saradnici, dojučerašnji pripadnici zaraćenih strana osnivaju zajedničke kompanije. Pravila ponašanja u tim poslovnim krugovima preneta su iz mafijaškog sveta, klanovi koji danas ratuju sutra sarađuju. Tako je i moguće da Mišković, koji je novac zaradio na tragovima Miloševićevih zverstava, između ostalog i po Bosni, dolazi danas sa tim istim novcem da kupuje tu istu Bosnu. Otud i pojava Damira Fazlića, opskurne ličnosti, trećerazrednog kriminalca i ološa, poslovnog ortaka šefa hrvatske mafije Hrvoja Petrača, koji danas izigrava tobože nekakvog čoveka za političke kontakte sa zapadnim državama i ove dvojice oligarha. Iako svi znaju ko je Fazlić, on i dalje uživa značajan uticaj u političkom vrhu u BiH, naročito u Sarajevu.

Šta je to spojilo Damira Fazlića i Miroslava Miškovića?

Podzemlje, kriminal, tajne službe, Tijanić, Fahrudin Radončić... Pre svega sličan karakterni profil Fazlića i Miškovića. Fazlić je majstor opsene, a to je Miškoviću ovde na Balkanu potrebno. Zato i šalje tog malog kriminalca da u njegovo ime završava najprljavije poslove korupcije od Albanije do Bosne. On je čovek za prljave poslove Radončica i Miškovića i biće vrlo zanimljivo gledati na čiju će se stranu okrenuti kada Mišković poželi da se jednoga trenutka reši Radončića, kao što je uradio sa svim ostalim svojim poslovnim partnerima.

DAMIR FAZLIĆ JE OLOŠ I TREĆERAZREDNI ŠPIJUN

Dok ste se nalazili na čelu Biroa za informisanje u Vladi Zorana Đinđića, imali ste prilike da se sretnete sa Fazlić em. Kojim povodom?

Video sam ga jedanput u životu. Iako je pokušavao da do mene dođe i zvanično, preko Američke ambasade, ja na to nisam pristajao, a video sam ga slučajno kada se pojavio u stanu jednog mog prijatelja gde sam ja bio u poseti. Počeo je da ogovara kabinet Vojislava Koštunice, Aleksandra Tijanića, Radeta Bulatovića, načelnika BIA-e, Acu Tomića, šefa KOS-a, i da objašnjava da su to psihopate i ludaci, da pljačkaju Srbiju, da njega koriste kako bi im on napravio veze sa engleskom obaveš tajnom službom i da su spremni svašta da naprave Zoranu Đinđiću. Kazao sam mu da dođe u Vladu i sve to lepo kaže zvanično. Došao je, našao se sa Zoranom Janjuševićem i napisao neki iskaz koji ja i danas posedujem, međutim, nije bilo ni reči od onog što je pričao dan ranije. Posle je to zloupotrebljavao tvrdeći da sam ga ja ucenjivao i da sam ga terao da lažno optuži Koštunicu i njemu bliske ljude. Sećam se da je Fazlić bio uhapšen od strane naše vlade, odnosno priveden od strane BIA-e, jer se i tada bavio nekim kriminalnim poslovima. Tadašnji ambasador SAD-a William Montgomery je intervenisao i tražio da se Fazlić pusti i pored toga što nije bio američki državljanin. Đinđić ga nikad u životu nije video, prvi put je čuo za to ime tada kada je Montgomery intervenisao, iako je taj mali psihopata Fazlić širio lažnu priču da mu je Đinđić ujak. To smo saznali kada je Zoranu stigao dopis jednog poslovnog čoveka iz Amerike, koji je bio žrtva Fazlića i koji je potvrdio da ga je Fazlić lagao mesecima, uzimao novac navodno za vladu i Đinđićeve saradnike i da kad mu je direktno zapretio da će ići u policiju, Fazlić je u suzama priznao da je sve lagao i da ne samo što nije rođak Đinđića nego ga nikada nije ni video.

Svjedoci smo čvrste saradnje Milorada Dodika, Borisa Tadića i Vojislava Koštunice. Koji interesi, prema Vašm saznanjima, vežu njih trojicu?

To su pre svega lični politički i lični finansijski interesi. Tadiću i Koštunici odgovara koketiranje sa srpskim nacionalizmom i vezama sa Republikom Srpskom, kao što je uostalom i Milošević to radio. U Srbiji imate preko milion glasača koji su direktno ili indirektno povezani sa tim korpusom. To namigivanje i ljubljenje sa "pojedinim grupama" a u cilju postizanja izbornih rezultata je vrlo slično dodvoravanju Koštunice i polovine ministara Arkanovoj udovici i mafijašici Svetlani Ražnatović, ili Tadićevo izvinjavanje istoj toj vlasnici alibija Zoranovih ubica jer, zaboga, iza nje je 100 hiljada lobotomisanih mladih ljudi, a oni su svi potencijalni glasači. Pored toga, kod Koštunice postoji i patološka bliskost sa prekodrinskim Srbima, koje on naziva zdravijim bićem srpskog naroda, jer smo valjda mi ovde genetski lošiji, nespremni da ubijamo i pljačkamo, pa otuda i ta erotska bliskost Koštunice i Dodika. Ipak verujem da su Dodikovi interesi delimično drugačiji, on se pre svega ponaša kao pragmatičan političar koji iz bliskosti sa vlastima u Beogradu stiče kako politički značaj tako i ekonomski, i ne samo lično za njega već i za Republiku Srpsku. O tome najbolje govori prodaja Telekoma Srpske, bolje rečeno bahato rasipništvo Koštunice i njegovog sluge Draška Petrovića, koje su građani Srbije platili 600 miliona evra. Nimalo slučajno, to se desilo tokom izbora u Srbiji, kada su ova pljačka građana Srbije od strane njihove prekodrinske braće, cupkanje ispod nogu mafijašice kao i javno telefoniranje sa Zdravkom Čolićem bili jedini Koš- tuničin argument. Komična uloga premijera Dodika na svim skupovima vladajuć ih stranaka i javna podrška svima koji su tada bili na vlasti, a koja je rezultirala željom za pobedom DS-a na mitingu DSS-a i obratno, najbolje govori kakvi su motivi i iskrenost ovoga političara. Verujem da mnogi čitaoci i sami zaključ uju da se odgovor nalazi u domenu morala, a ne politike.

- - -

KOŠTUNICA SE LJUBI SA NARKOMANOM MARADONOM, A LEGENDU DŽAJIĆA HAPSI!

Kako će, prema Vašem mišljenju, za deset godina izgledati Srbija i gdje će biti današnji akteri, premijer Koštunica ili vlasnik velikog kapitala Mišković?

Za Miškovića se nadam da će ga zakon i pravda stići i mnogo ranije. Ukoliko je zaista tako sposoban da pravi novac, pa može da krene i od nule, ako se na sudu pokaže da je početni kapital kriminalnog porekla, kao što tvrde mnogi. Verujem da će se do tada sigurno saznati i pozadina Zoranovog ubistva i uloga mnogih aktera javnoga života u Srbiji, pa i Vojislava Koštunice i njegovog okruženja, u tom zločinu. Ali, i pored toga, Koštunica je već osigurao svoje mesto u srpskoj istoriji. Ostaće upamćen po tome što se za njegovog mandata raspala zajednica Srbije i Crne Gore i što je izgubio Kosovo. Verujem da će neke buduće generacije jasno videti njegov patriotizam i nacionalne osećaje, koje je između ostalog pokazivao i time što se ljubio i grlio sa najpoznatijim fudbalerom- narkomanom, Argentincem Maradonom, a legendu jugoslovenskog i srpskog fudbala Dragana Džajića uhapsio na onako ponižavajući način. To je prava slika tog čoveka.

ĐINĐIĆ JE IZBACIO IZ SVOG KABINETA DANAŠNJEG MINISTRA VUKA JEREMIĆA KAD SE UVJERIO DA JE BRITANSKI ŠPIJUN!

Damir Fazlić je tvrdio da je uspio da instalira današnjeg ministra vanjskih poslova Srbije Vuka Jeremića u Đinđićev kabinet?

To je sve išlo preko Borisa Tadića. Tadić je dovukao Vuka Jeremića u kabinet Zorana Đinđića sa molbom da bude dva-tri meseca na praksi pod objašnjenjem da je za postdiplomske studije potrebno da provede neko vreme u kabinetu. Za to vreme Jeremić je Đinđića video nekoliko puta, a danas u svoj CV stavlja kako je bio jedan od najbližih Đinđićevih saradnika. Pri tome, Fazlić je koristio Jeremića da mu iz kabineta iznese neke informacije. Tokom hapšenja Volfa Minića, jedne opskurne ličnosti umešane u poslove šverca cigaretama, naša služba presrela je razgovor između engleskog ambasadora Charlesa Crawforda i Vuka Jeremića, u kome engleski ambasador panično moli Jeremića da pokuša preko kabineta premijera izdejstvovati da se pusti Minić iz zatvora. Svestan da bi mešanje u takve poslove moglo da mu šteti, Jeremić je uznemiren i uplašen zamerio ambasadoru što ga je oko toga zvao, tvrdeći da je važnije da ga koriste kada dođe do privatizacija firmi, kako su se i dogovarali ranije. Taj je razgovor predočen Đinđiću i Jeremić je odmah izbačen iz kabineta i to kao špijun engleske obaveštajne službe. Kasnije, kada je Tadić izabran za predsednika države, Fazlić je bio jedan od najcenjenijih gostiju na samoj inauguraciji.