Politika

Moj deda po majci je ubijen u političkom atentatu 1924. godine. Atentator je uhvaćen i srpske vlasti su ga kaznile. Nalogodavci su se tim političkim ubistvom hvalili, a ubica je proglašen za heroja i mučenika. Moj je otac sa dlaku izbegao smrt u atentatu 1995. godine. Vlasti, makedonske, nisu pokazale neki veliki interes da pronađu atentatore, a naredbodavci se nisu sami javili, bar ne da se time hvale. Ja sam se 1991. zatekao u Americi, tako da su sve pretnje, svo nasilje i svu mržnju uperene protiv mene istrpeli moji najbliži.

Još nešto manje od nedelju dana pa će se navršiti sedam punih godina od mučkog ubistva Zorana Đinđića. Nisam ovo pomenuo kao najavu za pisanje nekakvog hvalospeva pokojnom premijeru. Prvo iz razloga što mi “hvalospevstvo” nikada nije ni bilo jača strana (ima ko je u ovoj zemlji zadužen za naručene panegirike). A drugo, što se ni Đinđić – i pored svih ne(o)spornih kvaliteta, oličenih u modernoj viziji i divljenja vrednoj energiji – ne bi mogao svrstati u red “bezgrešnih svetaca”.

Predsedniče Srbije, gospodine Borise Tadiću, molim Vas ne dolazite više na mesto ubistva Slavka Ćuruvije. Protivno je dobrom ukusu da prisustvujete podsećanju na zločin države čiji ste Vi predsednik.

Poslao sam Vam pismo sa molbom da me primite na kraći sastanak početkom 2009. godine, ali me do danas niste udostojili odgovora i zato Vam se obraćam na ovaj način.

Na obeležavanju godišnjice ubistva moga brata Slavka Ćuruvije 11.4.2006. izrazili ste nezadovoljstvo što su ubice na slobodi.

Végel László: Celo društvo je izgubilo moć anticipacije. Ustvari, društvo više ne veruje u svoju budućnost. To je jedno jako opasno stanje, jer se izgubilo kreativno stanje i poslednjih nekoliko godina sve je počelo da deluje mehanički - i partija i politika i institucije. To je sve bilo nekako mehanički, svako je nešto radio, ali nije više verovao u to. Mislim da se sada stiglo do nulte tačke. Pretpostavljam da će ovo proleće biti malo uzbudljivije. Zašto?

http://protest.ba/v2/nije-ni-cudo-sto-se-dodik-kurci/

Danas, 23/02/2010

PISMA ČITALACA

Primordijalni strah onog dotiranog umetnika neće se ostvariti: srpski vojnik neće učestvovati u okupaciji Moskve. U svemu ostalom će moći da učestvuje. Za eventualni ulazak Srbije u NATO srpski komunisti (a to je pet šestina srpske demokratske političke scene) traže referendum i odluku skupštine. Za ulazak Srbije u Šangajsku grupu dovoljan je potpis Ivice Dačića.

Šta se crni u Gračan’ci bjeloj,
Jal je Kfore il’ orao crni,
Ili ljuti Audi Olroud?
Nit je Kfore, nit orao crni,
Niti ljuti Audi Olroud,
Već mantija Artemija starog
- episkopa raško-prizrenskoga,
Što ga Sinod svjeti razvladiči,
Zbog silnih rabota nečasnijeh:
U bisage trpao je krišom
Tuđe novce k’o da njegovi su,
Pa se Sinod naljutio jako
Što i njima nije malko tutn’o,
Jer međ’ braćom sve se djelit mora,
A on braću ne šćede počastit
Provizijiom štono im sleduje,
Te ga braća kaznit odlučiše
Titulu mu vladike oduzev!

Ne tikaj u me – na bosanskom
Piše: Šejla Šehabović
Uznemiriše se sarajevski mehkoguzi begovi, čankolizi i minderpuze.

1.

1.

Građanin V.I., po struci inače „autentični srpski domaćin šumadijske provenijencije“, je jednom prilikom, verovatno u trenucima dokolice, otkrio zanimljiv hobi. Taj se hobi sastoji od „nagnavanja“, a kad ustreba i „sadžgavanja“ svakoga ko domaćinu V.I. iz nekog razloga ne bi bio simpatičan. Obilato upražnjavajući pomenutu strast - ponekad samo oralno, a tu i tamo bogme i fizički – the Domaćin je uspeo da izgradi imidž po kojem ga prepoznaje celokupna srpska javnost.

1.

1.

1.